Jedni kažu da je „bez svojstava" i da se ne meša u vlastiti posao, a drugi da je velika profesionalka koja saradnicima redovno daje podršku i sigurno upravlja brodom - tužilačkog sistema.
Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac dobila je treći put poverenje poslanika Skupštine Srbije i u četvrtak, 22. jula 2021. godine, izabrana je na treći šestogodišnji mandat.
Iako je već gotovo 12 godina na najmoćnijoj tužilačkoj funkciji, o njoj se ne zna mnogo - malo je onih koji je lično poznaju, još manje je onih koji žele da pričaju o njoj, a gotovo svi su iz sfere pravosuđa.
Tokom karijere, Dolovac je radila na različitim slučajevima privrednog i klasičnog kriminala, a u poslednje vreme mnogi joj zameraju što ćuti i retko se pojavljuje u javnosti.
Tužiteljku sa značajnim stažom novosadski portal 021 nazvao je „Novosađankom koje nema".
Očekivalo se da će reagovati povodom slučajeva rušenja u beogradskom naselju Savamala, plantaži marihuane u Jovanjici, povodom nesreće na naplatnoj rampi u Doljevcu kada je poginula Stanika Gligorijević, aferi o izvozu oružja iz fabrike „Krušik", padu helikoptera kada je prevožena beba iz Novog Pazara za Beograd i poginuli su svi u letelici.
Ali je eakcija Dolovac izostala.
Zašto je nema, objasnila je u jednom od retkih intervjua, rekavši za za list Blic da u svim tim predmetima postupaju prvostepena tužilaštva, a da je ona na čelu drugostepenog, višeg organa.
Istakla je i da je na početku mandata otvorila vrata svim javnim tužilaštvima da samostalno obaveštavaju javnost o predmetima iz njihove nadležnosti.
Prvostepena - osnovna javna tužilaštva krivično gone počinioce krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 10 godina, a viša javna tužilaštva za dela gde je kazna duža od 10 godina.
Apelaciona javna tužilaštva postupaju po žalbi, a Republičko javno tužilaštvo postupa po vanrednim pravnim lekovima, preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i usmerava i nadzire rad svih javnih tužilaštava.
Formalno, svim tužiocima u državi šefica je Zagorka Dolovac.
Sistem tužilaštava u Srbiji nije jednoćelijski, već višećelijski organizam sastavljen od 90 javnih tužilaštava, nadahnuto kaže Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog tužioca.
„Poslovi su podeljeni među tužiocima koji rade u okviru nadležnosti.
„Dolovac nije jedini tužilac u ovoj zemlji i nema nadležnost nad svim predmetima u ovoj zemlji, kako se to predstavlja", kaže Stamenković za BBC na srpskom.
Prema njegovim podacima, tužilaštva u Srbiji svake godine prime u proseku pola miliona predmeta - od toga 380.000 krivičnih.
Ipak, u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka Evropskoj uniji u kom se od Beograda traže „ubedljivi rezultati" u oblasti pravosuđa, posebno su pomenuti upravo slučajevi „Krušik", „Savamala" i „Jovanjica".
„Izuzetno je teško nama profesionalcima da čujemo kada se tako pojednostavljuje naš posao na pet predmeta koji predstavljaju političku arenu", ističe Stamenković.
Posebnu pažnju uvek privlače slučajevi korupcije ili organizovanog kriminala koji se dovode u vezu sa funkcionerima na vlasti.
O njima se oglašavaju po pravilu i vlast i opozicija i šira javnost, ali to ne bi smelo da utiče na rad tužioca.
Tužilac bi, kaže Stamenković, trebalo da to bude profesionalac i čovek od integriteta.
Među oko hiljadu kolega u Srbiji ima dosta takvih, dodaje, ali situacija nije idealna.
„Treba i hrabrosti, nije lako biti javni tužilac, to se lako zaboravlja.
„Treba se u ime društva suprotstaviti svima onima koji su izvršili onih 380.000 krivičnih dela, ali i dostojnosti i moralnih kvaliteta", napominje Stamenković.
Kritičari Zagorke Dolovac zameraju joj upravo izostanak ovih osobina.
Advokat Sead Spahović je ne poznaje lično, ali ironično kaže da je „fenomenalno rešenje, jer ne talasa".
„Postoji knjiga Roberta Muzila `Čovek bez svojstava` - to vam je najbolji opis Zage Dolovac.
„Ona je pravi primer činovničkog ponašanja, gde samo ako ništa ne radiš i ćutiš, samo tako možeš da napreduješ", ističe Spahović za BBC na srpskom.
Među predmetima u kojima jeste postupala bili su „PIK Zemun", „fudbalska mafija", laboratorija droge u Krnjači, kao i slučaj Miladina Kovačevića, navodi sajt Istinomer.
Danas, ona to i ne treba da radi, tvrdi Branko Stamenković.
„Posao republičkog javnog tužilaštva i tužioca nije da radi u predmetima, već da upravlja tužilačkim brodom generalno.
„I da poruči ostalim tužiocima - `Ovo je pravac, a ti kapetane ili mornaru, znaš šta je tvoj posao na brodu, jer si plaćen za to`", kaže Stamenković.
Sa sadašnjom šeficom je počeo saradnju „preko kompjutera" 2007. godine kada je Dolovac pokazala interesovanje za moderne tehnologije i želju da osavremeni rad tužilaca.
Kod nje posebno ceni što podstiče kreativne ideje i timski rad.
„U delu medija se želi predstaviti Republičko javno tužilaštvo kao neki sovjetski organ, da imamo vrhovnog tužioca koji upravlja gvozdenom rukom.
„To je jedna od najvećih laži, istina je potpuno drugačija - RJT funkcioniše kao tim i naš način rada mene podseća na neke moderne svetske uspešne firme", ističe Stamenković, koji se bavi međunarodnom saradnjom i vodi Odeljenje za visokotehnološki kriminal.
Odgovor na ovo pitanje nije se čuo mnogo puta.
Dva meseca smo dogovarali razgovor sa njenim saradnicima i do njega je došlo dan posle glasanja u Skupštini o ponovnom izboru Dolovac.
Od njih troje, sa tužiteljkom najduže radi Gordana Janićijević, koja je dugi niz godina bila zamenica republičkog javnog tužioca zadužena za međunarodnu saradnju.
Prvi direktan poslovni susret sa Dolovac je imala dok je radila na jednom složenom koruptivnom predmetu u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu pre 14 godina.
Saopštila joj je kako istraga napreduje, sa kojim dilemama se suočava i Dolovac ju je pažljivo saslušala.
„Na kraju me je samo pitala kakav je moj predlog, a nije pokušala da da uputstvo šta treba da radim.
„Iznela sam profesionalno mišljenje kako treba i ona je odobrila: `Uradite tako, ja ću vas u svemu podržati`", kaže Janićijević.
Takva reakcija šefice joj je kao mladoj zamenici tužioca, kaže, mnogo značila, jer je dala odrešene ruke.
Od 2010. zajedno su u Republičkom javnom tužilaštvu.
„I sad, uvek kad imam dileme, prva osoba koju pitam za savet je ona.
„Ti njeni saveti mnogo pomažu, mudri su i pokazuju da iz nje govori veliko iskustvo, ali i njen zaštitnički odnos", navodi Janićijević.
Zamenica republičkog javnog tužioca Tamara Mirović sa Dolovac radi već duže od decenije.
„Istovremeno je i vrlo jednostavna za saradnju i veoma zahtevna", kaže ona za BBC.
Podseća da je Dolovac više od 30 godina u tužilaštvu, da je prošla sve nivoe i da odlično poznaje ne samo zakonski okvir, već i samu organizaciju.
„Ako dođete dobro pripremljeni na sastanak sa njom, sa dobrim poznavanjem teme i valjanim argumentima, zaista ćete naići na podršku.
„Ja sam uvek za to da (pred šefovima) imate pojačanu odgovornost, ali i da imate podršku za svaku dobru ideju", navodi Mirović, čija je uža oblast delovanja zaštita ljudskih prava poput slučajeva seksualnog nasilja i trgovine ljudima.
Daleko kritičnije o Dolovac govore kolege iz Udruženja tužilaca.
Niko ne želi da učestvuje u parodiji sa naslovom "postupak izbora Republičkog javnog tužioca". Nije poznato da je u demokratskoj Evropi neko vršio funkciju vrhovnog tužioca 18 godina. O načinu sprovođenja postupka izbora govorio je kolega Goran Ilić
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar