Energetika je uvek bila jedna od važnih tema sastanaka zvaničnika Srbije i Rusije, ali će na 19. susretu Vladimira Putina i Aleksandra Vučića cena gasa biti ispred svega drugog.
U trenutku dok se čitava Evropa susreće sa energetskom krizom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se u Moskvi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, liderom zemlje koja je jedan od najvećih svetskih izvoznika dragocenog energenta čija je cena nedavno skočila za 17 odsto u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji.
Srbija trenutno plaća 270 dolara za 1.000 metara kubnih, što je jedna od najnižih cena gasa u Evropi, ali aktuelni ugovor ističe za Novu godinu.
Moskva je u oktobru predložila Srbiji da cena od 1. januara bude 790 dolara, a to je tri puta više.
Isti predlog dobila je i bivša sovjetska republika Moldavija, gde je prošlog meseca proglašeno vanredno stanje zbog nestašice gasa nakon što je Rusija smanjila isporuke, što je Evropska unija protumačila kao pritisak usmeren na proevropsku politiku koju vodi predsednica Maja Sandu.
„Ako dobijemo cenu od 500 dolara koja je dobra, imajte u vidu da je to 600 miliona evra direktnog gubitka godišnje za našu zemlju, i zato je cena gasa od presudnog značaja", rekao je predsednik Vučić na konferenciji za medije uoči posete Moskvi.
„Imam tremu zato što imam veliku odgovornost prema građanima i moliću predsednika Putina da nam izađe u susret", dodao je.
Kako je rekao, moguće poskupljenje gasa odraziće se na poskupljenje struje, operativne troškove kompanija i negativno će uticati na privlačenje novih investicija.
Osim o gasu, na sastanku će biti reči o „Kosovu, situaciji u regionu Zapadnog Balkana, vakcini Sputnjik lajt, nauci i obrazovanju", najavio je Vučić na konferenciji.
Rusija i Srbija će postići kompromis, uvereni su stručnjaci iz Rusije i Srbije sa kojima je BBC na srpskom razgovarao.
Kompanija Gasprom, najveći proizvođač prirodnog gasa u Rusiji, nema fiksnu cenu gasa za svoje kupce, podseća direktor ruskog državnog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.
„Gasprom ponekad daje popuste kupcima na čijem tržištu direktno posluje", kaže Pravosudov za BBC na srpskom.
Pravosudov smatra da bi Srbija mogla da dobije „dodatni popust na gas" ako bi Gaspromu prodala paket akcija Srbijagasa.
„Tako bi Gasprom dobio još jedan način da zarađuje", navodi stručnjak.
Srbijagas je državna gasna kompanija u stoprocentnom vlasništvu Srbije, nastala 2005. godine u procesu restrukturiranja Naftne industrije Srbije (NIS).
Nakon restrukturiranja, ruska kompanija Gasprom je 2009. postala većinski vlasnik NIS-a tako što je kupila 51 odsto akcija, a na osnovu energetskog sporazuma između Srbije i Rusije koji je potpisan godinu dana ranije.
„Mislim da bi mogli da se dogovore o ceni od oko 500 dolara za 1.000 metara kubnih", zaključuje Pravosudov.
U Moskvi može biti postignut samo „okviran dogovor", smatra Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.
„Definitivni dogovor oko cene i količina gasa moraju da postignu Srbijagas, kao kupac i Gasprom kao prodavac", dodaje.
Cena gasa zavisi od dva parametra - cene nafte na svetskoj berzi i naftne formule, objašnjava Sergej Pravosudov.
Naftna formula računa se na osnovu „vrednosti nafte na roterdamskoj berzi i mazuta na svetskom tržištu na određeni dan", pojašnjava Vuletić.
„Kada se to preračuna, formira se cena koja može da stupi na snagu tek kroz devet meseci", dodaje.
Kako objašnjava Pravosudov, „Rusija je ponudila cenu po računici 70 odsto od tržišne cene i 30 odsto naftne formule i to je 790 dolara", kaže stručnjak.
Srbija je tražila obrnutu računicu - da 30 odsto ide na berzansku cenu, a 70 odsto na naftnu formulu, objašnjavao je prethodno predsednik Vučić u gostovanju na TV Prva.
Kako bi rekao, tada bi cena bila 510 dolara za 1.000 kubnih metara.
Osim o ceni, u Moskvi će se sutra razgovarati i o količinama gasa koje Rusija isporučuje Srbiji, rekao je Vučić najavljujući odlazak u Moskvu.
Kako je najavio, tražiće uvoz tri milijarde kubnih metara gasa godišnje i sklapanje ugovora na deset godina.
„Imamo ugovor do Nove godine, ali nam i sada treba intervencija da obezbedimo dovoljne količine. Trošimo rezerve iz Banatskog dvora, treba nam proširenje", kazao je u intervjuu Televiziji Hepi.
Srbija troši sve više i više gasa.
„Ako smo nekada trošili 1.1 milijardu kubnih metara gasa, sada koristimo 2.7 milijardi", rekao je Vučić.
Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas smatra da je povećanje obima isporuka „apsolutno potrebno".
Kako podseća, Srbija je pre raspada Jugoslavije trošila „50 odsto više gasa nego danas".
„Devedesetih su se zatvorile mnoge firme koje su koristile gas, a sada se Srbija razvija, pa su potrebne nove količine."
Dodaje da Elektroprivreda Srbije ima planove da pojedina postrojenja na ugalj zatvori, a da ih nadomesti gasnim postrojenjima.
„Potrebne su veće isporuke da bi se to realizovalo", navodi Vuletić.
Cene gasa su se usled nestašice vinule u nebesa, ali Srbiju u ovom trenutku to ne dotiče zato što je, ugovorom sa Rusijom, snabdevanje gasom po niskoj ceni zagarantovano do kraja godine, a BBC na srpskom je već pisao o tome.
„Kriza u Evropi se neće odraziti na nas. Mi imamo dobre ugovore i puno podzemno skladište ovog energenta", rekao je tada Vojislav Vuletić.
Domaćinstva u Srbiji za sada neće osetiti poskupljenje struje, mada će se ono preliti na džep pojedinih privrednika kojima će račun porasti između 120 i 150 odsto.
Cene gasa rastu usled zastoja u izgradnji gasovoda Severni tok 2, o čemu je BBC već pisao.
Veleprodajne cene gasa u Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji porasle su za 17 odsto, pošto je nemački energetski regulator poništio odobrenje za pokretanje kontroverznog gasovoda Severni tok 2, koji treba da poveže gasom delove Rusije i Nemačke.
Gasovod je završen u septembru, ali se u procesu dosta kasnilo, a kritičari strahuju da će gasovod povećati energetsku zavisnost Evrope od Rusije.
Prolazeći ispod Baltičkog mora, Severni tok 2 će udvostručiti moskovski izvoz gasa u Nemačku, ali će takođe zaobići Ukrajinu, koja godinama zarađuje od tranzitnih naknada zbog gasovoda koji prolaze njenom teritorijom od Rusije do Evrope.
Ukrajina se protivi Severnom toku 2, koji je predsednik Volodimir Zelenski opisao kao „opasno geopolitičko oružje", a nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je nedavno da bi Rusiji mogle biti uvedene dodatne sankcije ako koristi gasovod protiv Ukrajine.
Iz nemačkog regulatora kažu da bi „bilo moguće da operator gasovoda Severni tok 2 dobije dozvole samo ako je pravno organizovan u skladu sa nemačkim zakonom".
Odluka će verovatno odložiti projekat na nekoliko meseci, a čak i kada dobije nemačko odobrenje biće potrebno zeleno svetlo Evropske komisije.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
?
Poskupljenje gasa?
Šta, zar mi Rusima gas (moramo da) plaćamo?
Uz ovoliki nivo ulizivanja Rusiji i popularizacije Rusije kao zvanične politike ove zemlje čiji predsednik patetično ide da moli i kumi Putina... mi treba da gas dobijamo od Rusije potpuno besplatno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar