Ginter Gras, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koji je preminuo 13. aprila 2015, godine važi za jednog od najvećih nemačkih posleratnih autora, ali je 2006. drugim povodom dospeo u centar pažnje svetske javnosti.
Tada je otkriveno da je tokom Drugog svetskog rata bio pripadnik elitnih i ozloglašenih SS jedinica nacističke Nemačke.
Književnih, pesnik i scenarista koji se nije plašio da pogleda u oči ratnoj prošlosti Nemačke često je bio nazivan savešću cele jedne generacije.
Proslavio se 1959. romanom Limeni doboš u kojem je na pomalo divlje-komičan način oslikao uspon i pad nacizma kroz oči mladog dečaka Oskara.
U obrazloženju odluke da mu se 1999. dodeli Nobelova nagrada za književnost, predstavnici Švedske akademije istakli su njegovu hrabrost da „podseti na zaboravljene i one kojih su se svi odrekli: na žrtve, gubitnike i laži koje ljudi hoće da zaborave jer su nekad verovali u njih".
Ali njegov morali autoritet ozbiljno je narušen sedam godina kasnije kada je otkriveno da je pred kraj rata postao pripadnik SS jedinica, elitne borbene formacije koja je bila odgovorna i za upravljanje koncentracionim logorima.
Mnogi Nemci su bili šokirani.
Gras je stekao ugled kao intelektualac koji je naginjao levoj strani političkog spektra pozivajući sunarodnike i sunarodnice da se suoče sa nacističkom prošlošću, a sam je 60 godina skrivao da je bio deo te mašinerije.
Možda je sve kritike na račun Grasa najbolje sumirao njegov biograf Mihael Jurgs.
„Divili smo mu se kao simbolu morala... Na neki način je izdao celu generaciju".
Gras je rođen 1927. u nekadašnjem Dancigu, današnjem Gdanjsku u Poljskoj.
Kao i mnogi vršnjaci, Gras je postao član Hitlerove omladine.
U zvaničnoj biografiji stoji da je Gras bio „flakhelfer" - bio je zadužen da upravlja protivavionskim topovima.
A u stvari, Gras se 15 godina dobrovoljno prijavio da bude deo posade podmornice, ali nije primljen,
Godine 1944, kao sedamnaestogodišnjak je dobio poziv da se pridruži SS jedinicama.
Gras je prvo rekao da ga nije bilo sramota što je bio član i istakao da nikad nije ispalio metak.
Ipak, kasnije je napisao:
„Ono što sam prihvatio sa glupim mladalačkim osećajem ponosa, posle rata sam hteo da sakrijem zbog osećaja stida koji se povremeno javljao.
To breme je ostalo i njegovu težinu niko ne može da olakša".
Posle rata, Gras je prvo radio kao rudar i pomoćnik kamenoresca, a potom kao vajar i pesnik.
Ali roman Limeni doboš mu je doneo svetsku slavu.
Glavni junak Oskar je namerno se kao trogodišnjak bacio niz stepennice kako ne bi porastao.
Oskarovi komentari, zahvaljujući Grasovim provokavitivnim i bezočnim igrama reči, sjajno su oslikali užase, nepravde i eskcentričnosti rata i posleratne svakodnevnice u Nemačkoj.
To je bilo potpuno suprotno u odnosu na oskudnu i hladnu literaturu tokom 1950-tih, kada su mnogi nemački autori osećali kao da pišu jezikom koji su zagadili nacisti.
Posle Limenog doboša, Gras je imao velikog uspeha kod kritike i čitalaca sa još dve knjige - Mačka i miš i Pseće godine.
Gras je bio poznat i kao politički komentator, često je kritikovao komunistički režim u Istočnoj Nemačkoj, ali i ono što je nazvao „uskogrudim radikalima" u studentskom pokretu.
Podržavao je nemačke socijaldemokrate, pogotovo zapadnonemačkog kencalara Vilija Branta u čijim kampanjama je i učestvovao tokom 1960-tih i 1970-tih godina prošlog veka.
Kada je 1989. godine pao Berlinski zid, Gras je postao usamljen u nekim stavovima.
Zalagao se za konfederaciju dve nemačke države upozoravajući da će ujedinjena zemlja u nekom trenutku poželeti da drugima pokaže mišiće.
Gras je o ujedinjenju Nemačke pisao u romanu Široko polje.
U drugim delima pisao je o ratu u Vijetnamu, razlikama između polova, pretnji od izbijanja nuklernog rata i problemima životne sredine.
Političkim stavovima nastavio je da izaziva podeljena miljenja, a 2012. godine je ponovo dospeo u centar pažnje javnosti zbog poeme u kojoj je upozorio da bi Izrael mogao da napadne Izran nuklearnim oružje i da prestavlja pretnju po mir u svetu.
Kritičari su ga optužili za antisemitizam, a Gras je odgovorio da je često podržavao Izrael i da mu je cilj bio napad na politiku premijera Benjamina Netanjahua.
Ali takva situacija za Grasa nije bile nova i nepoznata, pošto su njegova književna dela i politički stavovi često izazivali kontroverze.
Pogledajte video o biblioteci Zorana Đinđića
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Dragan
Z
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar