Tokom pandemije korona virusa, zdravlje je postalo centralna tema svakodnevice - medicinari su herojskim naporima pružali pomoć u svakom trenutku, a vlade zemalja širom sveta značajno su uvećale ulaganja u zdravstvene sisteme.
Izdvajanje za zdravstveno osiguranje je u Srbiji obavezno, i troškove snosi poslodavac ili država, ali u svetu još uvek ima zemalja u kojima je bolničko lečenje zavisi od dobrovoljnog uplaćivanja.
„Jako je važno da smo zdravstveno osigurani, jer nikada ne znamo kada može da nam zatreba.
„Zdravlje nije roba i ono zavisi od toga kakav nam je zdravstveni sistem - on utiče na život i na smrt", kaže Natalija Perišić, profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN), za BBC na srpskom.
Rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 2017. godine ustanovljen je Međunarodni dan zdravstvenog osiguranja koji se obeležava 12 decembra, sa ciljem da se svim ljudima, gde god se nalazili, obezbedi kvalitetna i pristupačna zdravstvena nega, navodi se na sajtu ove organizacije.
U Srbiji je 31. decembra 2017. godine 6.901.482 stanovnika bilo osigurano u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO)- 42 odsto su činili zaposleni, 28 odsto penzioneri, a 19 odsto nezaposleni, pokazuju zvanični podaci.
BBC na srpskom je pokušao da dobije podatke za 2020. godinu, ali iz ovog fonda nisu odgovorili na pitanja do trenutka objavljivanja teksta.
Prema Globalnom indeksu zdravstvene sigurnosti, Srbija se nalazi na 59. mestu od 195 zemalja sveta.
Obavezno zdravstveno osiguranje
Obavezno zdravstveno osiguranje u Srbiji se uređuje Zakonom o zdravstvenom osiguranju i obuhvata osiguranje u slučaju bolesti i povrede van i na radu.
Među uslugama su i rano otkrivanje bolesti, sve vrste pregleda i lečenja, rehabilitacija, lekovi, medicinska sredstva i pomagala, navodi se na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Zaposleni imaju pravo i na naknadu zarade za vreme bolovanja, a svi osiguranici na naknadu troškova prevoza zbog odlaska u bolnicu.
„Ukoliko je u nekoj zemlji neophodno da ogromnom broju ljudi bude pružena neka usluga, onda je svrsishodnije da tu uslugu pruža jedan sektor i isplativije i jeftinije je da to radi država.
„Naravno, postoje i neki nedostaci poput toga što država propisuje koje usluge treba pružati, pa imamo, na primer, situaciju da se deca sa retkim bolestima leče preko SMS poruka, što ne bi trebalo da bude tako", kaže Perišić.
Srbija je „nemački đak" i sistem je napravljen po uzoru na tu evropsku zemlju - finansiraju ga i zaposleni i poslodavci, dodaje.
„U tom smislu smo mnogo uporediviji sa zemljama centralne Evrope, nego sa drugim bivšim socijalističkim državama", ocenjuje Perišić, koja predaje predmet Zdravstvena i socijalna politika na master studijama na Fakultetu političkih nauka.
Međutim, profesorka upozorava da, uprkos sličnim ili nešto većim ulaganjima u zdravstvo, Srbija nije pri vrhu liste.
Samo šest zemalja u Evropi ima lošije rezultate od Srbije u broju smrti od uzroka koji su mogli biti sprečeni prevencijom ili uspešnim lečenjem, pokazuju podaci istraživanja iz 2017. godine koje je sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Iako je pokrivenost stanovništva u Srbiji obaveznim zdravstvenim osiguranjem blizu 100 odsto, postoje „džepovi" kod seoskog i romskog stanovništva koji su zabrinjavajući, napominje Natalija Perišić.
Privatno zdravstveno osiguranje
Ovaj oblik osiguranja nudi mogućnost da do usluge u privatnim ustanovama dođu „daleko brže" nego kroz sistem socijalnog osiguranja, tvrde iz Udruženja osiguravača Srbije (UOS) za BBC na srpskom.
„Umesto da na uslugu čekate mesecima, sa doborovoljnim zdravstvenim osiguranjem pregled mogu zakazati i obaviti u roku od nekoliko sati ili najviše nekoliko dana, a da pri tom celokupne troškove i organizaciju pregleda snosi osiguravajuća kompanija", objašnjavaju u pisanoj prepisci.
Prema informacijama ovog udruženja, osiguranici u Srbiji - njih više od dva miliona - uplatili su ukupno 58 miliona evra za dobrovoljno zdravstveno osiguranje tokom 2020. godine.
„Uloga dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja se pokazala značajnom u periodu pandemije, kada je gotovo celokupan državni zdravstveni sistem bio posvećen lečenju pacijenata od Kovida-19 i bio zatvoren za pristup drugih pacijenata, koji su bili prinuđeni da zdravstvenu zaštitu potraže u privatnim zdravstvenim ustanovama", navode oni.
Polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja se može kupiti za od "10 do nekoliko stotina evra" i zavisi od paketa usluga, zdravstvenog stanja i godina osiguranika i osigurane sume koju oni žele da imaju na raspolaganju, dodaju iz UOS.
Srbija je sklopila ugovore o saradnji u oblasti zdravstvenog osiguranja sa 21 zemljom, navodi se na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Među tim državama je i Austrija u kojoj živi Igor Borikić, 30-godišnji stručnjak za komunikacije iz Beča.
Tamošnji sistem zdravstvenog osiguranja podseća na srpski - „samo što se u Austriji dosta ulaže u sistem i veoma si zaštićen kao pojedinac", kaže on za BBC na srpskom.
Zaposlenima osiguranje plaća poslodavac preko doprinosa za zaradu, a nezaposlenima na birou rada ta institucija pokriva troškove, kao i u Srbiji, dodaje.
Razlika, prema njegovim rečima, postoji za studente - oni plaćaju 60 evra mesečno za zdravstveno osiguranje.
U Srbiji studenti mlađi od 26 godina mogu računati na ovu uslugu bez naknade, navodi se u Zakonu o zdravstvenom osiguranju.
Svaka pokrajina u Austriji ima „zdravstvenu kasu", a svaki građanin elektronsku zdravstvenu knjižicu (e-card) kojom se plaća usluga u bolnicama i te troškove pokriva osiguranje, objašnjava Igor.
Postoje tri klase lekova na recept koje pokriva osiguranje i razlikuju se od vrste oboljenja i lekova koji se izdaju - zelena, žuta i crvena.
Postoji i siva klasa lekova koje ne pokriva osiguranje i građani ih moraju platiti iz sopstvenog džepa, ističe Borikić.
Jovan Jošić živi i radi u Slovačkoj, a u oktobru je proveo 10 dana u bolnici zbog trovanja hranom.
„Nega u bolnici je bila super - nisu hteli da me otpuste dok mi rezultati nisu bili u redu", kaže ovaj 59-godišnji moler.
U ovoj zemlji je obavezno zdravstveno osiguranje za svakoga ko ima prijavljeno prebivalište, navodi se na sajtu tamošnje Javne uprave.
Jošić plaća 76 evra mesečno kao paušalac, dok redovno zaposleni izdvajaju „nešto više".
Pored toga, za 10-dnevnu negu i lekove koje je dobio u bolnici nije morao ništa da doplaćuje, ističe Jošić.
Korona virus nije imao dok je boravio u Slovačkoj, ali se više puta testirao, što opisuje kao pozitivno iskustvo.
„Sve je išlo brzo i PCR test sam plaćao 10 evra, dosta manje nego u Srbiji", ističe Jovan.
Cena PCR testa u Srbiji je 9.000 dinara za srpske državljane i strance koji se na svoj zahtev podvrgavaju testiranju, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Beograda.
Nešto drugačiji sistem ima Velika Britanija.
Svi stanovnici dobijaju zdravstvenu negu preko Nacionalne zdravstvene službe (NHS), a finansiranje je uređeno putem poreza, za razliku od većine drugih evropskih zemalja u kojima građani plaćaju zdravstvene usluge preko osiguranja, navodi se na sajtu Ekspatika.
Ove godine su uvedene i Kartice globalnog zdravstvenog osiguranja (GHIC) koje su zamenile Evropske kartice zdravstvenog osiguranja (EHIC) nakon izlaska ove zemlje iz Evropske unije.
Britanci pomoću ovog dokumenta mogu da koriste usluge javnih zdravstvenih institucija u Evropskoj uniji i Švajcarskoj, navodi se na sajtu Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Predrag Bogić u Sjedinjenim Američkim Državama živi i radi već više od sedam godina, a trenutno je zaposlen kao dostavljač u kompaniji UPS.
Nije zdravstveno osiguran u toj zemlji, jer „osiguranje košta 800 dolara mesečno, a povratna karta do Srbije 600", objašnjava on.
U prvoj polovini 2021. godine, 31,1 milion od 332,98 miliona stanovnika Amerike nije bilo zdravstveno osigurano, pokazuju podaci Statiste, nemačke agencije za statistiku.
Bogić kaže da nije imao mnogo zdravstvenih problema i kod lekara je bio samo jednom u Americi - kada je imao infekciju oka.
„Žena me je pregledala, prepisala mi je kapi i posle mi je stigao račun od 2.100 dolara.
„Na kraju mi ni to nije pomoglo, pa mi je moj oftamolog iz Paraćina preko video poziva pomogao i posavetovao me je šta da koristim od terapije", kaže on.
Vakcinacija i testiranje na korona virus u Americi bili su „organizovani i besplatni", dodaje on.
Ako niste zdravstveno osigurani u Americi, troškovi odlaska kod stomatologa bi mogli značajno da opterete vaš budžet.
Bogić se priseća da je njegova partnerka za popravku pet zuba platila 9.000 dolara, dok je prijatelj odustao od namere da ugradi implant zbog cene od 7.000 dolara koju su mu predočili u stomatološkoj ordinaciji.
„Prijatelj je na kraju shvatio da za taj novac maltene može da uradi obe nove vilice u Srbiji", dodaje Predrag.
„U Americi besplatnu zdravstvenu zaštitu imaju stari, korisnici socijalne pomoći i pripadnici starosedelačkih zajednica, dok svi ostali koriste privatnu.
„Međutim, problem je što privatno zdravstveno osiguranje nije obavezno, već dobrovoljno - mnogi nemaju od čega da izdvajaju novac za to i imate strahovite milione ljudi koji nemaju nikakvu zdravstvenu zaštitu", objašnjava profesorka Natalija Perišić.
„Smatram da je taj sistem katastrofalan", dodaje.
Kao suprotan primer, ona navodi Švajcarsku - tamo je zdravstveno osiguranje takođe privatno, ali je obavezno za sve državljane ove zemlje, pa je situacija „neuporedivo bolja" u odnosu na Sjedinjene Američke Države.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar