Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je slanje vojske u pobunjene oblasti na istoku Ukrajine posle njihovog priznanja, što se odmah odrazilo na cene nafte koje su odmah počele da rastu zbog straha da će ukrajinsko-ruska kriza poremetiti snabdevanje širom sveta.
Cena nafte međunarodnog standarda u utorak je dostigla sedmogodišnji maksimum od 97,76 dolara po barelu.
Vlada Srbije 12. februara ograničila je cenu nafte na 30 dana - maloprodajna cena evrodizela biće ograničena na 179, a bezolovnog motornog benzina na 171 dinar po litru.
Iz Ministarstva energetike prethodno je krajem januara saopšteno da je snabdevanje gasom i naftom stabilno.
Rusija je najavila da će poslati trupama da uđu u dva regiona na istoku Ukrajine pod kontrolom pobunjenika, gde će, kako je rekao Putin, imati mirovnu misiju.
Azijske berze odmah su bile u padu, a američke i evropske su se pripremile za gubitke.
Zapadne zemlje zapretile su sankcijama Rusiji, koja je drugi najveći izvoznik nafte posle Saudijske Arabije i najveći svetski proizvođač prirodnog gasa.
Rusija je saopštila da će njene trupe učestvovati u „održavanju mira" u samoproglašenim Donjeck i Lugansk narodnim republikama.
Međutim, Amerika je sve to nazvala „besmislicom" i izgovorom Rusije da započne rat.
Kriza Ukrajine i Rusije mogla bi da ima „značajne implikacije" na cene nafte, izjavila je Su Trin iz kompanije Manulife investment manadžment (Manulife Investment Management).
Sankcije koje primoravaju Rusiju da isporučuje manje sirove nafte ili prirodnog gasa imale bi „važan uticaj na globalnu privredu", dodala je ona.
Maike Kari, direktorka kompanije Fideliti internešenal (Fidelity International), smatra da bi nafta, zbog kombinacije ukrajinske krize, hladne zime u SAD i nedostatka investicija u snabdevanje naftom i gasom širom sveta, mogla da pređe 100 dolara po barelu.
„Jedan od deset barela nafte na globalnom nivou bude potrošeno u Rusiji, tako da je ona glavni igrač kada je u pitanju cena nafte", navodi ona.
„Naravno, to će zaista naštetiti potrošačima na benzinskim pumpama", dodala je.
Amerika i Evropska unija pre nekoliko godina su uvele sankcije Rusiji, što je imalo veliki uticaj na rusku privredu.
Trenutne sankcije će verovatno biti „produbljene", smatra Kari.
To znači da će uključivati sankcije finansijskim institucijama, tehnološkim kompanijama koje proizvode čipove, kao i pojedincima.
Cena nafte u Srbiji u velikom je porastu u poslednje vreme, zbog čega je Vlada Srbije odlučila da tu cenu zamrzne.
Raša Kojčić iz Ministarstva rudarstva i energetike izjavio je da je to „logična reakcija kako bi se zaštitili domaći potrošači" i njihov životni standard.
„Svedoci smo globalne ekonomske krize koja je i dovela do ovih poremećaja cena sirove nafte i svih energenata", izjavio je Raša Kojčić iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Kako navodi, Mađarska i Hrvatska su takođe ograničile cena derivata.
Stručnjaci navode da će odluka o zamrzavanju cena nafte „ojaditi trgovce u maloprodajnim lancima".
„Oni će platiti cenu ovih mesec dana", izjavio je ekonomski novinar Miša Brkić.
Vlada Srbije prethodno je zamrzla i cene za pet osnovnih namirnica - brašno, šećer kristal, jestivo suncokrtovo ulje, svinjski but i dugotrajno mleko sa 2,8 procenata masti.
Britanski premijer Boris Džonson kaže da bi udaljavanje od ruske nafte i gasa pomoglo energetskoj bezbednosti Velike Britanije.
On kaže da je nestabilnost cena gasa u Evropi „posledica tog neuspeha" da se suprotstavi Rusiji 2014. kada je Krim pripojen.
„U Velikoj Britaniji smo uspeli da značajno smanjimo našu zavisnost od ruskog gasa. Samo tri odsto naših isporuka gasa sada dolazi iz Rusije", kaže Džonson.
Dodaje da odgovor uključuje davanje dozvola za rezerve gasa u Velikoj Britaniji, ali i prelazak na niskougljeničnu energiju, između ostalog i nuklearnu energiju.
„Što se brže budemo oslanjali na sopstvenu energiju, biće prosperitetniji i naše cene energije će biti održivije, a to će koristiti potrošačima u Velikoj Britaniji", kaže britanski premijer.
Investitori su veoma zabrinuti zbog razvoja događaja, posebno što se globalna ekonomija još uvek oporavlja od uticaja pandemije koronavirusa.
Berzanski indeks Nikei 225 na tokijskoj berzi pao je za 1,7 odsto, dok je Šangaj kompozit indeks pao za skoro jedan odsto.
Na londonskoj berzi, indeks FTSE 100 akcija pala je za više od 1,4 odsto.
Evropsko i američko tržište bi trebalo da bude u padu za jedan do dva odsto.
Moguć rat među investitorima, smatra ekonomista Song Seng Vun.
„Postoje strahovi da će troškovi transporta i isporuke, koji su već na povišenim nivoima, još više porasti zbog poremećaja ponude i potražnje", izjavio je on za BBC.
Višnu Varatan, direktor Mizuho banke, kaže da je nejasno da li će doći do potpunog sukoba.
„Za sada se čini da su sankcije prva tačka", rekao je on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar