Penzija Gorice Damjanović iz Beograda iznosila je oko 25.700 dinara pre nepunih pet godina.

Toliko je dobijala nakon smanjenja penzija 2014. Protiv ove odluke se penzioneri i danas bore. Sada prima oko 28.300 dinara.

„Ni sama nisam sigurna koliko je trebalo da dobijam i koliko mi sleduje. Svako kaže drugačije i drugačije mi meri."

Najnovije najave povećanja penzija od oko pet odsto od 2020. ministra finansija Siniše Malog, Gorica svakako tumači kao „pozitivnu vest".

• Penzioner sam, a od plate živim
• Zašto se ljudi vraćaju da ostare u Srbiji: Život srpski, penzije nemačke
• „Zašto sam završio fakultet u 88. godini"

Računicu je za BBC na srpskom izveo Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.

„Kako god pogledali, penzije su realno niže za 1,3 do 1,8 odsto nego pre pet godina", kaže Zdravković.

Kako je moguće da su penzije realno niže, iako penzioneri dobijaju penzioni ček sa većim iznosom za BBC objašnjava Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Problem sa penzijama od pre pet godina nije samo što su smanjene već i što u međuvremenu nisu usklađivane sa inflacijom, rastom BDP ili prosečnom zaradom. Umesto da penzioneri dva puta godišnje automatski dobijaju usklađivanje penzija - oni imaju osećaj kao da im država nešto poklanja."

Da li je penzija manja i koliko

Prosečna penzija u novembru 2014. smanjena je za 4,9 odsto, jer nisu smanjivane najniže penzije.

Od tada su penzioneri dobili prosečno 9,7 odsto veće penzije - koje su sa 25.728 otišle na 28,216 dinara, kaže Zdravković.

„Tačno toliko je iznosio i rast potrošačkih cena - 9,7 odsto, te su sada na realno istom nivou kao u oktobru 2014", objašnjava ekonomista i urednik portala Makroekonomija.

Kretanje starosnih penzija:

• Novembar 2014 - smanjenje za 4,9 odsto
• Decembar 2015 - povećanje za 1,1 odsto
• Decembar 2016 - povećanje za 1,5 odsto
• Decembar 2017 - povećanje za 4,9 odsto
• Oktobar 2018 - povećanje za 5,7 odsto

*Izvor: Miodrag Zdravković, Makroekonomija

Ipak, Zdravković dodaje da to „naravno ne važi ni za jednog penzionera jer svakome je u ovom periodu došlo do različite promene nominalne penzije".

„Ako uzmemo u obzir i vojne penzije koje su uvećale prosek, sada su zapravo penzije niže realno za oko 1,8 odsto", objašnjava on.

Što se tiče najavljenog povećanja naredne godine, urednik Makroekonomije kaže da je „rast penzija za pet odsto realan jer bi njime bio uklonjen realni pad za oko dva odsto u prethodnih pet godina".

„Došlo bi do simboličnog rasta od 0,2 do 0,5 odsto, zavisno od rasta potrošačkih cena u 2019.

„Naravno, realan je ukoliko ne dođe do ekonomske krize poput one sa kraja 2008."

Šta kaže vlast

Vlada Srbije je 16. septembra usvojila je odluku o povećanju zarada u javnom sektoru, jednokratnu pomoć za penzionere i od januara usklađivanje plata i penzija.

U međuvremenu će svi penzioneri u Srbiji dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara do kraja godine, najavio je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je objasnio da će ova pomoć biti isplaćena zbog „suficita u budžetu koji je iznosio 48,6 milijardi dinara u prvih šest meseci, i stabilnih javnih finansija".

„Situacija u budžetu je takva da rezultati ekonomskih reformi iz 2014. godine daju za pravo da rezultate i efekat vratimo građanima Srbije kroz povećanje plata i penzija", istakao je Mali za RTS.

„Penzije će se obračunavati po švajcarskoj formuli i 1. januara će biti povećane od 5,1 do 5,5 odsto, u zavisnosti od nekih parametara koji će se znati na kraju godine", rekao je Mali.

• Siniša Mali: Novi ministar finansija, stare afere gradonačelnika
• Siniša Mali i doktori nauka: Kako zaista izgleda doktorirati u Srbiji
• Siniša Mali i naknada za prevoz

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za TV Prva rekao da „zahvaljujući sprovedenim ekonomskim reformama ima dovoljno novca za povećanje plata i penzija čak i za 15-20 procenata":

„Plate i penzije se neće odjednom toliko povećati kako bi se očuvala ekonomska stabilnost, nego da će se povećavati sukcesivno kao i do sada."

Šta kažu penzioneri

Gorica je jedna od penzionerki koja nije najbolje prošla u Vladinoj kalkulaciji smanjenja penzija. Kako joj je penzija bila samo nekoliko stotina dinara niža od 25.000 dinara, te 2014. je upala u krug onih kojima su ipak snižena primanja.

Limit je bio upravo 25.000 dinara.

„Računi su mi oko 10.000 dinara mesečno, a to što mi ostane je stvarno preživljavanje."

Nikola Bijelić je vojni penzioner kojem je penzija gotovo tri puta veća od Goričine. On ipak misli da je „neustavno" da mu država smanji „nešto što je 40 godina zarađivao":

„Razumem ja da ljudi žive i lošije od mene, ali treba i deci i unucima da dam, polovina mi domaćinstva ne radi. Lako bih ja da sam trošim celu penziju."

Prosečna penzija u Evropi je oko 800 evra, dok su čekovi najvećeg broja najstarijih sugrađana u Srbiji tek nešto iznad 220 evra, podaci su Eurostata i srpskog Republičkog zavoda za statistiku.

Ipak, čak 54 odsto starih izdržava članove porodice, a tek svakom desetom penzioneru pomažu njegovi naslednici, podaci su iz poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji.

„Meni ostane možda 25.000 dinara kada platim njihove i moje račune i dam za one osnovne potrebe. Zato pozdravljam svako povećanje"", kaže Bijelić.

• Holanđanin na sudu traži da se podmladi za 20 godina
• Svetski rekorderi: Oni su u braku 80 godina
• Kada postajemo odrasla osoba

Milojka S. otišla je u penziju pre osam godina - misli „u najgorem trenutku". Ipak, ona kaže da joj je „lakše ako znam da će bar to što su penzionerima smanjili pomoći državi":

„Ako će mojoj deci da bude bolje - pa i neka im."

Miloš Grabundžija, predsednik sindikata penzionera Nezavisnost kaže za BBC da „predsednik Srbije govori od januara da će penzije biti povećane":

„U normalnim državama se povećanje najavljuje kada se to zaista i dogodi, a ne godinu dana ranije. To je čista predizborna kampanja."

On kaže da je većini penzionera te 2014. godine penzija smanjena mnogo više nego za 4,9 odsto.

„To je samo prosek, a mahom su ljudi dobili smanjenje za 15 odsto."

Najveći problem je za njega što penzioneri godinama nisu dobijali ni „propisno povećanje u skladu sa rastom cena". To je takozvana - formula.

„Sve poskupljuje, a nama povećaju za jedan odsto godišnje."

Početkom godine stigla je i prva presuda nakon što je jedan penzioner tužio državu zbog smanjenja penzija pre pet godina. Ova presuda nije pravosnažna.

Kako se menjala formula za rast penzija

• 2003 - Penzije su se usklađivale po principu 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom zarada
• 2005 - Usklađivanje penzija sa kretanjem inflacije
• 2010 - Penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto godišnje. Uvedeno kao mera štednje
• 2018 - Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija i uvela uvećanje uz penziju u uslovima postojanja fiskalnog prostora
• 2019 - Najavljen švajcarski model - to je zapravo sistem iz 2003.

Reč stručnjaka - ko kroji penziju

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Srbiju 3. oktobra i da će tada biti završen nacrt budžeta za narednu godinu.

Povećanje plata i penzija u javnosti je često opravdavano štapom ili šargarepom iz MMF-a.

„Kada naši političari, godinama unazad i u različitim vladama, žele da smanje ili povećaju plate i penzije često se pravdaju stranim finansijskim institucijama", kaže profesor Savić.

„Istina je da MMF ne može nešto da zabrani ili dozvoli - oni samo daju mišljenje. Ali, politički je verovatno lakše reći da je neko drugi to odlučio.

„Naravno, kada je reč o smanjenju."

Sve ove spekulacije, dodaje Savić, mogle bi da nestanu ukoliko država usvojila model za računanje kretanja penzija.

„Onda bi postalo jasno da ne odlučuje država za svaku godinu ponaosob o povećanju penzija, već se to radi automatski."

Penzije u Srbiji praktično isplaćuju zaposleni jer se od njihovih poreza i doprinosa novac prebacuje za isplatu penzija.

„U Srbiji, kao i u većini zemalja EU je na snazi 'pay as you go' sistem protočnog bojlera, gde se tekući doprinosi dopunjuju transferima iz budžeta kako bi se pokrpio tačan iznos penzija", dodaje Zdravković.

„Ko u Srbiji ima bitno veće prihode od prosečnih, a to je relativno mali broj ljudi ili porodica, može da priušti i alternativne vidove štednje za starost."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk