Slučajevi bez epiloga: Kako prolaze hakerski napadi u Srbiji?
Tokom proteklih nekoliko godina, državne institucije u Srbije više puta su bile suočene sa hakerskim napadima na svoje sisteme - uglavnom, bez epiloga.
Foto: Pixabay
Poslednji napadi bili su na bazu Telekoma, iz koje su ukradeni lični podaci 600.000 korisnika, kao i na bazu Agencije za privredne registre. Ovo nisu izolovani slučajevi, jer se tokom prethodnih godina desilo više hakerskih napada, a na njih utiču dva faktora – slabiji bezbednosni sistemi s jedne, i sve jači alati za hakere sa druge strane, piše Nova Ekonomija.
Telekom Srbija saopštio je 17. marta da je došlo do krađe "manjeg dela podataka" iz njene korisničke baze, koja se odnosi na usluge satelitske televizije "m:SAT tv". Kako je saopšteno iz kompanije, počinioci su kontaktirali Telekom sa ciljem ucene, tražili su isplatu u vidu bitkoina, a komunikacija sa njima vođena je u koordinaciji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Takođe, saopšteno je da je u pitanju baza od 150.000 korisnika, "u kojoj se brojevi više puta ponavljaju", odnosno u kojoj ima više linija nego samih brojeva jedinstvenih korisnika.
Samo dan kasnije, fondacija Share, koja se bavi digitalnom bezbednošću, objavila je da su objavljeni podaci više od 600.000 korisnika. Ukradeni su, kako tvrde, podaci koji uključuju: ime i prezime, adresu, broj sprata, stana, broj mobilnog, JMBG, kao i neke dodatne podatke koje su sami podizvođači, koji su instalirali ili skidali opremu, upisivali o tim građanima, odnosno korisnicima Telekoma. I dok iz Telekoma tvrde da su podaci stariji od četiri godine, te više nisu relevantni, iz Share fondacije kažu da su poslednji unosi iz januara 2026.
Kako za Novu ekonomiju kaže Bojan Perkov iz Share fondacije, građani čiji su podaci procurili mogu biti na meti uznemiravanja ili targetiranog nuđenja usluga. Takođe, podaci se mogu zloupotrebiti za političko profilisanje.
Tri dana kasnije, objavljeno je da je hakovan sistem Agencije za privredne registre (APR). Kako su hakeri objavili, s obzirom na to da ih je APR "ignorisao", uzeli su deo podataka iz njhovog sistema. Među podacima su, navodno, imena i prezimena, lozinke, kućne adrese i datume rođenja vlasnika kompanija i zakonskih zastupnika, kopije ličnih karata i pasoša, kompletni finansijski izveštaji, kreditni rejtinzi i bankarske informacije poput podatke o prinudnim naplatama, evidencija akcionara, podaci o vlasnicima nekretnina i profesionalne licence, sudske zabrane, zalozi i ugovori o zakupu.
APR je bio meta hakerskog napada i 2023. godine, ali je tada saopšteno da su svi podaci kompanija bezbedni.
Pročitaj još
Više insituticija na meti hakera
Slučaj Telekoma, međutim, nije jedini. Na meti hakera bilo je i Ministarstvo pravde. Kako je 11. jula prošle godine saopšteno, Ministarstvo je od 4. u mesecu bilo na meti hakerskih napada, koji su kulminirali napadom na Data centar. Ministarstvo je tada saopštilo da su, da bi sprečili "nesagledive posledice", poput brisanja baza podataka ili zaključavanja podataka od strane hakera i kasnijih ucena, isključili kompletan mrežni pristup Data centru.
Ovaj napad, međutim, ostavio je posledice, jer je ministarstvo prekinulo sve mrežne komunikacije ka i između pravosudnih organa, "u cilju izolacije pretnje i sprečavanja njenog širenja". Naime, Pravosudni informacioni sistem bio je onesposobljen, te nijedan kupoprodajni ugovor oko mesec dana nije mogao da se upiše u katastar. Advokati su mogli da da pristupe katastru putem posebnog sistema, ali listovi nepokretnosti nisu bili ažurirani.
Upravo ovaj sistem kontrolisala je 2023. godine Državna revizorska institucija (DRI), koja je uočila određene probleme. Kako je tada saopšteno, uočeno je nekoliko problema: zastareli računari i nebezbedni operativni sistemi, informaciona bezbednost nije na neophodnom nivou jer nije organizaciono i normativno uređena, nije obezbeđen kontinuitet poslovanja u vanrednim okolnostima i u slučaju raskida saradnje sa pružaocima usluga, pružalac usluge ima pristup produkcionoj bazi, obrada podataka o ličnosti nije uređena tako da su jasno razgraničene uloge Ministarstva pravde, sudova i pružalaca usluga.
Inače, preko Pravosudnog informacionog sistema svi sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici i javni izvršitelji mogu elektronskim putem da provere podatke iz: Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Prekršajne evidencije, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, MUP-a, Matične knjige, Agencijе za privredne registre, Republičkog geodetskog zavoda, sudova opšte nadležnosti, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, Narodne banke Srbije i Poreske uprave.
Istog meseca, nacionalna avio-kompanija Er Srbija saopštila je da je njen sistem bio na meti hakera. Tada, međutim, nije bilo objavljeno koji segmenti delovanja kompanije su bili pogođeni, ali ni da li su hakeri pristupili ličnim podacima zaposlenih ili građana.
Na meti hakera našla se i Elektroprivreda Srbije (EPS). Krajem 2023. godine, EPS je saopštio da se da se oporavlja od "nezapamćenog hakerskog napada, kripto tipa". Tada je saopšteno da napad ni na koji način nije ugrozio proizvodnju, niti snabdevanje električnom energijom, a nesmetano su se odvijale i sve aktivnosti trgovine električnom energijom uz poštovanje preuzetih obaveza. Ubrzo se oglasila i hakerska grupa Qilin, koja je priznala da je napala EPS i zapretila objavljivanjem podataka.
Kako je saopšteno, osim blokiranih servera, ukraden je ogroman deo privatnih podataka kompanije – ugovori, izveštaji, poslovni rezultati, privatne prepiske. Stručnjaci su tada smatrali da su u servere EPS-a hakeri najverovatnije upali preko takozvanog fišing mejla. Deo podataka objavljen je na “dark vebu”, kao upozorenje hakera da će, ukoliko EPS ne uplati otkup, objaviti i preostale podatke.
Oko godinu i po dana ranije, katastar nepokretnosti prestao je da radi 14. juna 2022, i to zbog hakerskog napada na Republički geodteski zavod. Vanrednim inspekcijim nadzorom, tri meseca kasnije, ustanovljeno je da "tokom napada nije došlo do gubitka podataka, da je incident otklonjen a širenje napada zaustavljeno, kao i da je RGZ preduzeo sve neophodne radnje da unapredi postojeći sistem i mere zaštite". U tom slučaju suspendovano je troje radnika RGZ-a, zbog sumnje da su bili umešani u hakerski napad.
Početkom marta 2020. godine, objavljeno je da je server JKP Informatika iz Novog Sada, preko kojeg se plaćaju računi za komunalne usluge, hakovan, i pored brojnih mera zaštite od hakerskih napada. Za to vreme, sajt je bio nedostupan za korisnike. Hakeri su tražili otkup od Grada, i to određenu 400.000 evra u bitkoinima. Preduzeće je odbilo da plati otkup, a nadležni su saopštili da podaci korisnika nisu u opasnosti.
Zbog svih ovih slučajeva, postavlja se pitanje – da li su bezbednosni sistemi državnih institucija loši ili su sistemi koje koriste hakeri toliko napredni, da se njihovi napadi ne mogu sprečiti? Ipak, odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan, jer je reč o kombinaciji oba faktora.
"Imajući u vidu sve češće sajber incidente, naročito kada je reč o državnim sistemima, deluje da neke lekcije od ranije nisu naučene. Takođe, ljudi koji se bave sajberkriminalom imaju sve više alata koje mogu da zloupotrebe i konstantno razvijaju ekspertizu kada je reč kompromitaciji bezbednosti informacionih sistema", kaže Perkov za Novu ekonomiju.
Slučajevi bez epiloga
Svi ovi slučajevi imaju nešto zajedničko, a to je da nema epiloga. Naime, u ovim slučajevima niko nije odgovarao za ugrožavanje privatnih podataka korisnika, kao ni pripadnici hakerskih grupa. Takođe, u većini slučajeva ne znamo da li su kompanije pristale da plate otkup hakerima, jer kompanije nikada to nisu saopštile.
"Što se tiče isplate otkupa, to ne možemo da znamo ukoliko organizacije same ne izađu sa tim informacijama. Recimo, kada je 2020. bio incident sa ransomverom u JKP Informatika u Novom Sadu, gradska uprava je odbila da plati traženi iznos u bitkoinima i podizala je ceo sistem iznova", podseća Perkov.
Inače, kada hakeri traže otkup, kako ne bi objavili podatke do kojih su došli, pred pogođenom firmom je opcija da plati otkup i povrati informacije, ukoliko je reč o poverljivim, ličnim ili na drugi način važnim podacima. Druga opcija je da se zahtev za otkup ignoriše, pogotovo ukoliko su podaci pre toga premešteni na sigurno mesto.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić: Andrej možda jednom ili nijednom bio u restoranu na Senjaku, priču plasirao Medenica
16.05.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor policije Dragan Vasiljević demantovali su navode da je predsednikov brat Andrej Vučić vlasnik restorana "27" na Senjaku u kom se 12. maja dogodila pucnjava.
Advokat Lakić: Vučić, Dačić i Vasiljević kriminalizovali policiju, morali bi da podnesu ostavke
16.05.2026.•
11
Advokat Nikola Lakić izjavio je da će zbog ubistva na Senjaku Veselin Milić snositi krivičnu odgovornost, dok bi iz istog razloga Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Dragan Vasiljević morali da snose političku odgovornost.
DS traži da Tužilaštvo ispita odgovornost Vučića u slučaju hapšenja Milića
16.05.2026.•
1
Demokratska stranka (DS) pozvala je Tužilaštvo za organizovani kriminal da hitno utvrdi odgovornost predsednika Srbije Aleksandra Vučića u slučaju zbog kojeg je uhapšen prvi čovek beogradske policije Veselin Milić.
Opozicija traži nastavak rasprave o nepoverenju vladi i izveštaj o Miliću
16.05.2026.•
2
Opozicioni poslanici u Skupštini Srbije saopštili su da je potrebno hitno nastaviti sednicu parlamenta o nepoverenju Vladi Srbije.
Vučić: Sprečićemo da narko dileri imaju policijsko obezbeđenje
16.05.2026.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da garantuje kako će u narednom periodu sprečiti da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje" i potvrdio da takva situacija postoji 40 godina.
MUP demantuje navode da je Ivica Dačić u bolnici zbog dijabetesa
16.05.2026.•
16
Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je navode pojedinih medija da se ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić trenutno nalazi "u bolnici zbog problema sa dijabetesom".
Vučić: Još nije pronađeno telo muškarca koji je nestao nakon pucnjave na Senjaku
16.05.2026.•
65
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da telo nestalog A. N. još nije pronađeno, a zbog kog je uhapšen dojučerašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić.
Studenti pokrenuli akciju donacija za starijeg muškarca povređenog ispred Pravnog fakulteta
16.05.2026.•
1
Studenti u blokadi Univerziteta u Beogradu pozvali su građane da donacijama pomognu Veroljubu Sariću (90), koga je udario automobil u četrtak ispred Pravnog fakulteta tokom odavanja pošte stradalima u padu nadstrešnice.
Venecijanska komisija u ponedeljak dobija unapređene nacrte pet pravosudnih zakona
16.05.2026.•
0
Unapređene verzije radnih tekstova pravosudnih zakona, u skladu sa zaključcima sastanka ministra pravde Nenada Vujića i eksperata Venecijanske komisije, biće upućene izvestiocima tog savetodavnog tela Saveta Evrope.
Projektno sufinansiranje medija: Obesmišljen proces koji se mora u potpunosti promeniti
16.05.2026.•
2
Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji postalo je obesmišljen proces u kojem se sredstva dodeljuju samo određenom broju medija i nevladinih organizacija.
Grujičić: Podržaćemo studente ako izbori budu na leto, odluka za jesen još neizvesna
16.05.2026.•
20
Predstavnica Suvereničkog saveza i nekadašnja ministarka zdravlja, Danica Grujičić izjavila je da ta organizacija neće imati svoju listu ako izbori budu na leto, već će podržati studente.
Ferguson: Građani Srbije nemaju medije kakve zaslužuju
16.05.2026.•
3
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson (Edward) izjavio je da građani Srbije nemaju medije kakve zaslužuju i da mediji ovde često igraju veoma toksičnu i polarizujuću ulogu.
Mađarske vlasti zaplenile kokain vredan oko 850.000 evra, uhapšen Srbin
16.05.2026.•
6
Srpski državljanin (24) priveden je na području slovenačko-mađarske granice nakon što je u njegovom vozilu pronađeno oko 10 kilograma kokaina u vrednosti od skoro 850.000 evra, saopštili su mađarski istražni organi.
AMSS upozorava: Nevreme i pljuskovi mogu otežati saobraćaj širom Srbije
16.05.2026.•
0
Saobraćaj u Srbiji biće povremeno otežan zbog promenljivog i nestabilnog vremena posebno u drugoj polovini dana jer se ponegde očekuje nevreme sa olujom, gradom i pljuskovima.
Sindikat sudske vlasti: Poverenje građana u pravosuđe palo za sedam odsto
16.05.2026.•
10
Sindikat sudske vlasti saopštio je da je prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja Evropske komisije, sprovedenog u martu i aprilu ove godine (Eurobarometer), poverenje građana Srbije u pravosuđe palo za sedam odsto.
Počelo suđenje studentima optuženim nakon Vidovdanskog protesta
16.05.2026.•
1
Suđenje studentima koji su privedeni nakon Vidovdanskog protesta 28. juna, zbog sumnje da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja, juče je zvanično počelo.
Veselinu Miliću određen pritvor do 30 dana
16.05.2026.•
29
Viši sud u Beogradu odredio je do 30 dana pritvora Veselinu Miliću, uhapšenom u okviru istrage o nestanku A. N, koji je poslednji put viđen 12. maja u restoranu na Senjaku.
Novo hapšenje zbog nestanka muškarca na Senjaku: Pronađeni pasoši i 10.000 evra
15.05.2026.•
6
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT) uhapšen je D.S. (51), zbog sumnje da je pomogao S.V. i M.S. osumnjičenima za nestanak A.N. tako što ih je iz restorana na Senjaku odvezao do Jakova.
Kosovo planira izgradnju nove fabrike municije: Odobrena eksproprijacija zemljišta u Đakovu
15.05.2026.•
4
Kosovska vlada odobrila je odluku kojom je završen postupak eksproprijacije nepokretne imovine u Đakovici za potrebe izgradnje industrijske zone odbrambene namene, odnosno izgradnje fabrike municije na Kosovu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
15.05.2026.•
22
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu.
Komentari 8
R49
xYx
Milos Raskovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar