Izgradila je imidž odgovorne i pragmatične političarke, a svojevremeno su je zvali „Kraljica Nemačke", pa čak i „Carica Evrope".
Ali kruna na glavi Angele Merkel više nije stabilna, otkad je reakcija na njenu politiku „otvorenih vrata" prema izbeglicama dala vetar u leđa krajnjoj desnici i prošle godine dovela do najgorih izbornih rezultata njene stranke u poslednjih sedamdeset godina.
Ono što je izgledalo kao bogom dano - kancelarka kao lider najveće privrede u Evropi - dovedeno je u sumnju tokom teških i veoma dugih pregovora o postizbornoj koaliciji, što se pokazalo kao najveća kriza u njenoj dotadašnjoj karijeri.
Na kraju je uspela da postigne dogovor i obezbedila sebi četvrti petogodišnji kancelarski mandat.
Moć ove šezdeset četvorogodišnje konzervativne političarke je možda oslabila, ali je kao ličnost još veoma popularna. U atmosferi sve veće nestabilnosti u Evropi i šire, mnogi je i dalje vide kao najvažniju ličnost u odbrani liberalne demokratije na starom kontinentu.
Stručnjaci smatraju da će Merkel preživeti i najnoviju krizu, izazvanu katastrofalnim rezultatima CDU i njenih partnera na regionalnim izborima ovog vikenda.
Rođena 17. jula 1954. u Hamburgu, Angela Kasner je imala samo par meseci kad je njen otac, luteranski sveštenik, dobio parohiju u malom gradu na istoku Nemačke.
Odrasla je u malom gradu u blizini Berlina u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, doktorirala fiziku, a zatim se zaposlila kao hemičar u naučnom institutu u istočnom Berlinu. Tokom studija se udala za kolegu Ulriha Merkela, ali su se posle četiri godine braka razveli.
Krajem osamdesetih je uveliko bila aktivna u demokratskom pokretu, a kada je 1989. Berlinski zid pao, postala je portparolka prve demokratski izabrane vlade u Istočnoj Nemačkoj.
Dva meseca pre ujedinjenja Nemačke 1990, pridružila se umereno desnoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), a naredne godine je dobila mesto ministarke za žene i omladinu u vladi kancelara Helmuta Kola.
Kada je je 1999. godine izbio skandal zbog Kolovog učešća u aferi oko tajnih partijskih fondova, Merkel ga je pozvala da da ostavku, a 2000. je izabrana za predsednicu CDU.
Pet godina kasnije postala je prva kancelarka u istoriji Nemačke..
Merkel su na početku karijere opisivali kao provincijalku bez harizme i pomalo staromodnu, što je ona pokušala da promeni raznobojnom garderobom i novom frizurom.
Ponovo se udala 1998, za profesora hemije Joahima Sauera.
Njena prva vlada bila je nelagodna „velika koalicija" sa umereno levim socijaldemokratama (SDP).
Zatim je između 2009. i 2013. vladala uz pomoć liberalne Stranke slobodnih demokrata (FDP).
Kada se u Evropi rasplamsala finansijska kriza, Merkel je prepisala drastične rezove budžeta i strog nadzor nad potrošnjom kao lek za hronične dugove južnoevropskih zemalja, čime se nametnula kao simbol fiskalne štednje.
Kritikovali su je zbog toga što je oklevanjem da pristane na reprogram dugova oslabila kredibilitet evrozone, ali kada je Nemačka postala glavna "blagajnica" za reprogram, kancelarka se nametnula kao vodeća sila u obnovi poverenja u evro.
Demonstranti u Grčkoj i Španiji su krivili Nemačku zbog mera štednje koje su im bile nametnute i ponekad poredili Merkel sa Hitlerom.
Ali nemačka žilava privreda, niska stopa nezaposlenosti i jak izvoz godinama su joj podizali popularnost kod kuće, gde su je skoro svi videli kao par sigurnih ruku u teškim vremenima.
Njena druga vlada se raspala 2013, kada FDP nije uspela da osvoji nijedno poslaničko mesto, ali je ostala kancelarka tako što je ponovo ušla u koaliciju sa SDP.
Vremenom je ublažila odnos prema merama štednje, U intervjuu za Bi-Bi-Si iz juna 2013. zagovarala je veću pokretljivost radne snage, kako bi se odlaskom što većeg broja mladih na rad u druge zemlje EU smanjila nezaposlenost.
Masovni priliv izbeglica u zemlju sa najuspešnijom privredom u Evropi se za kancelarku Merkel ispostavio kao najveći izazov u karijeri.
Još u junu 2015. mnogi su je optužili da je bezosećajna, nakon što je nespretno pokušala da uteši devojčicu koja je dve godine čekala boravišnu dozvolu u Nemačkoj.
Dok je broj pridošlica rastao, naredila je da se otvore granice i tako privremno suspendovala evropski propis koji obavezuje azilante da azil traže u prvoj zemlji članici EU u koju uđu.
U Ujedinjenim nacijama su joj aplaudirali zbog humanosti, a časopis „Tajm" ju je proglasio za ličnost godine i de fakto lidera EU.
Njenu poruku „rešićemo to" - "wir schaffen das" - primili su k srcu milioni Nemaca.
Međutim, politika „otvorenih vrata" se nije svima svidela i krajnje desničarska, populistička Alternativa za Nemačku (AfD) se stavila na čelo otpora.
Ono što je počelo sa antimuslimanskim protestima u Lajpcigu i Drezdenu, na istoku zemlje, brzo je preraslo u glavnu političku struju.
Seksualni napadi izbeglica na žene tokom novogodišnjeg slavlja u Kelnu, praćeni terorističkim napadima islamista u više nemačkih gradova tokom leta, okrnjili su kancelarkinu reputaciju.
Merkel nikada nije otvoreno priznala da je pogrešila, ali je izjavila da bi, da može, „vratila časovnik mnogo godina unazad" kako bi Nemačku bolje pripremila za priliv pridošlica.
Usledio je dosad najjasniji signal da se raspoloženje menja: na opštim izborima u septembru 2017, kancelarkina CDU je postigla najlošiji rezultat od 1949, dok je SDP prošla najgore od osnivanja.
AfD je postala treća po snazi stranka u Bundestagu.
Pregovori o koaliciji trajali su najduže u istoriji posleratne Nemačke.
SDP je u početku odbijao da uđe u vladu, pa je Merkel pokušala da se dogovori sa FDP i strankom Zelenih, ali nije uspela.
SDP je nakon višenedeljnih napornih pregovora popustio pod pritiskom i dve stranke su se najzad sporazumele.
Dok zahtevi za promenama i znaci nezadovoljstva rastu, ovaj brak iz računa je ponovo pod znakom pitanja posle katastrofalnih rezultata svih partnera na regionalnim izborima.
Merkel je ovog vikenda saopštila partijskim kolegama da se u decembru neće kandidovati za predsednicu CDU, ali je izjavila da bi želela da ostane na položaju kancelarke.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar