Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?
Država Srbija je u poslednje dve godine potrošila oko 9,5 milijardi dinara za "služenje vojnog roka".
_grb_na_ramenu_Koliko_Srbiju_kosta_uvodjenje_vojnog_roka_.jpg "Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?")
Foto: 021.rs
U narednoj godini za stavku, "služenje vojnog roka", u okviru Ministarstva odbrane planirano je izdvajanje od 6,36 milijardi, piše Forbs Srbija.
Sagovornici Forbs Srbija ocenjuju da bi u praksi ova sredstva, između ostalog, mogla da se troše na infrastrukturu za smeštaj budućih regruta.
Deo kasarni je proteklih godina prodat. Deo je godinama van funkcije, pa je potrebno da se dovedu u prihvatljivo stanje.
Ukoliko se obavezni vojni rok uvede i zaživi, država će imati i stalni godišnji trošak. On će obuhvatati plate regruta, njhovo izdržavanje, ishranu, stalno održavanje objekata.
Još je budžet za 2024. godinu predvideo rashod za "uređenje objekata za služenje vojnog roka". Za tu namenu je, kako su kasnije pokazali podaci o izvršenju, potrošeno 5,35 milijardi dinara u toj godini.
Novac za služenje vojnog roka nalazi se i u budžetu za tekuću, 2025. godinu.
A podaci pokazuju da je u periodu januar-septembar ove godine potrošeno 4,2 miljarde dinara - od planiranih 9,1 milijardi za celu godinu.
Forbs Srbija uputio je pitanja Ministarstvu odbrane u vezi potrošnje za služenje vojnog roka, ali odgovor nisu dobili.
Ministarstvo odbrane već planira troškove u milijardama
Na sajtu Ministarstva odbrane može se pronaći dokument koji se odnosi na srednjoročni plan za period 2025-2027. Tu se nalazi i procena finansijskih sredstva za "uređenje objekata za stvaranje uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka".
Prema tom planu, za 2025. godinu su bila procenjena potrebna sredstva od 10.159.623.000 dinara.
U 2026. je za ovu namenu procenjeno da je potrebno 8.360.184.000 dinara.
Procena je i da je isto toliko, odnosno 8,36 milijardi, potrebno i u 2027. godini.
Za šta je potreban novac?
Vojni analitičar Vlade Radulović navodi za Forbs Srbija da budžetska stavka "služenje vojnog roka" pokriva kompletan logistički, kadrovski i organizacioni okvir služenja vojnog roka.
Ona se, prema njegovim rečima, odnosi na samu isplatu "vojničkih plata", ali obuhvata i širi spektar rashoda koji su neposredno vezani za organizaciju i realizaciju služenja vojnog roka.
"U praksi ova sredstva pored novčanih primanja mogu obuhvatati još i troškove ishrane, nabavku i održavanje lične i kolektivne opreme poput uniformi, obuće, lične zaštitne opreme i posteljine, zdravstvenu zaštitu i troškove obuke", navodi on.
U ove troškove su, takođe, uključeni i potrošni materijal, municija za obuku i održavanje nastavnih sredstava, naknade i dodatni troškovi angažovanog profesionalnog kadra koji učestvuje u obuci vojnika, objašnjava Radulović.
Govoreći o stanju objekata i infrastrukture potrebne za služenje vojnog roka, Radulović navodi da su reforma Vojske i suspendovanje obaveze služenja vojnog roka rezultirali prodajom jednog dela imovine, objekata i kasarni, jedinicama lokalne samouprave, i izgradnjom stanova za pripadnike sektora bezbednosti – tako da je njihov broj značajno smanjen.
Osim toga, on navodi i da je jedan broj objekata duži niz godina bio van funkcije, korišćen u smanjenom kapacitetu, bez ikakvog održavanja i ulaganja.
Deo infrastrukture je, prema rečima Radulovića, zbog protoka vremena u potpunosti neusklađen sa savremenim standardima - bezbednosnim, sanitarnim i energetskim.
"Dakle, osnovna infrastruktura postoji, ali je i pored svih ulaganja i obnova u proteklom periodu potrebno dodatno izdvajanje sredstava za dalje funkcionalno unapređenje i dovođenje svih objekata u normativno prihvatljivo stanje", navodi Radulović.
Šta sve treba "dovesti u red"?
Komentarišući za šta služe sredstva za "služenje vojnog roka" koja se poslednjih godina nalaze u budžetu, vojni analitičar Aleksandar Radić, kaže da je, između ostalog, potrebno da se uradi infrastruktura za smeštaj, jer je deo kasarni prodat.
Sa druge strane, kasarne koje su ostale u vojnim rukama, nemaju onu količinu radne snage koju su nekada imali, kada se služio vojni rok i kada ste mogli vojnike da pošaljete da "srede nešto", navodi Radić.
Sada su vojnici preopterećeni, a ono što imamo profesionalnih vojnika, posle radnog vremena odlaze kući, navodi on.
"Sada treba dovesti u red upravo to. Objekte u kojima možete da boravite i tokom noći. Da uredite te prostore, popravite infrastrukturu", navodi Radić.
Radić kaže i da je potrebno da se srede instalacije, kupuje se novi tip ormarića za opremu, nov nameštaj.
"Pretpostavljam da će kupiti deo novih kreveta", dodaje sagovornik.
Na pitanje ko sprovodi radove na potrebnoj infrastrukturi, Radić navodi da to zavisi od slučaja do slučaja i da pretpostavlja da je potrebno da se angažuju ugovarači koji će to da urade.
On navodi da je to dosta slaba tačka kada se radi o kontroli, jer su pre par godina dosta pooštreni propisi, pa sve ima visoke stepene zaštite podataka.
Radić u razgovoru za Forbs Srbija ocenjuje i da je novac koji se izdvaja za služenje vojnog roka najmanji problem. Po njegovom mišljenu, prva tema je obrazložiti zašto uvodite služenje vojnog roka, i pripremiti koncept obuke koji će biti savremen i svrsishodan.
"Da biste vratili jednu obavezu, a ovo je jako osetljiva obaveza, morate da razgovarate sa ljudima. Morate da utrošite mnogo vremena, da objasnite potrebu, da govorite otvoreno o tome. Da kažete kakvi će biti uslovi. Sve ste to morali da uradite pre nego što dođete na ideju da kažete 'e sad obaveza postoji'", naglašava Aleksandar Radić.
Pročitaj još
Sređeno 125 objekata
Srbija je tokom 2025. renovirala više od 125 objekata predviđenih da se koriste nakon obnove obaveze služenja vojnog roka. Ali je ostalo još toga da se obnovi, tvrdio je početkom decembra ministar odbrane Bratislav Gašić.
Prema oceni Vlada Radulovića, izjave o renoviranju više od 125 objekata odnose se na kasarne, odnosno na smeštajne objekte, objekte za ishranu, nastavne prostorije, kabinete i poligone za obuku, kao i prateću infrastrukturu, odnosno sanitarne čvorove, grejanje, vodovod i elektroinstalacije.
Na pitanje da li postoji lista ili podatak o renoviranim objektima, Radulović navodi da objedinjena i detaljna lista sa popisom tih objekata po nazivima, površinama i lokacijama – uglavnom nije javno objavljivana.
"Razloga za to je nekoliko. Najčešće se navode oni 'bezbednosni' budući da se radi o vojnoj imovini", navodi on.
On navodi i da mu se čini da negde postoji praksa da se ti podaci iznose zbirno, a ne po pojedinačnim objektima.
"Naravno, delimično se može doći do konkretnijih odgovora kroz, recimo, različite godišnje izveštaje ili zvanična saopšenja Ministarstva odbrane", dodaje sagovornik Forbsa.
U okviru Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nalaze se 54 kasarne, 123 vojna kompleksa, 77 vojnih objekata i pet grupa vojnih objekata. Takođe i sedam domova Vojske, pet vojnih aerodroma, jedan vazduhoplovni zavod i baza "Jug".
To se može videti iz Odluke o određivanju naziva vojnih kompleksa i vojnih objekata i njenih izmena, a koja je objavljena u Službenom vojnom listu 2024. godine.
Stalni trošak
Ukoliko obavezni vojni rok bude uveden i redovno se bude sprovodio, država će u tom pogledu imati stalne godišnje troškove, navodi Radulović.
Među njima će biti novčana primanja i troškovi izdržavanja regruta, ishrana i zdravstvena zaštita, stalno održavanje i obnova objekata, obnova i zamena opreme, dodatni troškovi profesionalnog kadra, energenti i komunalne usluge, navodi on.
"U skladu sa tim, ovi rashodi ne bi bili jednokratni, već bi postali deo redovne budžetske potrošnje Ministarstva odbrane, uz moguće varijacije u zavisnosti od broja regruta i trajanja služenja vojnog roka", naglašava sagovornik.
Ceo tekst Forbsa možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nacionalna radna grupa: Presuda protiv Slavko Ćuruvija fondacije je opasan pritisak
15.05.2026.•
0
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP tužbi zabrinuta je zbog presude Drugog osnovnog suda kojom je Slavko Ćuruvija fondacija obavezana da bivšim pripadnicima Državne bezbednosti isplati više od milion dinara.
Tužilaštvo predložilo da se Veselinu Miliću odredi pritvor
15.05.2026.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je nakon saslušanja načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića predložilo da mu se odredi pritvor, kako ne bi uticao na svedoke ili ponovio krivično delo.
Termoelektrane imale 79 neplaniranih ispada: Koliko je stabilan energetski sistem Srbije?
15.05.2026.•
0
Prema podacima Evropske mreže operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E), u srpskim termoelektranama od početka godine zabeleženo je čak 79 neplaniranih ispada.
Politika postala vlasnik NIN-a, Luka Mičeta novi glavni i odgovorni urednik
15.05.2026.•
3
Društvo za novinsko-izdavačku delatnost NIN d.o.o. prenosi vlasništvo nad svojim celokupnim izdavačkim portfoliom i pravima nad brendom NIN na kompaniju "Politika novine i magazini d.o.o", saopšteno je danas.
Kreni-Promeni: Hapšenje Milića otvara pitanje političke odgovornosti vrha sistema bezbednosti
15.05.2026.•
5
Pokret Kreni-Promeni ocenio je danas da hapšenje dosadašnjeg šefa beogradske policije Veselina Milića, otvara pitanje političke odgovornosti za ljude koji su godinama bili na vrhu bezbednosnog sistema.
Novi zakon u Hrvatskoj trebalo bi da olakša posao vozačima iz Srbije i BiH
15.05.2026.•
1
U hrvatskom Saboru danas su usvojene izmene Zakon o strancima kojim se otvara mogućnost uvođenja posebnih viza za profesionalne vozače iz zemalja regiona.
Vučić zbog zdravstvenog stanja otkazao učešće na Biznis samitu, menjaće ga Vučević
15.05.2026.•
55
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao je danas zbog zdravstvenih razloga učešće na Biznis Samitu 2026, koji je u Beogradu organizovao Juronjuz Srbija.
Pored autoputa kod Šimanovaca nađeno telo muškarca zbog čijeg nestanka je uhapšen Milić
15.05.2026.•
14
Telo Aleksandra Nešovića Baje, zbog čijeg nestanka je ranije danas uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, nađeno je pored autoputa kod Šimanovaca, preneo je Danas.
Analitičari o protestu 23. maja: Demonstracija snage ili početak kampanje?
15.05.2026.•
9
Nakon najvećeg skupa u istoriji Srbije 15. marta 2025, te onog 28. juna, studenti u blokadi pozivaju građane da se opet u što većem broju okupe 23. maja na Trgu Slavija u Beogradu.
Šta menjaju novi izborni zakoni i da li će se to videti već na sledećim izborima?
15.05.2026.•
0
Skupština Srbije raspravlja o izmenama izbornih zakona koje vlast predstavlja kao sprovođenje preporuka ODIHR-a, dok opozicija tvrdi da je reč o izmenama koje neće doneti suštinske promene.
Bivši inspektor UKP o hapšenju Veselina Milića: Naprednjaci potpuno kriminalizovali MUP
15.05.2026.•
30
Bivši inspektor UKP Milan Dumanović izjavio je da je hapšenje načelnika beogradske policije Veselina Milića zbog pomaganja ubici još jedna potvrda da je Srbija potpuno kriminalizovana država.
.jpg "Dva dečaka u Čačku teško povređena kada su se na električnom trotinetu sudarili sa automobilom")
Dva dečaka u Čačku teško povređena kada su se na električnom trotinetu sudarili sa automobilom
15.05.2026.•
5
Dva dečaka iz Čačka zadobila su teške telesne povrede kada su se vozeći električni trotinet sudarili sa putničkim automobilom u čačanskom naselju "Avenija lipa".
MUP kratko saopštio: Veselin Milić nije više načelnik beogradske policije
15.05.2026.•
12
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pukovnik policije Veselin Milić više nije načelnik Policijske uprave za grad Beograd.
Ko je Veselin Milić: Bivši savetnik Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala
15.05.2026.•
35
Načelnik Policijske uprave za Beograd Veselin Milić, koji je danas uhapšen nakon što je dao izjavu zbog nestanka Aleksandra Nešovića, prvi put je postavljen na mesto šefa beogradske policije 2013. godine.
Uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić
15.05.2026.•
36
Služba za suzbijanje kriminaliteta i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP uhapsile su načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića i odredila mu zadržavanje do 48 sati.
Nova prepucavanja na relaciji Srbija - Crna Gora, a sve počelo Vučićevom izjavom o "glamuroznoj proslavi"
15.05.2026.•
41
Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i Srbije razmenila su saopštenja povodom jubileja obnove crnogorske nezavisnosti i izjava predsednika Aleksandra Vučića.
Nedeljkov: Živimo u nasilnoj političkoj kulturi nekažnjivosti, izbori su jedino rešenje
15.05.2026.•
1
Politički trenutak je natopljen nasiljem, prisutna je kultura nekažnjivosti, a to dovodi do toga da se ljudi osećaju slobodnim da počine krivično delo, izjavio je programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
Đurđević Stamenkovski o Vučićevom portalu za prijavu bahatih funkcionera: To će biti prekretnica
15.05.2026.•
14
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da je "portal za prijavu bahatih funkcionera", koji najavio Aleksandar Vučić, "način da se vrati poverenje građana u institucije".
Preglomazan državni aparat pun partijskih "stručnjaka": Treba li ga smanjiti i koliko je to realno
15.05.2026.•
11
Ako bi se sada sprovela anketa među građanima - od slučajnih prolaznika na ulici do političara u vrhu vlasti - sa pitanjem da li nam je državni aparat glomazan, verovatno bi bar dve trećine ispitanih odgovorilo potvrdno.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
15.05.2026.•
17
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu.
Akademik napustio otvaranje izložbe čim je najavljeno obraćanje ministra Selakovića
15.05.2026.•
48
Akademik Radomir Saičić demonstrativno je napustio otvaranje velike izložbe posvećene Svetom Savi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čim je najavljeno obraćanje ministra kulture Nikole Selakovića.
Komentari 30
Selo
Rade
Bojan
Za ove lažne Novosađane koji bi da nas šalju u vojsku ima samo jedan odgovor, a on se daje uživo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar