Mihail Gorbačov, nekadašnji lider Sovjetskog Saveza (SSSR) i čovek zaslužan za miran kraj Hladnog rata, preminuo je u 91. godini.
On je na vlast u SSSR-u došao 1985, posle čega je otvorio zemlju prema svetu i doneo niz reformi.
Gorbačov, međutim, nije uspeo da spreči raspad SSSR-a.
Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, rekao je da je Gorbačov „promenio tok istorije".
„On je bio jedinstven državnik. Svet je izgubio velikog lidera, posvećenog multilateralizmu i borca za mir", kazao je Gutereš.
Bolnica u Moskvi u kojoj je Gorbačov preminuo, saopštila je da se borio sa dugom i teškom bolešću.
Poslednjih godina mu se zdravstveno stanje pogoršavalo i dosta vremena je provodio u bolnici.
U junu su strani mediji objavili da su mu otkazali bubrezi.
Bolnica još nije saopštila uzrok smrti.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, izrazio je saučešće zbog smrti nekadašnjeg sovjetskog lidera, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, a prenosi agencija Interfaks.
Džozef Bajden, predsednik Amerike, nazvao ga je „liderom koji se retko viđa" i istakao da se radi o jedinstvenom političaru „koji je imao viziju da je drugačija budućnost moguća".
Ursula fon der Lejn je Gorbačova nazvala „poštovanim i pouzdanim" liderom koji je „otvorio vrata za slobodnu Evropu".
„Njegovo nasleđe neće biti zaboravljeno", dodala je.
Boris Džonson, britanski premijer, rekao je da se divio hrabrosti i integritetu nekadašnjeg sovjetskog lidera.
„U vreme Putinove agresije na Ukrajinju, njegova neumorna posvećenost otvaranju sovjetskog društva ostaje primer za sve nas".
Gorbačov je 1985. postao generalni sekretar Komunističke partije SSSR-a i de fakto lider države.
Tada je, kao 54-godišnjak, bio najmlađi član Politbiroa, izvršnog tela koje je donosilo odluke u državi.
U to vreme je njegovog imenovanje smatrano daškom svežeg vazduha u organizaciji koju su vodili stari političari.
Konstantin Černenko, prethodnik Gorbačova, preminuo je u 73. godini posle samo godinu dana na funkciji.
Malo lidera je imalo uticaj na svetsku politiku i poredak kao Gorbačov.
Ipak, on nije došao na vlast sa idejom da umanji ili čak potpuno ukloni sovjetski uticaj u istočnoj Evropi.
Njegova prvobitna ideja je bila da revitalizuje društva u tom delu Evrope.
Sovjetska privreda se već godinama borila da zadrži korak sa Zapadom, a politika Perestrojke koju je uveo Gorbačov uvela je neke tržišne reforme u sistemu koji je kontrolisala država.
Na međunarodnom planu, postigao je sporazum o kontroli oružja sa Amerikom, a odbio je da interveniše u državama istočne Evrope kada je počeo pad komunizma.
Gorbačov je okončao i krvavi rat u Avganistanu, zemlji u koju je sovjetska vojska ušla 1979.
Njegova politika glasnosti ili otvorenosti, dozvolila je ljudima da kritikuju vladu na način ko je do tada bio nezamisliv.
Ali ova politika je istovremeno otvorila vrata i nacionalističkim osećanjima u mnogim delovima SSSR-a i to je kasnije uticalo na raspad države.
Godine 1991, posle neuspelog puča u organizaciji tvrdokornih komunista, Gorbačov je pristao da raspusti Sovjetski Savez i napusti funkciju.
*Ovaj tekst će biti ažuriran
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar