Kovid-19 se proširio, kao i naš strah. Na javnim mestima širom sveta neke scene postale su uobičajene - ljudi otvaraju vrata laktovima, putnici pokušavaju na sve načine da se ne uhvate za držače u prevozu, a zaposleni svakog jutra ribaju stolove za kojima rade u kancelarijama.
U mestima koja su najviše pogođena korona virusom, radnici u zaštitnim odelima dezinfikuju trgove, parkove i ulice. Pojačani su režimi čišćenja u kancelarijama, bolnicama, prodavnicama i restoranima.
U nekim gradovima tokom noći volonteri brišu bankomate.
Poput mnogih respiratornih infekcija, uključujući i grip, Kovid- 19 se širi putem sitnih kapi koje izlaze iz nosa i usta inficirane osobe dok kašlje.
Ako se samo jednom zakašlje, obolela osoba može da ispusti i do 3.000 kapljica.
One padnu na druge ljude, na garderobu i površine oko njih, ali neke manje čestice ostaju u vazduhu.
Postoje i neki dokazi o tome da virusa ima i u fekalijama, tako da svako ko ne opere dobro ruke posle odlaska u toalet rizikuje da kontaminira sve što dotakne.
Ipak, iz britanskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da pipanje površine ili predmeta na kojima je virus - čak i pipanje sopstvenog lica - nije glavni način širenja virusa.
Čak i da je tako, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Svetska zdravstvena organizacija i druge zdravstvene organizacije naglašavaju da su pranje ruku i česta dezinfekcija ključni u sprečavanju Kovida-19. Iako još uvek ne znamo tačno koliko je slučajeva direktno zaraženo kontaminiranim površinama, stručnjaci savetuju oprez.
Nije jasno koliko dugo korona virus može da opstane van ljudskog tela. Neke studije o drugim korona virusima, poput Sarsa i Mersa, pokazuju da oni mogu da opstanu na metalu, staklu i plastici čak devet dana, ukoliko se ove površine ne dezinfikuju. Nekad mogu da opstanu i 28 dana na niskim temperaturama.
Istraživači sada pokušavaju da shvate više o tome kako ovo utiče na širenje novog korona virusa.
Niltje van Doremalen, virološkinja koji radi na Američkom nacionalnom institutu za zdravlje i njene kolege iz Roki Mauntin laboratorije u Montani uradili su neke od prvih testova o tome koliko novi korona virus može da opstane na različitim površinama.
Studija koja je objavljena u stručnom časopisu Nju Ingland džurnal ov medicin pokazuje da virus može da opstane u kapljicama tri sata pošto se one iskašlju u vazduh.
Male kapi - 30 puta manje nego širina ljudske dlake - mogu da ostanu nekoliko sati u vazduhu.
To znači da će virus cirkulisati vazduhom najviše nekoliko sati, posebno jer se kapljice aerosola brže talože.
Istraživanje Ministarstva zdravlja Sjedinjenih Država pokazalo je da SARS-KoV-2 virus opstaje duže na kartonu - do 24 sata, a dva do tri dana na plastici i čeličnim površinama.
U istraživanju piše i da virus može da opstane ovako dugo i na kvakama i radnim površinama koje su presvučene plastikom ili laminatom, ali i na nekim drugim tvrdim površinama.
Istraživači su otkrili da je virus nestao sa bakarnih površina posle četiri sata.
Ali postoji opcija koja je brža: istraživanje je pokazalo da korona virusi mogu da nestanu u roku od jednog minuta posle dezinfekcije površine sredstvom koje u sebi ima od 62 do 71 odsto alkohola, hidrogen peroksidom od 0.5 odsto ili izbeljivačem koji sadrži 0.1 odsto natrijum-hipohlorita.
Visoke temperature i vlažnost utiču na to da drugi korona virusi brže umiru - istraživanjeje pokazalo da srodni virus koji izaziva Sars može biti ubijen na temperaturama iznad 56 stepeni Celzijusovih i tada oko 10.000 virusnih čestica nestane na svakih 15 minuta.
Iako nema podataka o tome koliko će virusnih čestica biti u jednoj kapljici koju je iskašljala zaražena osoba, istraživanja pokazuju da manje kapljice mogu da sadrže više desetina hiljada primeraka gripa. Međutim, i to može da varira. U zavisnosti od samog virusa gde se nalazi u disajnim putevima i u kojoj fazi infekcije je osoba.
Još uvek nije jasno koliko dugo virus može da preživi na odeći i drugim površinama koje je teže dezinfikovati. Međutim, upijajuća prirodna vlakna u kartonu mogu uzrokovati da se virus suši brže nego na plastici i metalu, kaže Vinsent Munster, šef odeljenja za ekologiju virusa u Roki Mauntin laboratorijama i jedan od onih koji su vodili studiju.
„Spekuliše se da se zbog poroznog materijala, on brzo isušuje i mogao bi da se zalepi za vlakna", kaže on.
Dodaje da promene temperatura i vlažnosti takođe mogu da utiču na to koliko dugo može da opstane, pa to objašnjava i zašto je bio manje stabilan u suspendovanim kapljicama u vazduhu, jer su one izloženije.
„Sprovodimo eksperimente kako bismo detaljnije istražili uticaj temperature i vlažnosti", kaže Munster i objašnjava da sposobnost virusa da dugo ostane na tvrdim površinama još jednom ukazuje na to da je higijena ruku i čišćenje površina jako važna.
„Postoji potencijal da se ovaj virus prenosi na različite načine", kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar