Socijalni radnici u Srbiji malo cenjeni, s malom platom i velikom odgovornošću

Emir Kahrimanović

Info

28.05.2025.

18:57 > 15:06

Ogromna odgovornost, a mnogo ograničenja koja sprečavaju da se usluge pružaju onako kako bi trebalo - opis je posla socijalnih radnika u Srbiji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Socijalni radnici u Srbiji malo cenjeni, s malom platom i velikom odgovornošću

Foto: Pixabay

Socijalni radnici u našoj zemlji imaju dosta posla, zaduženja su im nekoliko puta veća od evropskog proseka, neretko rade u nebezbednim uslovima, često su doživljeni u javnosti kao neko ko odvaja decu od roditelja, a na sve to imaju plate ispod republičkog proseka.

"Odgovornost je ogromna, a postoji jako veliki broj ograničenja koje njih sprečavaju da tu uslugu pružaju onako kako bi trebalo. Ta ograničenja, kada govorimo o sistemu socijalne zaštite i konkretno o centrima za socijalni rad, uglavnom proizilaze iz tog manjka zaposlenih. Centri za socijalni rad jednostavno nemaju dovoljan broj zaposlenih, a imaju preko 500 nadležnosti, tako da u toj situaciji jedan socijalni radnik koji ima 200-300 slučajeva jednostavno fizički ne može da izvede, da uradi taj slučaj kako treba i da zaštiti prava tog korisnika kako treba", kaže za 021.rs predsednica Društva socijalnih radnika Srbije Violeta Marković.

Ona ističe da neki korisnici zahtevaju kompleksnu uslugu koju centar za socijalni rad ne može da pruži, pa bi zbog toga trebalo da postoje mesta i usluge u zajednici koje bi mogle da podrže korisnike s druge strane, da se ispuni celokupna zaštita, da mu se omoguće potrebne dnevne aktivnosti.

"Ne može samo jedan sistem ili jedna ustanova da zadovolje sve potrebe", napominje Violeta Marković i dodaje da se korisniku mora prići s različitih strana.

Osim novih zapošljavanja potreban je i sistem

Predsednica Društva socijalnih radnika kaže da nije realno da će doći do novih zapošljavanja i misli da donosioci odluka ne razumeju koliko je kompleksan posao koji socijalni radnici rade.

"Novih zapošljavanja trebalo bi da bude i to se stalno najavljuje, međutim vi sad imate i tu situaciju da stručni radnici masovno odlaze iz sistema socijalne zaštite, jer je postalo nemoguće raditi u tom sistemu na način koji je adekvatan, na način da štitite korisnike. Ne mogu ljudi da ostanu u takvom okruženju", kaže Marković.

Ona napominje kako naročito mladi ljudi ne žele da rade u centrima za socijalni rad zbog toga što je taj posao užasno težak.

Foto: 021.rs

"Ne mora da bude toliko težak samo kada bi postojala jedna odgovorna politika prema ugroženim kategorijama društva. Kod nas je u poslednjih 15 godina, ne samo što se povećao broj siromašnih, nego su slučajevi užasno kompleksni. Nije više takva situacija da vam dođe porodica sa jednim problemom, nego je to uvek veliki broj problema koji zahtevaju značajno angažovanje stručnog radnika. Neki evropski prosek bi bio oko 15 kompleksnih slučajeva, do 30, a naši stručni radnici u centrima za socijalni rad imaju minimum 100-150 takvih slučajeva, a na sve to tu su i oni manje kompleksni", objašnjava Marković.

Marković kaže da bi do zapošljavanja moralo da dođe, ali da nije sigurna da bi samo to rešilo problem.

"Rešilo bi problem rasterećenja brojem slučajeva, ali mi dalje imamo problem nedostatka usluga koje su van centara za socijalni rad, a koje mogu da podrže, jer nije dovoljan centar za socijalni rad. Ukoliko imate osobu sa smetnjama u mentalnom zdravlju koja nije za hospitalizaciju, apsolutno ne postoji nijedna ustanova u Srbiji koja može da obezbedi zaštitu, da smesti takvog korisnika, a da to nije opet hospitalizacija, da to nije bolnica, nego da bude neka socio-medicinska usluga gde imate i stručnjake koji se bave socijalnim radom, ali i stručnjake koji se bave medicinom jer je takvim ljudima potrebna kompleksna usluga. Tako da mi možemo zaposliti veći broj radnika, ali nisam sigurna koliko će nama to rešiti problem", ističe Violeta Marković.

Ona kaže da je problem ogroman, do te mere da "više nismo ni sigurni da li su centri za socijalni rad funkcionalne institucije".

Ističe da deca mlađa od 14 godina sa problemom u ponašanju ne mogu u pravosudni sistem, a ne postoji ni adekvatna usluga za njih.

"Vi nemate uslugu za takvu decu. Ne postoji usluga koja može da pruži podršku. Centri za socijalni rad su mesto, gde bi trebalo da se koordiniše zaštita i dece i svih drugih ugroženih kategorija, a nema šta da se koordiniše ako u zajednici ne postoji usluga koja može da pomogne tim ljudima. Nemate savetovališta, na primer, za brak i porodicu, neki centri za socijalni rad imaju savetovališta, ali ipak većina nema. Moramo da nekako radimo na tome - prvo da se centri za socijalni rad oslobode nadležnosti, jer oni imaju, mislim, oko 518 nadležnosti (samo institucije centra za socijalni rad). Deo nadležnosti bi trebalo da se prebaci na nekog drugog, na primer opštine mogu da rade novčana socijalna davanja koja oduzimaju ogroman kapacitet radnika da se bave kompleksnim slučajevima", kaže Marković.

Ona objašnjava kako gomila drugih nadležnosti jednostavno ne mora da bude u centrima za socijalni rad i da treba raditi na jačanju te mreže van centara za socijalni rad.

"Tokom godina je sve što nismo znali gde ćemo - mi smo stavljali u centar za socijalni rad i sad imamo instituciju koja potpuno ne može da radi posao koji je primarno i zakonom nadležan, a to je da bude podržavajuća ustanova koja pruža usluge podrške i zaštite. Mi smo sad napravili centar za socijalni rad i ustanovu koja pruža podršku i ustanovu koja sudi i ustanovu koja određuje i ustanovu koja je polu policija", napominje predsednica Društva socijalnih radnika Srbije.

Foto: 021.rs

Navodi da socijalni radnici moraju dodatno da se obučavaju, od svojih para, kako bi pokrili sva moguća zaduženja koja imaju.

"Oni moraju da pohađaju obuke, ali te obuke nisu sistematizovane. Nemamo stručne radnike koji su nama specijalizovani samo za rad sa kompleksnim slučajevima. Mi imamo stručne radnike u centrima za socijalni rad koji svašta rade, a nijedna osoba, niko ni u jednoj struci ne može da radi 300 stvari u isto vreme. To je jednostavno nemoguće. To sve se od ljudi u sistemu socijalne zaštite očekuje - da budu i stručnjaci za dečju zaštitu i stručnjaci za partnerske odnose, i stručnjaci za procenu, za dobijanje novčanih socijalnih davanja i rad sa kompleksno problematizovanim porodicama. Užasno je to, nemoguće je da jedna osoba ima sva ta znanja i onda šta oni rade, oni jednostavno sami plaćaju sebi obuke da bi mogli da se obuče da rade to što moraju da rade, jer njima njihova institucija ne obezbeđuje da se obučavaju i da se edukuju da bi mogli da rade na kompleksnim slučajevima", zaključuje Marković.

Ukazuje da, sa platama koje su ispod republičkog proseka, socijalni radnici neretko budu u nebezbednim situacijama.

"Rade sa ljudima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem, rade razvode. Rade kompleksne emocionalne situacije za korisnike sa kojima dolaze u kontakt. Centri za socijalni rad su neopravdano najpoznatiji po toj nadležnosti koju imaju da izmeštaju decu iz porodice, a to je uvek poslednja mera nakon što se već godinama radilo sa porodicom i kada se uoči da je dečji život u opasnosti, ali to u javnosti nikad nije tako prikazano", kaže Violeta Marković za 021.rs.

Tada su mnogi okrenuti protiv socijalnih radnika.

"I roditelji budu ljuti, partneri budu ljuti. Oni rade sa žrtvama nasilja, rade sa nasilnicima i tada imate situacije da neko dođe u centar za socijalni rad - pa imali smo i ubistva stručnih radnika centara za socijalni rad, imali smo i napade na njih i ispred centara, i na ulici. Nikad ne znate kada vas neko može napasti zbog neke odluke koje ste morali da donesete, jer je u skladu sa zakonom", kaže Marković.

Insistirano je da socijalni radnici dobiju status službenog lica, međutim, to ne garantuje rešavanje bezbednosti. Pominje se i obezbeđenje u institucijama, a Violeta Marković smatra da je potrebno više radnika, više dostupnih usluga kako bi se radilo na roditeljskim veštinama, kompetencijama i tada bi manje dolazilo do izmeštanja dece iz porodice.

Naravno, ključan je i rad pravosuđa kada su u pitanju nasilnici, partnerski nasilnici i kada ne bi bilo situacija da nasilnici izađu i zatvora prete ubistvom žena, stručnim radnicima, a i počine ubistva.

"Potrebna je stvarna saradnja svih aktera. Uvek se nekako sistem socijalne zaštite stavlja u centar, ali on ne može da funkcioniše ukoliko drugi sistemi oko njega ne funkcionišu", kaže Marković.

Ona kaže da je problem i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i odseku za inspekcijski nadzor, ali ne u ljudima koji tamo rade, već u nedostatku broja zaposlenih u inspekciji.

Violeta Marković kaže da na sve to socijalni radnici bivaju iskrivljeno prikazani u medijima, ali da se situacija pomalo popravlja kako su socijalni radnici angažovani u društvenim događanjima - "ljudi se bune".

"Mislim da građani još nisu ni upoznati sa količinom odgovornosti i sa svime sa čime se socijalni radnici i drugi stručni radnici suočavaju na svakodnevnom nivou", zaključuje Violeta Marković.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Jovana

30.05.2025 • 16:16

Napokon da neko lepo objasni šta sve ti ljudi rade i trpe na poslu. Za šta su sve odgovorni. Šta se sve prijavljuje kod njih. Moja poznanica radi u centru. Često joj kažemo da ne postoji novac za koji bi tamo radile. I posle svega što rade rizikujucu svoj zivot i zdravlje zbog stresa, razvlače ih po medijima. Bolesni, psihijatrijski pacijenti, zrtve nasilja, napustena i zanemarena deca, beskucnici, starci koje niko nece... Sve to njima dolazi.

6 0 +6
Vasa

28.05.2025 • 23:32

Sve je tačno tako, nažalost!!!

27 7 +20

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.