Ogromna sreća, iscrpljenost i bolovi- veliki znaci da je sve drugačije, da nova stvarnost počinje sada, da je u dom stigla mala beba.
Kada se vratila kući iz bolnice posle porođaja, 32-godišnja Mija Zorić nije znala kako da umiri bebu.
Njen sin Luka plakao je gotovo neprestano.
Plakala je i ona.
„Nismo uopšte spavali, grudi su me nesnosno bolele, nisam znala šta da radim“, priseća se Mija problema sa dojenjem novorođenčeta.
Imala je čvrstu želju da Luku hrani isključivo tako, pa je odbijala savete iz bliže okoline da posle podoja ponudi i malo adaptiranog mleka.
Adaptirano mleko, poznato i kao formula za bebe ili veštačko mleko, koristi se kao dohrana ili zamena za majčino.
Uprkos velikom umoru i bolovima, Mija nije želela da odustane od dojenja.
„Čak mi je i suprug nekoliko puta rekao da ćemo možda svi više spavati ako beba počne da jede i na flašicu.
„Odbila sam“, dodaje odlučno.
Najnoviji podaci pokazuju da u Srbiji svega 22 odsto beba bude isključivo dojeno do šestog meseca - do perioda kada Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje uvođenje nemlečne ishrane.
„Mnogo je problema kada je u pitanju dojenje, ali najveći među njima je što se majčino mleko danas često tretira isto kao adaptirano“, upozorava doktorka Ljiljana Stanojević, koordinatorka nacionalnog programa „Podrška dojenju“ i neonatološkinja na GAK „Narodni front“ u Beogradu.
Mesec dana posle porođaja, došlo je vreme za prvu pedijatrijsku kontrolu.
Posle uobičajenih pitanja o ishrani, grčevima, spavanju, usledilo je merenje težine.
Pedijatar se blago namrštio i rekao Miji da Luka „nije dovoljno napredovao“. Savetovao joj je da, uz dojenje, uvede i adaptirano mleko.
„Kao da me je neko šutnuo u stomak - tako sam se osetila“, kaže 32-godišnja Mija Zorić.
U tom trenutku, preplavila su je osećanja krivice i sumnje u sebe.
Pomislila je da nije dobra majka, da možda, kako kaže, „izgladnjuje sopstveno dete“.
Nakon što je počela da uvodi formulu, Luka je spavao duže, bio mirniji i napredovao u težini.
Vremenom je sve manje želeo da sisa.
„Glasno bi plakao i nervirao se jer mleko ide sporije nego iz flašice“, priča Mija.
Oboje su postajali sve frustriraniji.
Na kraju, donela je tešku odluku - prekinula je dojenje i prešla isključivo na hranjenje adaptiranim mlekom.
Majčino mleko predstavlja najkvalitetniju ishranu za novorođenče u prvim mesecima života.
Hraniljvo je, jača imunitet i štiti bebu od brojnih infekcija i bolesti.
„Zdravlje jedne nacije počiva na dojenju.
„To je temelj zdravog početka svakog deteta i istovremeno ulaganje u budućnost društva“, ističe Stanojević.
Dojenje, međutim, ne koristi samo detetu - ima i brojne prednosti za zdravlje majke.
Rani početak dojenja podstiče brže stezanje materice, što smanjuje rizik od postporođajnog krvarenja i anemije.
Dugoročno, dojenje smanjuje rizik od razvoja karcinoma dojke i jajnika.
„Zdravstvene prednosti dojenja za majku posebno su izražene ukoliko dojenje traje duže od 12 meseci“, navodi se u Unicefovom Vodiču za roditelje.
Marijana Jevremović porodila se pre deset godina u jednoj beogradskoj bolnici.
Bio joj je to, kaže, najradosniji dan u životu - rođenje njenog prvog deteta.
Ipak, tu radost brzo je zasenila nesigurnost, izazvana komentarima medicinske sestre za laktaciju, stručnjakinje zadužene da pomogne majkama da uspešno započnu dojenje.
„Sećam se kao danas da mi je rekla kako mi je mleko ređe nego što bi trebalo i da nije dovoljno jako za moju bebu“, priča Jevremović.
Takve poruke, često bez naučne osnove, mogu ozbiljno da naruše samopouzdanje majki, kaže Andrea Đorđević, savetnica za dojenje i predsednica udruženja Dojenje nije bauk.
Brojne predrasude i poluinformacije razlog su zbog kojih mnoge žene prerano odustanu od dojenja - od uverenja da je mleko „previše retko“ ili „providno“, da ga nema dovoljno, pa do pogrešnih tvrdnji da manje grudi proizvode manje mleka ili da velike grudi mogu da uguše bebu.
„Uverenja poput ovih i dalje su rasprostranjena“, kaže Đorđević.
U Vajber grupi ovog udruženja hiljade žena sa Balkana traže savet i podršku već u prvim danima nakon porođaja.
„Autoritet uniforme je izuzetno snažan“, dodaje Đorđević.
„Dovoljna je samo jedna rečenica stručne osobe da poljulja samopouzdanje žene i da u potpunosti utiče da li će dojiti ili ne", kaže ona.
Iako je problem oko dojenja prepoznat još 2018. godine donošenjem Uredbe o Nacionalnom programu podrške dojenju, praksa pokazuje slabe pomake.
„Potrebni su zajednički koraci i u zdravstvu i u društvu, kako bi se stav prema dojenju suštinski promenio“, upozorava Stanojević.
Prema njenim rečima, problem često počinje već u porodilištu.
„Bebi se odmah daje dohrana, a to ne treba da se dešava.
„Plač ne znači uvek glad - beba ima i druge potrebe i na taj način komunicira sa okolinom“, objašnjava dr Stanojević.
„Treba učiniti mnogo toga pre nego što joj staviš kašičicu mlečne formule u usta. To su brza rešenja i greške koje ne pomažu ni bebi ni majci", dodaje.
Upravo dvostruke poruke koje majke dobijaju kroz zdravstveni sistem, napominje ona, stvaraju zabunu i podrivaju dojenje, pa je neophodno uvesti jedinstvene, stručno utemeljene smernice.
Zbog preteranog hranjenja i brzih rešenja, sve češće se suočavamo s posledicama, poput gojaznosti i smanjene fizičke spretnosti kod dece, kaže doktorka Stanojević.
Snežana Spajić iz Braničeva porodila se 1984, a potom i 1988. godine u požarevačkoj bolnici.
Iako je to bilo davno, seća se da njene bebe nisu dobijale dohranu.
Kao ni bebe njenih cimerki iz bolničke sobe u kojoj su bile smeštene.
„Obe bebe su mnogo plakale, bile uznemirene, ali su me savetovali da ih samo što više stavljam na grudi", priseća se Snežana.
Posle tri nedelje „stvari su došle na svoje mesto" i obe Snežanine ćerke su sisale nekih godinu dana.
Iako je majčino mleko oduvek bilo najbolja hrana za bebe, početkom 20. veka pojavljuju se veštačke zamene za mleko.
Prvobitno su korišćene kod dece kojoj majke nisu mogle da doje, ali su brzo postale paralelni oblik ishrane.
„Reklame su lažno isticale njihove prednosti, tvrdeći da su lakše za majke i podjednako dobre za bebe", navodi se u Uredbi o Nacionalnom programu podrške dojenju.
Redovno statističko praćenje stope dojenja u Srbiji počelo je tek 1991. godine kroz MICS istraživanja (Multiple Indicator Cluster Survey).
Prema podacima MICS, stope dojenja u Srbiji su rasle od 1996. do 2005. godine, zahvaljujući intenzivnoj podršci UN programu „Bolnice prijatelji beba“ (BF) i primeni „Deset koraka do uspešnog dojenja“.
Po prestanku podrške UNICEF-a, došlo je do pada u broju žena koje isključivo doje decu.
Ni u zemljama u okruženju nije mnogo bolje.
Hrvatska: Prema poslednjim podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo iz 2023. godine, 69 odsto beba u porodilištima bilo je isključivo dojeno.
Međutim, već posle prvog meseca taj broj opada na nešto više od 50 odsto, što znači da skoro svaka peta žena daje dohranu, a samo 10 odsto dece nastavi da isključivo sisa do šestog meseca života.
Slovenija: Više od 90 odsto novorođenčadi bude dojeno u porodilištima, ali procent pada na oko 55 u šestom mesecu, pri čemu je samo 5,5 odsto beba isključivo dojeno, a oko 22 odsto se doji i u prvoj godini.
Crna Gora: Svaka druga beba isključivo dojena između trećeg i šestog meseca.
Ipak, podrška majkama u porodilištima i posle otpusta i dalje nedostaje.
Bosna i Hercegovina: Iako je čak 95 odsto majki započelo dojenje, ekskluzivno dojenje do kraja petog meseca retko se praktikuje.
Većina beba prelazi na drugu hranu i pre.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Jelena
Odskoro znam za taj podatak, cudno mi je.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar