Kosovske takse: Preduzetnici i obični ljudi pate zbog politike

Posao Aide Zubčević, preduzetnice iz Sarajeva, koja drži biljnu apoteku na Baščaršiji, preživeo je rat u Bosni i opsadu Sarajeva.

„Tih godina nismo imali ništa", kaže Aida za BBC na srpskom u centru Sarajeva.

„Sami smo pravili police, a moj otac biolog išao je po slobodnim teritorijama BiH da nabavlja bilje. Robu nam je krišom donosio i prijatelj iz Unprofora, koji je bio stranac."

• Brčko: Mladi predlažu da most nosi ime Srđana Aleksića
• Opsada Sarajeva: Život pod granatama

Te 1993. godine Aida je plaćala kiriju za radnju 240 bosanskih maraka, a mesečni promet je bio - 97.

Posao star već tri decenije možda se izborio sa svim nedaćama koje su mahom nastale zbog politike.

Pitanje je kako će prebroditi poslednji problem - kosovske takse na robu iz BiH, koje su u novembru prošle godine povećane za 100 odsto.

Aida čak trećinu robe izvozi na Kosovo, a u sličnom problemu je i veliki broj drugih firmi u Bosni, koje zajedno na dnevnom nivou gube oko 150.000 evra.

„Ljudi pate, a privrede - ili trpe gubitke ili imaju dobit", kaže za BBC na srpskom Miroslav Zdravković, ekonimista i urednik „Makroekonomije".

„Stanovnici KiM imali su ovog aprila rekordan rast cena od 3,4 odsto, što se nije dogodilo od 1999 ili 2008. godine, a nabavke robe iz centralne Srbije smanjene su za 98,2 odsto."

Iako su neke od država gubitnice kosovskih taksi, ima i pobednika.

Gubitnici: Gube novac, ali i poslove

Biljni čaj Miris Sarajeva jedan je od omiljenih proizvoda stanovnika Kosova, kaže Aida.

Već 30 godina ga pravi u apoteci, a 11 godina izvozi u Prištinu.

„Sve je počelo tako što sam dala oglas u jednom časopisu. Javio mi se čovek sa morem zdravstvenih problema. Ja sam uspela sve da mu ih rešim.

„On mi je tom reklamom 'od usta do usta' napravio fantastičnu promociju tada."

• Banja Luka: Zbog čega građani bolji život traže preko granice

Zato, kada govorimo o gubicima privrede, malo kome je jasno da se zapravo radi o konkretnim ljudima, poput Aide, ili njenim zaposlenima, ali i potrošačima.

Iz Spoljnotrgovinske komore BiH kažu da je zbog ove odluke, ugroženo 10.000 radnih mesta.

Pored farmaceutskih proizvoda, iz Bosne put Sarajeva idu u zanemarljivom iznosu i proizvodi od gvožđa i čelika, obuća, drvo i proizvodi od drveta te mleko i mlečni proizvodi, pokazuju podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Izvoz iz Bosne i Hercegovine je manji za 40 miliona maraka, što je oko 20 miliona evra, podaci su Uprave.

Srbija gubi još više.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, kaže kako je odluka Prištine da uvede stoprocentne takse za robu iz centralne Srbije zaključno sa februarom nanela direktnu štetu privredi Srbije od skoro 100 miliona evra i to samo na osnovu nerealizovanih isporuka.

„Šteta samo stranih kompanija, sa kapitalom iz zemalja EU, koje posluju u Srbiji, procenjena je u jednom trenutku na oko 200 miliona evra na godišnjem nivou", rekao je Čadež.

Uvođenje poreza od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, nije donelo nikakvu korist Kosovu, rezultati su analize Instituta GAP u Prištini.

Berat Tači iz ovog instituta poslednja dva meseca analizirao je ekonomske efekte ovog poreza.

„Uvođenje ovog poreza nije dobro osmišljeno, jer nije bilo preliminarne analize o tome kakav će biti efekat tog poreza.

„Podaci ne pokazuju ubrzani rast prerađivačke industrije na Kosovu, bilo u smislu obima proizvodnje ili stvaranja novih radnih mesta.

„Kosovo nije videlo nikakvu korist od uvođenje poreza od 100 odsto."

• Krediti u švajcarcima: Balkan kao El Dorado
• Da li će Balkan dočekati razgovore bez rominga
• Novi-stari gasovod, ista pravila igre

Iz Instituta Gap poručili su da bi održavanje takse na duže vreme moglo da utiče na povećanje siromaštva na Kosovu zbog rasta cena.

Još jedna u nizu zatvorena vrata za biznis samo će dodatno motivisati ljude da priliku za biznis potraže negde drugde, misli ekomista Zdravković.

„Drugi deo cene je iseljavanje u zapadnu Evropu.

„Što se tiče privrede, dobri preduzetnici i menadžeri lako mogu da pronađu druga tržišta, ali što se tiče naroda u Srbiji, i Srba i Albanaca, pametni i preduzetni će lako pokupiti kofere."

Dobitnici: „Veliki" profitirali od svađe

Proizvode iz Srbije i Bosne, građani Kosova pokušavaju da zamene onim sa velikih tržišta.

Uprkos padu uvoza iz Srbije i Bosne, trgovinski deficit Kosova je u porastu ,stoji u izveštaju instituta iz Prištine.

„Ukupni uvoz je nastavio da raste. Još uvek postoje sumnje da proizvodi iz Bosne i Srbije nastavljaju da ulaze na Kosovo preko zemalja u regionu.

„Glavni profiteri su zemlje koje su povećale uvoz proizvoda na Kosovu, a to su: Slovenija, Izrael, Albanija i Turska'', rekao je Bljen Hiseni iz Instituta GAP.

• Trampim školu i vizu za Kosovo
• Bez Kosova u Njujorku
• Da li je počelo Balkansko proleće

Portparol Carine Kosova Adriatik Staviljeci rekao je za radio Slobodna Evropa da je Turska povećala izvoz za čak trećinu.

„Za 24 odsto je povećan uvoz robe iz Nemačke, dok je uvoz robe iz Severne Makedonije povećan za 53 odsto. Albanija ima najveće povećanje izvoza na Kosovo, za 60 odsto."

Povećanje uvoza zabeleženo je i za robu iz Italije i Hrvatske.

Posao pobedio politiku: „Preživeli smo, za sada"

Zbog svega apoteka u Prištini moraće da poručuje nove ture - po znatno višoj ceni.

Aida je očekivala da će izgubiti trećinu posla i da će firma sa Kosova odustati od uvoza njenih proizvoda. Mislila je da će pronaći slične proizvode na drugim tržištima.

Imala je sreće jer je desetogodišnja poslovna saradnja 'pobedila' političke odluke.

Glavni partneri iz Prištine pristali su da podele sa njom troškove veće takse i da zajednički prebrode finansijske gubitke.

„Preživeli smo, za sada.

„I mi i oni."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk