Kosovo bez članstva u Interpolu

Kandidatura za članstvo u Interpolu drugi je neuspešni pokušaj Kosova da postane član neke od velikih međunarodnih organizacija od kada u novembru 2015. godine nije postalo članica Uneska.

Za članstvo Kosova u Iterpolu glasalo je 68 država, 51 bila je protiv, dok je uzdržano bilo 16.

Posle drugog kruga glasanja Kosovo nije uspelo da obezbedi dvotrećinsku većinu i četvrti put ostalo bez članstva u ovoj međunarodnoj policijskoj organizaciji.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije je na svom Tviter nalogu proglasio „pobedu":

https://twitter.com/NesaStefanovic/status/1064805314099318785

Kosovska vlada izrazila je razočaranje rezultatima glasanja, javlja kosovoski portal Koha Ditore.

„Žestokom kampanjom republika Srbija još jednom je pokazala da radi protiv ideja normalizacija odnosa sa republikom Kosova, ranije kada je ovo članstvo bilo tehničko a ne političko", navodi se u saopštenju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rezultate nazvao uspehom „male, prkosne i ponosne zemlje".

„Mi jesmo poboljšali međunarodnu poziciju, ali ne smemo da ovu priliku iskoristimo da ponižavamo i poništavamo prištinsku stranu", rekao je Vučić.

Upoznajte prodavce lažnih vesti sa Kosova

Zašto se baš sada govori o podeli Kosova

Kako je teklo glasanje?

Glasanju je prehodila rasprava tokom koje je ministar unutrašnjih poslova Srbije upozorio da se evenetualnim članstvom Kosova u Interpolu krše Rezolucija 1233, međunarodno pravo i procedura Interpola.

Potom su se delegati javljali za reč i obrazlagali svoju odluku, a u korist Srbije za reč su se javili Španija, Maroko, Kipar, Kina, Belorusija, Namibija, Venecuela, Surinam, Rumunija...

Ovo je četvrti put da je Kosovo podnosilo kandidaturu za članstvo u Interpolu, ali do sada se o tome nije glasalo.

Glasanje o stavljanju Kosova na dnevni red bilo je moguće kada je predsedavajući odbacio zahtev Srbije i još pet zemalja članica da skupština to ukloni sa dnevnog reda.

Srbiju su u zahtevu podržale Kina, Španija, Kipar, Argentina i Surinam, dok Rusija nije imala ništa protiv zahteva Kosova, javlja B92.

Prvi put se za prijem neke države glasalo u dva kruga.

U prvom krugu je, prema informacijama koje je na Tviteru objavio kosovski novinar Arber Selmani, za je glasalo 76, protiv 56, dok je 22 bilo uzdržano.

U drugom, za je glasalo 68 država, 51 bila je protiv, dok je uzdržano bilo 16, javlja RTS.

Ni u prvom ni u drugom nije bilo potrebne dvotrećinske većine.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović poručio je nakon glasanja da je to velika pobeda za Srbiju.

„Hoću da se zahvalim svim državama koje su iznele zajedno sa nama ovu pobedu, i koje su se oduprle ogromnim pritiscima moćnih i velikih zemalja koje su glasale za takozvano „Kosovo". Ogroman broj država poštovao je integritet Interpola, međunarodno pravo i na kraju krajeva podržao našu zemlju", kaže Stefanović.

Sa druge strane, američka ambasada u Prištini navela je da je većina država svesna da je kosovska policija potpuno integrisana i sposobna institucija i podržala kandidaturu za članstvo, „uprkos tome što je Srbija vodila kampanju pritiska na zemlje da glasaju protiv", navodi se u medijskom saopštenju, a prenosi Koha Ditore.

Šta je prethodilo glasanju?

Ukratko - diplomatske aktivnosti, lobiranje i kampanje.

Prethodnih meseci visoki zvaničnici ministarstva unutrašnjih poslova održali niz bilateralnih sastanaka sa ambasadorima i predstavnicima stranih država i tražili da glasaju protiv članstva Kosova u Interpolu. Kao neke od glavnih argumenata za to naveli su:

• Članstvo Kosova u Interpolu bilo bi suprotno međunarodnom pravu, Rezoluciji 1244 i dovelo do štetnih posledica po dijalog Beograda i Prištine
• Interpol je prošle godine usvojio Rezoluciju po kojoj zemlje koje traže prijem moraju biti članice UN ili imati status posmatrača
• Prištinske institucije nisu u stanju da osiguraju bezbednost na Kosovu
• Pristupanje Kosova Interpolu poslužilo bi za revanšizam prema pripadnicima policije i vojske Srbije koji su učestvovali u ratu 1999. godine tako što bi se hiljade njih našlo na poternicama

Sa druge strane, podršku za članstvo u Interpolu Kosovo je pokušalo da dobije argumentima koje je za BBC na srpskom objasnio ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli:

• Borba protiv terorizma i organizovanog kriminala
• Međunarodna saradnja u sigurnosnom sektoru
• Kosovo želi da preuzme odgovornost za potpunu saradnju sa faktorima bezbednosti
• Sigurnosna slagalica na Balkanu bez Kosova nije potpuno kompletna, a region nije stabilan.

Šta ovo znači za dijalog Beograda i Prištine?

Kosovo drugi put nije uspelo da postane član jedne od velikih međunarodnih organizacija.

U novembru 2015. godine Generalna konferencija Uneska nije prihvatila članstvo Kosova u tu međunarodnu organizaciju.

Kosovu je tada nedostajalo tri glasova za dvotrećinsku većinu - za je bilo 92, protiv 50, uzdržanih 95 glasova.

Joška Proksik za Univerziteta u Konstanci kaže da bi članstvo Kosova u Interpolu za Kosovsku vladu predstavljalo dugoočekivani diplomatski uspeh.

„To bi svakako osnažilo nastojanje Kosova da postane suverena država i dovela korak bliže ka prepoznavanju u međunarodnoj zajednici", kaže Proksik.

Proksik, čija doktorska teza „Međunarodne mirovne operacije i organizovani kriminal - slučaj Kosovo", smatra da ovo pitanje neće neposredno uticati na odnose Beograda i Prištine za koje kaže da su „ponovo u zapećku" uprkos najavama o razmeni teritorija kao mogućem rešenju.

„Ipak ishod je važan jer može da dovede do promene ravnoteže u bilateralnim odnosima. Da je Kosovo postalo član Srbija ne bi mogla da izdaje crvene poternice za kosovskim zvaničnicima kao što je to radila do sada, a Kosovo bi moglo da raspisuje poternice za srpskim državljanima bez pomoći Umnika", navodi on.

Kako i države članice Interpola nekada mogu da kasne u zahtevima za raspisivanje poternica nedavno je pokazala Makedonija kada se bivši predsednik Nikola Gruevski našao na poternici zbog izbegavanja zatvorske kazne, ali je uspeo da pobegne u Mađarsku i to preko Albanije, Crne Gore i Srbije.

Kako je objasnio predsednik Srbije Vučić, Gruevski je u Srbiju ušao sa ličnom kartom, ali pre nego što je poternica raspisana i zato nije uhapšen.

Međutim, dugoročno gledano, pitanje je koliko Srbija dobija blokiranjem Kosova u glavne međunarodne organizacije, kaže Proksik.

"Ta vrsta lobiranja dolazi s cenom, a Srbija bi mogla diplomatsku energiju i resurse da upotrebe na produktivnije načine. Na kraju krajeva, postojanje Kosova kao nezavisne države izgleda kao nepovratan proces", kaže on.

Velike međunarodne organizacije čije je Kosovo član

Posle proglašenja nezavisnosti:

Međunarodni monetarni fond (MMF) - članica kao Republika Kosova od juna 2009. godine.

Svetska banka (SB) - članica kao Republika Kosova od juna 2009. godine.

Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (ERDB) - članica kao Republika Kosova od decembra 2012. godine

Venecijanska komisija - članica kao Republika Kosova od juna 2014. godine

Međunarodni olimpijski komitet - od decembra 2014. godine

Svetska carinska organizacija - članica kao Republika Kosova od marta 2017. godine

Pre proglašenja nezavisnosti:

Transportna observatorija jugoistočne evrope (SEETO) - primljeno kao Kosovo* i Unmik od juna 2004. godine

Energetska zajedinca - Kosovo* od jula 2006. godine

Zajedničko evropsko vazduhoplovno područje (ECAA) - Unmik od novembra 2006. godine

Srednjeevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) - Unmik od jula 2007. godine

Predavač u Centru za jugiostočnoevropske studije pri Univerzitetu u Gracu Marko Kmezić ipak smatra da bi negativnih posledica po dijalog moglo biti.

„Opstruktivna uloga Srbije u slučaju Interpola mogla bi da povuče sličnu reakciju sa kosovkse strane i dodatno optereti implementaciju već postignutih dogovora", kaže Kmezić.

On navodi da je „pokazivanje mišića" u ovakvim situacijama namenjena domaćoj publici kojoj se to predstavlja kao uspeh srpske diplomatije.

Zašto je pitanje članstva Kosova u Interpolu važno

Trampim školu i vizu za Kosovo

„Posledice takve politike je ne samo narušavanje dobrosusedskih odnosa već i produbljivanje jaza između dva društva i udaljavanje od evropskih intergracija koje su uslovljene normalizacijom odnosa Beograda i Prištine."

Već prvi izazov u međusobnim odnosima jesu carine koja je su prištinske vlasti uvela na srpsku robu.

„Molimo Prištinu da ukine ove takse, molimo EU da vrši pritisak na njih", rekao je Vučić danas novinarima posle glasanja u Interpolu.