Hrvatska i LGBT: „Dajte nam naša četiri zida“ -dve decenije Povorke ponosa u Zagrebu

Uz ritam doboša i zvuk pištaljki, na vrelih junskih 30 stepeni, krenula je 21. Povorka ponosa u Zagrebu.

Sa kačketima i šeširima za zaštitu od sunca, opremljeni flašicama vode, stotine ljudi u koloni duginih boja krenulo je centralnim ulicama glavnog grada Hrvatske.

„Ovde sam kao i svaki put od 2009. godine, jer želim da ljudi vide da sam kao i svaka druga osoba i da to što volim žene ne treba da znači", kaže Sem Pestnek za BBC na srpskom.

Skup se održava se pod sloganom „Dajte nam naša četiri zida".

„Želimo da imamo svoju kancelariju u Zagrebu koje će biti okupljalište za LGBT osobe, poput onih u Splitu i Beogradu", kaže Ivan Šestan, vođa ovogodišnje povorke, za BBC na srpskom.

• Sud u Hrvatskoj: Gej parovi mogu da usvajaju decu
• Pravo boravka u EU za istopolne supružnike: Evropski sud
• Kako je Holandija pre 20 godina odobrila gej brak, a kuda ide Srbija

Iz Zagreb Prajda, organizatora povorke, od grada zahtevaju da prepozna LGBT zajednicu kao „neodvojivi deo društvenog života Zagreba te da osigura uslove za osnivanje i izgradnju LGBT kulturnog centra".

„Takav prostor bio bi sigurno mesto okupljanja naše zajednice, ali i mesto izražavanja naših težnji, identiteta, kvir kulturnih praksi i umetničkog izražavanja, naučnog i istraživačkog rada. Bilo bi to isključivo mesto druženja, razmene znanja, ideja i mišljenja", navodi se u proglasu Povorke ponosa.

„Ovo je obična šetnja koja treba da pokaže da LGBT+ osobe treba da imaju sva prava kao i mi. Treba zadržati status koji su izborili", kaže za BBC na srpskom Marijana Šarulić Rogač, jedna od učesnica povorke.

Dvadeset i prva Povorka ponosa održava se 20 godina od prve takve povorke u Hrvatskoj, koju su obezbeđivale jake policijske snage, i kada je desetine učesnika napadnuto i povređeno.

Prema proceni policije ove godine u povorci je učestvovalo oko 1.500 ljudi, javlja BBC novinar.

Tokom dve decenije održavanja Povorke ponosa u Hrvatskoj, LGBT zajednica ove balkanske zemlji videla je određenih pomaka u ostvarivanju prava.

Početkom dvehiljaditih glavne poruke sa marševa ticale su se sprečavanje nasilja, a osumnjičeni za napad na Povorku ponosa 2007. godine bio je i prvi osuđeni zbog krivičnog dela iz mržnje na osnovnu seksualne orijentacije.

Važna godina je 2014. kada je, posle višegodišnje kampanje, hrvatski Sabor izglasao Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola, koji je omogućavao sklapanje partnerstva i ostvarivanje drugih prava, ali ne i usvajanje dece.

Međutim, posle višegodišnje pravne borbe Zagrepčana Mladena Kožića i Iva Šagote, konačnom presudom Višeg upravnog suda Hrvatske, istopolnim parovima dozvoljeno je da se prijave za usvajanje dece. Pročitajte više u posebnoj priči.

„Treba se kontinuirano boriti za svoja prava, jer ona izborena prava moraju biti zagarantovana", kaže jedan od učesnika ovogodišnje povorke Filip Mustapić iz Splita.

U nastavku pogledajte kako su izgledala centralne ulice u Zagrebu:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk