Širom planete, zemlje koje se tradicionalno oslanjaju na američku podršku odjednom počinju da se pitaju da li bi trebalo da za sebe obezbede nekakve dodatne garancije.
Tajvan, koji je gotovo svakodnevno izložen pretnjama kineske invazije, posebno je zabrinut.
Južna Koreja, Japan, Zapadna Evropa i Velika Britanija svi se pitaju da li bi američka odanost njima mogla da iščezne jednako brzo kao što je iščezla njena odanost Avganistanu.
Pre samo četiri meseca, predsednik Džo Bajden zvučao je samouvereno i ubedljivo:
„Nećemo izvesti brzopleti i užurbani odlazak. Uradićemo to odgovorno, promišljeno i bezbedno.
„I uradićemo to u punoj saradnji sa našim saveznicima i partnerima."
To se nije dogodilo.
A zemlja koja je zavisila od američke i zapadne podrške tokom čitave jedne generacije odjednom se našla napuštenom.
Kad je u novembru 2001. godine talibane proterala koalicija umerenih avganistanskih mudžahedina uz podršku Zapada, započela je era relativnog prosperiteta i ličnih sloboda.
Kabul, kao i veći deo zemlje, bili su neprepoznatljivi posle velikog siromaštva koje je donelo pet godine talibanske vladavine.
Sasvim sigurno bilo je ogromne korupcije, i to od samog vrha - ali bilo je i tihog napretka i odsustva straha.
Smrtnost novorođenčadi opala je za 50 odsto.
Rat protiv talibana sveo se na bezbednosnu operaciju.
Avganistanski vojnici, policija i civili i dalje su se patili, ali ubijano je znatno manje vojnika sa Zapada: prošle godine njih 11.
Bilo je mnogo više američkih vojnika stacionaranih u Velikoj Britaniji nego u Avganistanu.
Omanje zapadne snage od oko 2.500 pripadnika održavale su talibane na odstojanju, a zemlju bezbednom.
Tek je najava roka za povlačenje zapadnih trupa dovelo do iznenadne talibanske ofanzive i zauzimanja Kabula.
Sve je sada neizvesno u Avganistanu.
Sve škole i fakulteti u kojima su devojčice i devojke dobijale dobro obrazovanje bukvalno su zatvoreni.
Izveštaji iz čitave zemlje ukazuju na to da se žene sada retko viđaju na ulicama, baš kao kad su talibani bili poslednji put na vlasti, između 1996. i 2001. godine.
Česte su vesti o lokalnim zverstvima: ubistvo folk pevača Favada Andarabija u pokrajini Baglan, na primer.
U avganistanskim mestima i gradovima muzika je odjekivala 20 godina.
Sada su je tanibali zabranili.
Neke pristalice prethodne vlade predsednika Ašrafa Ganija počinju da pregovaraju sa talibanskim vođstvom i moguće je da će nastati nova koalicija koja će biti malo umerenija od talibanskog režima koji je vodio zemlju ranije.
Ali prava vlast izvan Kabula i drugih glavnih gradova biće u rukama protalibanskih gospodara rata, od one vrste koja je linčovala Favada Andarabija samo zato što je folk pevač.
Sva je prilika da će se novi talibanski režim suočiti sa dva različita građanska rata.
Jednim protiv Islamske države Korasan - koja je izvela bombaški napad na aerodromu u Kabulu prošle nedelje, a talibane smatra verskim izdajnicima - i drugim protiv pokreta otpora pristalica stare vlasti.
Uporište tih boraca koji pružaju otpor nalazi se u neprobojnoj dolini Panjšir, oko 150 kilometara severoistično od Kabula.
Naglo povlačenje predsednika Bajdena znači da je mir, za narod Avganistana, dalje nego što je bio bilo kada ranije.
Pogledajte video o eksploziji u Kabulu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar