Osim temperatura, ovog leta u porastu su i cene - pa će srednjoškolci i studenti za život i letovanje morati da izdvoje više novca nego prethodnih godina.
Više od dve godine pandemije korona virusa, a zatim i rat u Ukrajini, doveli do inflacije u mnogim zemljama.
Posle poskupljenja mesa i benzina, inflacija polako zahvata i studentski svet - iz Ministarstva prosvete najavljuju i rast cene smeštaja i hrane za buduće akademce od jeseni.
Međutim, mladi u Srbiji imaju opcije za zaradu dodatnog novca, a najpopularniji su oni poslovi do kojih se dolazi preko omladinskih zadruga i interneta.
„Radili smo nekad tri, nekad četiri dana i uglavnom po tri-četiri sata", kaže 25-godišnja Sanja Zagorac iz Kikinde za BBC na srpskom.
Dok je studirala u u Novom Sadu, preko zadruge je radila u butiku u tržnom centru.
Natalija Stanković iz Niša godinama je zaradu tražila na internetu i to uglavnom preko Apvorka (Upwork), platforme za frilensere - ljude koji nisu zaposleni u nekoj firmi, ali za njih obavljaju određeni posao.
„Stvarno sam svašta radila i mnogo je interesantno... Za četiri godine sam imala šezdesetak projekata", navodi 28-godišnja Stanković za BBC na srpskom.
Sve to, navodi, donelo joj je mnogo iskustva za dalje poslovne avanture.
„Značilo mi je da bolje savladam engleski jezik, a rad sa ljudima iz čitavog sveta mnogo mi je pomogao za trenutni posao, da znam kako da komuniciram i imam međunarodno iskustvo iz topline mog doma", kaže ona.
Toplina doma ili njegova rashlađenost tokom vrelih letnjih dana, mnogima je poslednjih godina ključna stavka pri traženju posla.
„Korona je sve dosta promenila, rad od devet do pet iz kancelarije kao da je izašao iz mode", kaže Teodora Gajić iz Centra za edukaciju i zapošljavanje mladih „SBU" za BBC na srpskom.
Mladi to često više ne mogu da trpe, dodaje, pa sve češće biraju samo poslove koje je moguće raditi od kuće.
Ali to nije jedina mogućnost da se zaradi za štek ili morsku avanturu - pred vama je vodič za letnje poslove za mlade.
Pogledajte video: Kako je pandemija virusa korona promenila seksualne navike mladih
Kada je Sanja Zagorac odlučila da nađe posao - otišla je u omladinsku zadrugu.
Sve je, kaže, bilo gotovo za jedan dan.
„Prvo su me pitali šta bih želela da radim, čime da se bavim", navodi.
Ona i drugarica izabrale su butik u jednom tržnom centru.
„Popunile smo neki formular, sa tom potvrdom smo otišli u taj butik i dogovorili se da počnemo odmah sledeće nedelje", kaže Zagorac.
Drugi dogovor, dodaje, bio je koliko dana u nedelji i sati dnevno će raditi.
„Nije bilo da mora svaki dan, nego kako kome odgovara, a dnevnica je bila oko hiljadu dinara", kaže Zagorac.
Poslodavci su bili fleksibilni prema studentskim obavezama, kaže, pa je za mesec dana zaradila stotinak evra.
Ali, u zavisnosti od toga koliko imaš vremena za posao, zarada može biti mnogo veća, dodaje.
„Drugarica je dva meseca zaradila oko 300 evra, što je kad si student sasvim dovoljno za letovanje, šta će ti više", kaže Zagorac.
Preko studentske zadruge mogu da rade svi koji imaju od 15 do 30 godina.
Da biste na taj način došli do posla, prvo morate da se učlanite u zadrugu i platite članarinu.
„Među srednjoškolcima su najtraženiji kratkotrajni poslovi, poput magacinskih, lepljenja deklaracija i sličnih stvari koji ne traže kvalifikacije, jer ih oni i nemaju", kaže Gajić, koja je i direktorka omladinske zadruge.
Slični poslovi, kaže, poput prodaje i administracije, zanimljivi su i studentima, uz mali dodatak - oni mogu da rade tamo „gde će primeniti veštinu koju uče na fakultetu".
A koliko može da se zaradi?
Minimalna satnica iznosi 201,22 dinara, ali Gajić kaže da „postoji velika ponuda", zbog čega mladi „uglavnom neće da rade za manje od 300 ili 350 dinara po satu".
Kako navodi, najčešće je reč o između 260 ili 270 do 350 dinara po satu.
„Jedan dan mogu da rade pet ili šest sati, a sutradan nijedan, tako da ukupna zarada zavisi od broja sati na kraju meseca", ističe.
Ko ide svaki dan na posao može da zaradi i do 60.000 ili 70.000 dinara, dodaje.
Zagorac kaže da je zadovoljna iskustvom koje je stekla preko omladinske zadruge.
Bitno je da mladi na vreme steknu radne navike i uče se radnoj etici, smatra.
„Trebalo bi da se možda više o tome priča, pogotovo kad dođeš u novi grad - mnogi studenti uopšte ne znaju da postoji mesto gde mogu da nađu njima prilagođene poslove", kaže Zagorac.
„Sreća i ponos" - prvi posao za mlade sa intelektualnim teškoćama
Stanislava Stajić ima 26 godina, u Novom Sadu je studirala srpski jezik i književnost, a sada želi na master studije u Rusiju.
U jednom trenutku je, kaže, upala u rutinu na fakultetu i imala slobodnog vremena, a želela je i da zaradi neki dinar.
Zbog toga je preko sajta Honorarci tražila posao i ubrzo je počela da sprema osnovce za prijemni ispit.
„Htela sam i da se osetim korisno, ne samo da polažem ispite", kaže.
Zbog pandemije korona virusa, đaci su prethodnih godina mnogo propustili u nastavi, pa je potražnja za privatnim časovima velika, objašnjava Stajić.
„Imala sam cenu časova i bila sam prilično skromna, jer ipak nisam diplomirani filolog, ali sam i pored toga dosta zaradila", dodaje.
Veliki broj mladih posao upravo nalazi preko specijalizovanih lokalnih sajtova, poput Klikdoposla, Centra SBU, Startuj ili Infostuda.
Oni nude najrazličitije vrste angažovanja, poput deljenja flajera, rada na kasi, u kol centrima, na prijavnici u teretanama, buticima i knjižarama, kao i lakše fizičke poslove utovara i istovara, selidbi.
Sezonski poslovi počinju već od aprila, maja i traju sve do septembra i oktobra, kaže Miloš Turinski, sa portala Poslovi infostud, za BBC na srpskom.
„Pretežno se nude poslovi u ugostiteljstvu, poput konobara i kuvara, i to na uglavnom na Jadranskom primorju - Crna Gora, Hrvatska i Slovenija", dodaje.
Druga najpopularnija opcija na njihovom sajtu su, dodaje, poslovi iz oblasti poljoprivrede - branje bobičastog voća, poput malina - a onda i građevina.
Turinski ističe da je tu reč o fizičkim poslovima, koji su često prilično naporni i nisu samo za mlade, iako su oni „značajan deo te grupe".
„U ugostiteljstvu, na primer, često nema slobodnih dana, ali ti ljudi znaju zašto su otišli na primorje - da bi se vratili sa određenim novcem", kaže on.
A koliko može da se zaradi?
Na primorju uglavnom sve zavisi od poslodavca, kaže Turinski.
Konobari, ističe, uglavnom rade na dnevnicu, plus bakšiš, a mesečno mogu da zarade od 1.000 do 1.500 evra, tvrdi on.
„Na građevini je dnevnica uglavnom 50 evra, a na branju voća od 30 do 50, iako i tamo sve zavisi od poslodavca do poslodavca i od regije do regije", navodi Turinski.
Tokom cele godine, ne samo leti, velika je potražnja i za magacinskim radnicima „kojih je sve manje i manje", dodaje.
„Zbog toga često mnogi uvoze radnu snagu kako bi zadovoljili potrebe tržišta."
Natalija Stanković ima 28 godina, iz Niša je i godinama je živela od zarade sa interneta.
U tome pomažu brojne platforme koje omogućuju saradnju ljudi iz čitavog sveta i angažovanje frilensera, poput Apvorka (Upwork), Pipl per aur (People per hour) ili Fajvera (Fiverr).
Frilens posao znači da osoba po ugovoru obavlja nešto za određenu kompaniju, ali nije zaposlena u toj kompaniji.
Ta mogućnost postala je veoma zastupljena poslednjih godina, posebno zbog mogućnosti rada od kuće tokom pandemije, ali mogućnosti koje internet pruža su gotovo beskonačne.
Natalija je, kaže, prvo napravila profil na Apvorku, najpopularnijoj platformi u Srbiji, „čisto da vidi o čemu se radi".
„Prvi posao mi je bio da napišem šezdesetak rečenica za Tviter i za to sam dobila jedan dolar", dodaje uz osmeh.
Te platforme, objašnjava, uglavnom funkcionišu tako što i poslodavci i korisnici naprave profile, od kojih mnogo toga zavisi.
„Kada dobiješ neki posao i završiš ga, onda daš ocenu klijentu i oni tebi", objašnjava.
Što su ocene više, to su popularnost i rejting profila bolji, što vas dalje preporučuje novim potencijalnim klijentima.
Za četiri godine Natalija je radila na šezdestak projekata koji „nisu bili ništa grandiozno".
„Studirala sam ekonomiju, pa su to uglavnom bili poslovi administracije, upisivanje nekakvih podataka, radila sam i kao virtuelni asistent", kaže ona.
Radila je, kaže, za „svakakve ljude iz svih delova sveta".
„Na primer, naš prvi veliki posao bio je za jednu umetničku aplikaciju koja je funkcionisala kao Šazam za slike - prisloniš telefon na sliku i aplikacija prepozna koji je umetnik u pitanju, iz kog doba i slično", dodaje.
Šazam je aplikacija koja funkcioniše po sličnom principu, samo prepoznaje koja je pesma u pitanju.
Sve to, navodi, nije bilo samo za more - od tih poslova se popuno izdržavala, ali i putovala.
Problemi frilensera u Srbiji
Položaj frilensera u Srbiji se znatno promenio od vremena kada je Natalija na taj način zarađivala.
Pitanje oporezivanje zarada zakomplikovalo je odnos države i frilensera prethodne godine.
Države, među kojima je i Srbija, poželele su da uvedu red u poslovanje frilensera i oporezuju ih, a predložena rešenja nisu naišla na odobravanje radnika na internetu, što je dovelo i do nekoliko protesta i pregovora sa vladom.
Konačnih dogovora na tom polju i dalje nema, a jedan od poslednjih sastanaka bio je 1. jula.
Milan Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, tada je izjavio da je predlog Vlade Srbije „katastrofalan" i da frilensere posmatra kao zaposlene, iako oni nemaju većinu prava iz radnog odnosa.
Frilenseri od kompanije dobijaju naknadu za obavljen posao, ali nemaju socijalno, penziono, zdravstveno osiguranje ili mogućnost podizanja kredita, kao ljudi koji su stalno zaposleni.
Natalija je u međuvremenu napustila frilens svet i pronašla stalan posao.
„Znači mi ta stabilnost i činjenica da ne moram nekome da budem dostupna u jedan ili dva ujutru, da nemam stalna primanja i slično", kaže ona.
Ipak, iskustvo frilenserke joj je značajno pomoglo da napreduje, dodaje.
„Ti tu sa dvadesetak godina, još kao student, otvaraš devizni račun, Pejpal (platformu za plaćanje preko interneta) guraš nešto svoje...
„Ništa ne bih promenila, isto bih uradila", kaže Natalija.
Pogledajte video: Menstrualno odsustvo - žensko pravo ili nepotrebno bolovanje
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar