Tijana Sijarić Đorđević živi sa suprugom i dvogodišnjim sinom u Beogradu.
Kada je videla slike sa Beogradskog sajma, koji bi u narednim danima trebalo da postane „velika privremena bolnica" za smeštaj blažih slučajeva Kovida 19, to joj nije ulilo sigurnost već dodatni strah.
„Gde ćemo sa detetom, ako se mi razbolimo? On na Sajam ne može, kome ćemo da pošaljemo dete koje bi moglo da zarazi ljude oko sebe?", kaže ona za BBC na srpskom, jer su sajamske prostorije namenjene za odrasle.
Nadležni i dalje nisu saopštili zvaničan stav - šta će se dešavati s decom u slučajevima da se oba roditelja ili samohrani roditelj razboli, a dete ostane zdravo. Kod bake i deke ne mogu jer se preporučuje da starije osobe budu izolovane. Kod rodbine i prijatelja je rizično, jer je možda i dete zaraženo.
„Postoje jasni zakoni i smernice kada dolazi do izdvajanja dece iz porodice i to se radi u krajnjoj meri, ako se proceni da je u najboljem interesu deteta. I inače, socijalni radnici gledaju na svaki način da izbegnu razdvajanje porodice", kaže za BBC na srpskom profesorka Fakulteta političkih nauka na odeljenju za socijalnu politiku Nevenka Žegarac.
Država bi trebalo da izađe sa jasnim porukama onih ljudi kojima je to struka, a ne da roditelje dodatno plaši u ovakvim situacijama, upozorava profesorka.
„O tome ne može da se odlučuje voluntaristički, niti bi lekari trebalo o tome da se izjašnjavaju. Njihov je medicinski deo i mi kao građani to poštujemo", navodi Žegarac.
„Ako imate situaciju gde i majka i otac imaju Kovid infekciju, vrlo je verovatno da će i dete biti pozitivno.
„Njega morate skloniti iz kolektiva ili mu bar pružiti medicinski nadzor", rekao je Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti na konferenciji.
On je podvukao da „deca i bebe najčešće nemaju težu kliničku sliku, ali mogu da budu inficirani i mogu da prenesu bolest drugima".
Tada idu u predviđene dečije bolnice.
U slučajevima gde su cele porodice zaražene, a nikome nije potrebno ozbiljnije lečenje, praviće se izuzeci i biće im omogućeno da ostanu zajedno i budu smešteni adekvatno, dodao je Stevanović.
Dan ranije, epidemiolog Predrag Kon izjavio da „razdvajanje dece i roditelja ne bi smelo da se dogodi", a da je Beogradski sajam - predviđen samo za odrasle.
„Možda bi moglo da se razmišlja da tu borave i stariji od 12 ili 14 godina, ali to još nije odlučeno", rekao je Kon.
On je tada ispričao i za slučaj deteta koje je poslato u unutrašnjost kod rođaka.
I na kraju, nejasno je i do kada će o deci odlučivati roditelji, a kada bi to preuzela država.
Tijana kaže da se bolesti plaši „u nekoj normalnoj dozi" ili je strah potisnula.
„Iskrena da budem zbog čitave situacije više nas brinu ove druge stvari.
Kada je na konferencijama pomenuta mogućnost mešanja Centara za socijalni rad - veruje da se svaki roditelj u Srbiji smrzao na tu pomisao.
„Ovakve situacije nikako nisu nemoguće, naprotiv, verovatno će ih biti dosta".
Slična stvar - gde sa decom - plaši i Milicu, majku dve ćerke od osam i pet godina.
I njoj su svojevrsni okidač za zabrinutost bile slike kreveta sa Beogradskog sajma.
„Te slike su zastrašujuće", kaže ona za BBC na srpskom.
Nisu je umirile ni najave da će postojati natkasne ili paravani, kao ni priča o higijenskom minimumu.
„Šta to znači uopšte? Sama pomisao da se nađem tamo mi izaziva osećaj kao da sam na robiji, - nezasluženoj.
„A da ne govorim o mogućnosti širenja drugih bolesti među toliko ljudi ili pogoršanju hroničnih, fizičkih i psihičkih tegoba koje već imaju", uplašena je Milica.
Epidemiolog Zoran Radovanović je u autorskom tekstu za list Danas objasnio da bi dovoljan razmak kreveta - od jednog metra na Beogradskom sajmu trebalo da spreči da se jave bakterijske infekcije, koje se često javljaju u uslovima gustog smeštaja.
A kad je reč o virus korona, tamo će već dolaziti samo oni pozitivni.
U tekstu navodi da su i ostali problemi „manje-više sprečivi", ako se uvide na vreme.
„Izvesno da će kineski stručnjaci sugerisati odgovarajuće mere, recimo da prostatičari budu smešteni blizu mokrog čvora, kako noću ne bi tumarali između gusto poređanih kreveta, a da epileptičari i osobe sklone histeričnim reakcijama ili napadima panike dobiju izdvojen smeštaj.
„Jasno je, naime, da bi odjek vriske u noći ne samo omeo san ostalih spavača, već bi mogao da dovede do masovne psihopatološke reakcije, širene po tipu zaraze, ali putem pogleda i zvuka", naveo je Radovanović.
Milicu posebno zbunjuje mogućnost da se deca i roditelji razdvoje.
„Nije mi jasno zašto bi razdvajali decu od roditelja, ako je više puta rečeno da deca nisu u riziku od obolevanja sa teškom kliničkom slikom."
Ogorčena je jer nije videla da se negde u svetu tako radilo.
„Razumem neophodnost karantina za zaražene, ali mora da se nađe neki drugačiji, humaniji način od mogućeg razdvajanja ili slanja kod rođaka."
Dodatno je brinu i moguće psihološke posledice koje bi razdvajanje ili boravak dece u hali sa toliko ljudi, moglo da ostavi po najmlađe, ali i na roditelje.
Profesorka Nevenka Žegarac podseća da postoje jasne smernice na svetskom nivou, jer Srbija nije prva zemlja u ovakvoj situaciji.
Dalje, vanredno stanje ne suspenduje postojeće zakone - već ih samo treba poštovati u skladu sa situacijom.
„Zbog različitih razloga se desi da roditelji ne mogu da se brinu o deci i da nema ko da ih prihvati. Tada se gleda da se brzo zbrine dete i hitno reaguje", ističe Žegarac.
Stav je da do razdvajanja porodice dođe samo kad mora.
„Potpuno je jasno da svako razdvajanje vodi dodatnim problemima, ali se to nekad desi. Zato je važno da se to uradi tako da detetu bude dobro i drugima bude dobro, a da se zna gde je ko i kako se održavaju veze", ističe profesorka.
Ona napominje da su samohrani roditelji u situacijama poput pandemije u dodatnom problemu, jer „ne samo da nemaju pomoć drugog roditelja, nego obično nemaju podršku ni te druge porodice".
Tvrdi da sistem socijalne zaštite, iako nedovoljno vidljiv, i u ovim danim obavlja posao za koji je zadužen.
„Možda se to nekad ne vidi, ali niko ne ide po ulici i otima decu roditeljima tek tako. Ima dobrih razloga zašto se to uradi, ali je to poslednje što se učini", zaključuje Žegarac.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar