Jovica Stanišić traži da bude pušten iz zatvora: Žali zbog zločina srpskog naroda
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić zatražio je od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi izdržavanja kazne od 15 godina zatvora na koju je osuđen zbog ratnih zločina u Hrvatskoj i BiH.
Foto: Screenshot (YouTube/AP)
U danas objavljenom zahtevu, podnetom sudu krajem marta, Stanišić (76) navodi da je do 10. marta ove godine izdržao 10 godina u zatvoru, odnosno dve trećine ukupne kazne.
Po pravilima suda, to je nužan uslov da bi njegov zahtev za prevremeno oslobađanje uopšte bio razmotren.
U zahtevu i propratnom ličnom pismu sudu, Stanišić je naglasio da prihvata nalaze presude i izrazio je žaljenje i kajanje zbog zločina koje su počinili Srbi i za koje je on, između ostalih, bio proglašen krivim.
Branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) u zahtevu je, međutim, ocenio da Stanišićev doprinos tim zlodelima nije bio odlučujuće veliki i naglasio da je Stanišić, nasuprot tome, znatno doprineo mirovnim naporima međunarodne zajednice za okončanje ratova u Hrvatskoj i BiH, uključujući oslobađanje oko 300 vojnika Unprofora, dvojice francuskih pilota i američkog novinara Dejvida Rouda (David Rhode) iz ruku Vojske Republike Srpske.
U zahtevu se ističe i Stanišićeva odlučujuća uloga u primoravanju srpskih lidera u Hrvatskoj i BiH da prihvate Vensov, odnosno Dejtonski mirovni sporazum, koju su priznale i vodeće zapadne sile.
Odbrana tvrdi i da je Stanišić "uz lični rizik ponudio saradnju" sa haškim tužilaštvom i pre nego sto je sam bio optužen 2003. godine, iako vlasti u Beogradu do tada nisu bile usvojile zakon o saradnji s Haškim tribunalom.
Advokat Džordaš naznačio je i da je Stanišićevo ponašanje u pritvoru, kao i u zatvoru Valdhajm u Nemačkoj gde izdržava kaznu od jula prošle godine, bilo primereno i da zatvorska uprava stoga preporučuje da on bude oslobođen daljeg izdržavanja kazne.
Navodeći da bi, usled dugotrajne hronične bolesti, Stanišića trebalo pustiti na prevremenu slobodu i iz humanitarnih razloga, njegov branilac je u zahtevu podvukao da "Stanišić ne traži simpatije, već samo malo razumevanja i malo milosti."
"On je star 76 godina i nepokretan je. Prevremeno oslobađanje bi mu dozvolilo da kratak, ali dragocen, poslednji period života provede kod kuće sa suprugom i sinom, u svojoj zajednici. Suprotno tome, odbijanje ovog zahteva bi ga gotovo sigurno osudilo na osamljeno umiranje u udaljenom zatvoru".
Pročitaj još
O Stanišićevom zahtevu odlučiće predsednica suda u Hagu, urugvajski sudija Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti).
U ličnom pisanom obraćanju Santani, Stanišić je ocenio da je rat u bivšoj Jugoslaviji bio "tragičan za sve koji su u njemu učestvovali, a naročito za one nad kojima su zločini bili počinjeni".
Iako su sve strane u ratu počinile zločine, Stanišić tvrdi da su za njega "najveću težinu imali zločini koje su počinili pripadnici srpskog naroda, a naročito oni koji su ta zlodela opravdavali kao odmazdu za zločine nad mojim narodom u prošlosti".
"Duboko žalim i izvinjavam se zbog mojih zločina, naročito posle presude u vezi sa mojim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu, koju je sud u Hagu izrekao posle pravnog procesa koji je trajao 20 godina", naglasio je Stanišić u pismu predsednici suda u Hagu.
On je naglasio da, iako "poštuje i prihvata presudu", veruje da ima mnogo ljudi, ne samo među Srbima, koji poštuju njegov doprinos "mirnom i civilizovanom rešavanju sukoba u bivšoj Jugoslaviji".
Stanišić je podsetio da je 30 godina odbijao da za medije govori i učestvuje u javnim političkim debatama zato što je "nastojao da zaštiti i očuva SDB Srbije od žestokih političkih figura i partija u Srbiji".
"Moj jedini saveznik bio je Vrhovni sud Srbije, kojem sam poklonio poverenje u odlučivanju o ljudskim pravima, zakonu i Ustavu. Važno je naglasiti, u tom smislu, da ja nikada ni pre rata nisam davao prednost interesima mog naroda i vere nad drugim narodima i verama", napisao je Stanišić.
Pravosnažnu presudu i kazne od po 15 godina zatvora Stanišiću i saoptuženom nekadašnjem prvom operativcu SDB Srbije Franku Simatoviću-Frenkiju, haški sud je izrekao 31. maja 2023.
Zbog lošeg zdravstvenog stanja, Simatovića je sud pustio na uslovnu slobodu krajem avgusta iste godine.
Proces Stanišiću i Simatoviću, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, trajao je pune dve decenije i bio je najduži u istoriji Tribunala.
Stanišića i Simatovića je apelaciono veće haškog suda proglasilo krivim kao učesnike udruženom zločinačkom poduhvatu progona Muslimana i Hrvata iz BiH i Hrvatske, 1992-95.
Sud je time za po tri godine povećao prvostepene kazne od 12 godina zatvora koje je Stanišiću i Simatoviću (76) izrekao u junu 2021. zbog pomaganja i podržavanje zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu 1992.
Apelaciono veće suda delimično je usvojilo je žalbu tužilaštva i poništilo glavne nalaze iz prvostepene presude.
Žalbeno veće je Stanišića i Simatovića, kao protagoniste zločinačkog udruženja, proglasilo krivim za zločine Crvenih beretki, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Sanskom Mostu, Trnovu i Dalju.
Prema pravosnažnoj presudi, Stanišić i Simatović su za te zločine odgovorni kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva iz delova BiH i Hrvatske.
Stanišić i Simatović prvi su bivši zvaničnici Srbije pravosnažno osuđeni za zločine nad Muslimanima i Hrvatima pred međunarodnim sudom.
Prema optužnici protiv Stanišića i Simatovića, na čelu tog zločinačkog udruženja bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a glavni učesnici su bili srpski lideri iz BiH i Hrvatske.
Apelaciono veće proglasilo je Stanišića i Simatovića krivim po pet tačaka optužnice za krivična dela progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz navedenih opština.
Prvostepenu presudu za pomaganje i podržavanje zločina u Bosanskom Šamcu, žalbeno veće je ukinulo.
Žalbeno veće je, takođe, poništilo nalaz iz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu i da nisu delili zločinačku nameru ostalih učesnika, iako su za to udruženje znali.
Zaključak da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, žalbeno veće je izvelo iz nalaza da je SDB Srbije s njima na čelu, u septembru 1995, finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu (SDG) Željka Ražnatovića Arkana kada je ta formacija u Sanskom Mostu počinila zločine nad tamošnjim Muslimanima, uključujući i ubistvo 75 osoba.
"Stanišić i Simatović bili su odgovorni za te isplate u vreme ubistva i time su značajno doprineli udruženom zločinačkom poduhvatu", rekla je, saopštavajući presudu, predsedavajuća žalbenog veća sudija Gati Santana.
Na osnovu tog nalaza, žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović bar od vremena obuke Crvenih beretki u logoru Pajzoš, krajem 1991, i zauzimanja Bosanskog Šamca, s proleća 1992, do zločina Ražnatovićeve formacije u Sanskom Mostu, u jesen 1995, "imali zločinačku nameru da ostvare udruženi zločinački poduhvat uklanjanja većine Muslimana i Hrvata iz delova BiH i Hrvatske".
Stanišića i Simatovića, žalbeno veće je stoga proglasilo krivim za krivična dela "glavnih počinitelja" među članovima udruženog zločinačkog poduhvata poput Ražnatovića ili Škorpiona.
Na osnovu tog nalaza, Stanišić i Simatović osuđeni su i za ubistvo šestorice muslimanskih mladića iz Srebrenice koje su u julu 1995. kod Trnova počinili Škorpioni.
Snimak tog zločina, koji su zabeležili sami počinioci, prikazan je kao dokaz na suđenju Stanišiću i Simatoviću i na drugim procesima pred Haškim tribunalom.
Stanišić i Simatović osuđeni su i za ubistva desetina nesrba u Zvorniku, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo Marije Senaši u okolini Dalja 1992.
Proglašeni su krivim i za progon, deportaciju i prisilno premeštanje u Bijeljini, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, 1992-95.
Ta krivična dela okvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanaj.
U izdržani deo kazne, sud je u maju 2023. Stanišiću priznao 2.643 dana, a Simatoviću 3.048 dana.
Proces Stanišiću i Simatoviću - uključujući prvo i ponovljeno suđenje - najduži je u istoriji suda u Hagu i trajao je 20 godina.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana đinđića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.
U maju 2013, Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.
Stanišić je celo ponovljeno suđenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.
Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.
Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Problem zbog Radne grupe za "Mrdićeve zakona": Sindikat se obraća Venecijanskoj komisiji
29.04.2026.•
0
Sindikat sudske vlasti tvrdi da su u Radnu grupu za pripremu izmena takozvanih "Mrdićevih zakona" uključeni predstavnici odabranih državnih organa i udruženja, ali je izostavljen deo stručne javnosti i civilnog sektora.
Vučić ispratio švajcarskog predsednika: Trgovinska razmena prešla milijardu evra
29.04.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je poseta švajcarskog predsednika Gija Parmelina dala snažan impuls daljem jačanju odnosa dve zemlje.
MUP o odlascima iz SAJ-a: Nema masovnog napuštanja jedinice
29.04.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova demantuje da je došlo do masovnih odlazaka iz Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), kako je objavljeno u medijima prethodnih dana.
Novi poslanički klub u Skupštini Srbije, prethodni se raspao zbog razgovora sa Vučićem
29.04.2026.•
0
U Skupštini Srbije oformljen je nova poslanička grupa Radnička partija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka.
Detalji sporazuma Srbije i Izraela o tajnim podacima u sektoru odbrane
29.04.2026.•
4
Vlade Srbije i Izraela, odnosno njihova nadležna ministarstva odbrane, potpisali su "Opšti bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane".
Brnabić: Očekujem nasilje ako rezultati izbora budu egal
29.04.2026.•
12
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ocenila je da će predstavnici studentskog pokreta nasiljem pokušati da preuzmu vlast, ukoliko po broju glasova budu blizu rezultata koji ostvari SNS.
Policija uhapsila 11 osoba, oštetili budžet za 620 miliona dinara
29.04.2026.•
1
Policija je uhapsila 11 osoba pod sumnjom da su oštetili budžet Srbije za preko 621 milion dinara.
Reakcije na to što će pasoš umesto bordo biti "burgundi crven" i druge promene: "Besmisleno, a i koštaće"
29.04.2026.•
13
Srpski pasoš doživeće istorijsku promenu - umesto standardne bordo boje sada će biti burgundi crven, što je izazvalo lavinu duhovitih i sarkastičnih komentara u javnosti jer su te boje praktično iste.
"Srbijašume": Pažljivo sa paljenjem vatri u prirodi za Prvi maj
29.04.2026.•
2
"Srbijašume" apelovale su danas na građane koji planiraju da provedu prvomajske praznike u prirodi da pale vatru isključivo na mestima koja su za to predviđena.
Statistika pokazuje: Polovina stranaca u Srbiju došla iz Rusije
29.04.2026.•
2
U Srbiju je, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), došlo znatno više stranaca nego što je iz nje otišlo.
Evroposlanici osudili dolazak evropskog komesara u Srbiju: "Vučić će to iskoristiti za samopromociju"
29.04.2026.•
11
Poslanici Evropskog parlamenta osudili su dolazak evropskog komesara za unutrašnje poslove i migracije Magnusa Brunera u Srbiju, upozoravajući da je tajming loš i da bi mogao da bude propagandna pobeda vlade u Beogradu.
Brnabić: Tokom maja skupštinska rasprava o izmenama četiri izborna zakona
29.04.2026.•
2
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kazala je da će izmene i dopune četiri zakona, koji se zasnivaju na preporukama ODIHR, biti na dnevnom redu parlamenta tokom maja.
Vožnja u kontrasmeru: Stručnjaci o tome kako dolazi do toga i kako to sprečiti
29.04.2026.•
30
Nesreća koja se desila u ponedeljak na auto-putu Šabac-Ruma gde je vozač, vozeći u kontrasmeru brzinom od 130 km/h, uzrokovao smrt četiri osobe pokrenula je pitanje kako je uopšte moglo da dođe to toga.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon
29.04.2026.•
16
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Studenti pripremaju "letnju sezonu skupova": Prvo veliko okupljanje krajem maja u Beogradu
29.04.2026.•
8
Studenti u blokadi pripremaju "letnju sezonu skupova", a prvo veliko okupljanje biće održano u poslednjoj nedelji maja na beogradskom Trgu Slavije, piše list Nova.
Prošlo 18 godina od sporazuma sa EU: "Nije čudno što su građani razočarani evropskim putem"
29.04.2026.•
24
Navršava se 18 godina otkako je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Naprednjaci prijavili skup u Beogradu od 26. do 29. maja: "Očekujemo više stotina hiljada ljudi"
29.04.2026.•
34
Funkcioner SNS Darko Glišić izjavio je da je SNS u skladu sa zakonom prijavila veliki skup u Beogradu od 26. do 29. maja, za koji očekuje prisustvo više stotina hiljada ljudi.
MUP: Vozači, koristite alternativne granične prelaze tokom praznika
29.04.2026.•
2
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da građani, zbog novih pravila EU o prelasku granice, mogu da koristite alternativne granične prelaze, da bi se izbegle gužve za vreme praznika i tokom leta.
Ružić: Batinaši krstare lokalnim sredinama, a Vučić kaže da živimo u normalnom društvu
29.04.2026.•
29
Potpredsednik Glavnog odbora SPS Branko Ružić izjavio je da je "opravdano uplašen" da bi Socijalistička partija Srbije mogla da izgubi sve pozicije i sav uticaj ukoliko nastavi da nastupa na istoj listi sa SNS.
Dan žalosti u Šapcu zbog smrti četiri osobe u nesreći na auto-putu
29.04.2026.•
0
Grad Šabac proglasio je 29. april Danom žalosti povodom tragedije izazvane teškom saobraćajnom nesrećom u kojoj su živote izgubile četiri osobe.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar