Jelena radi već dve godine u jednoj baš dobroj firmi u Beogradu. Ali - preko agencije.
Plata joj je za trećinu manja nego drugim kolegama koji su zaposleni direktno u firmi.
Na odmor joj dozvoljavaju da ide, ali joj time čine uslugu, pošto inače na to nema pravo. A ako dobije otkaz - nema otpremnine.
„Kada ljudi čuju gde radim, svi mi govore - al' si ti dobro prošla.
„A ja se osećam kao da radim preko omladinske zadruge, nikakva prava nemam."
Gotovo svi Jelenini problemi uskoro bi mogli da budu rešeni, ako se usvoji Zakon o agencijama za zapošljavanje, koji je tokom novembra na javnoj raspravi.
Zakon bi prvi put trebalo da uredi rad preko agencije, koji je do sada bio u sivoj zoni. Na ovaj način u Srbiji radi oko 100.000 ljudi.
„Srpski radnici, koji su radili bez skoro ikakvih prava, ovaj su zakon čekali 10 godina", kaže za BBC Mario Reljanović, profesor radnog prava na Univerzitetu Union.
„Ne treba preterivati sa pričom 'ovo je najbolji zakon u poslednjoj deceniji'. Još ima dosta rupa. Dovoljno je reći - ovo je dobar početak za radnike", misli glavni urednik portala radnik.rs Miloš Vučković.
Ne, neće nestati, samo će ovo polje postati zakonski regulisano.
Rad na lizing, odnosno privremeno zapošljavanje preko agencija, uređeno je direktivama Evropske unije, pa sve zemlje EU imaju zakon o toj oblasti. Podrazumeva da radnik nije zaposlen direktno kod firme, već preko posredničke agecnije.
Ipak, za razliku od Austrije u kojoj, na primer, ovakav zakon postoji već 50 godina, a radnici na lizing imaju sva prava kao i ostali, u Srbiji zakona nije bilo.
Zapošljavanje na ovaj način je poslednjih deset godina postalo jako popularno, jer je omogućavalo poslodavcima da dobro zarade na malim platama radnika.
Jer, sa ovakvom „radnom knjižicom", radnik dobija i „do tri puta manju platu nego da je radnik preduzeća", objašnjava za BBC Mario Reljanović, profesor radnog prava.
„Agencije su posebno popularne među državnim firmama i javnim preduzećima, koje troše novac koji nije njihov.
„To su redom komunalna preduzeća - Vodovod, Gradska čistoća, NIS, Aerodrom..."
Ipak, preko agencija zapošljavaju i brojne privatne firme, jer im je jednostavno - jeftinije.
Ukoliko se zaista usvoji zakon, koji je trenutno na javnoj raspravi u gradovima širom Srbije do 23. novembra 2018, radnici koji su zaposleni preko agencija trebalo bi da imaju ista prava kao i oni čiji je radni ugovor u firmi, kaže Miloš Vučković sa portala radnik.rs.
„Svi će dobiti ugovor o radu, koji do sada nisu imali. Sa njim idu i sva prava - na plaćeni odmor, platu koja ne može biti manja od minimalca.
„Iako zvuči neverovatno, sve to do sada nisu dobijali."
Ipak, zakon ima i nekoliko potencijalnih problema, a glavni je što nije obuhvatio omladinske zadruge, koje i dalje mogu da budu izvor jeftine radne snage.
„Osnovne nedoumice koje javna rasprava treba da reši jesu:
Da li plata mora da bude ista svima, bez obzira da li rade preko agecnije ili ne?
Da li firma može da ima 10 ili 30 odsto zaposlenih preko agecnije i da li će ostati odredba da o tome eksplicitno odlučuje ministar rada?"
„Ovo je jedna od retkih kvalitetnih stvari koje su izašle iz Ministarstva rada i zapošljavanja poslednjih godina", kaže profesor Reljanović.
Dobitnici su po njemu svakako - radnici, koji će konačno dobiti svoja prava.
Gubitnici mogu da budu agecnije. Jer, ukoliko firma bude morala da plati radnika preko agecnije isto kao i onog koga zapošljava direktno, neće joj se isplatiti, jer mora da plati i agenciju.
„Ne mora da znači da će agencije niti na gubitku, već će morati da počnu da rade u okviru zakona. Verovatno će zarađivati manje pa će morati da se spajaju međusobno."
Iako će manje profitirati od radnika, profesor radnog prava siguran je da agencije neće nestati.
„Javna preduzeća imaju zabranu zapošljavanja.
„Ona zato moraju da angažuju radnike preko agecnija, jer na taj način zaobilaze zabranu.
„Dok god je te odluke države, biće i agencija, a radnici će morati da misle šta dobijaju na kraju meseca."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Džoni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar