Odlazak Lis Tras znači da će Velika Britanija imati (najmanje) pet različitih premijera za nešto više od šest godina.
To svakako mora da predstavlja nekakav svetski rekord, zar ne?
Zapravo ne.
Ljudi iz Argentine brže bolje će istaći da je njihova zemlja jednom imala pet predsednika za samo… dve nedelje!
I zaista, rekordnih 45 dana na vlasti Liz Tras u Dauning Stritu broj 10, najkraćih u britanskoj političkoj istoriji, izgleda kao čitava večnost u poređenju sa kratkim mandatima ovih svetskih lidera.
Jozef Gebels ostao je upamćen kao ozloglašeni nemački ministar propagande za vreme nacističke vladavine (1933-1945).
Ali vrlo malo ljudi se seća da se on našao i na najvišem položaju, kancelara - mada samo na jedan dan.
To se desilo 30. aprila 1945. godine, kad je dotadašnji nosilac te dužnosti, Adolf Hitler, oduzeo sebi život u podzemnom bunkeru u Berlinu u poslednjim danima Drugog svetskog rata u Evropi.
Kao Hitlerov prvi zamenik, Gebels je postao kancelar, ali su onda i on i njegova supruga takođe izvršili samoubistvo, nakon što su otrovali svoje šestoro dece cijanidom.
Vilijam Henri Harison (1773-1841) drži neslavnu titulu istovremeno prvog američkog predsednika koji je umro na dužnosti i koji je imao najkraći mandat.
Bivši oficir vojske proveo je na vlasti svega 32 dana kad je dobio upalu pluća i umro u 68. godini.
Rotirajuća vrata u Kaza Rosada
Argentina se našla u nebranom grožđu u decembru 2001. godine: teška ekonomska kriza izazvala je nasilne ulične proteste, u kojima je stradalo najmanje 25 ljudi.
Politička previranja koja su usledila dovela su do ostavke predsednika Fernanda de la Rue 20. decembra.
Nastupio je fascinantan niz padajućih političkih domina: De La Ruu zamenio je lider senatske većine Ramon Puerta, jer je mesto potpredsednika ostalo upražnjeno zbog ranije ostavke.
Dva dana kasnije, Puerta je napustio položaj jer je kongres izabrao Adolfa Rodrigeza Saa da uđe u Kazu Rosadu, predsedničku rezidenciju.
Ali Sa je takođe podneo ostavku u roku od nedelju dana, nakon što je izgubio podršku za vanredne ekonomske mere.
Po zakonu je Puerta trebalo ponovo da uskoči, ali je on to odbio, davši ostavku na mesto lidera Senata.
Na scenu stupa predsednik Predstavničkog doma Eduardo Kamano - četvrti predsednik (ako ste slučajno izgubili računicu).
Tri dana kasnije, on je ustupio mesto još jednom predsedniku kog je izabrao kongres Eduardu Dualdeu, koji je ostao na vlasti sve do opštih izbora 2003. godine.
Bivši indijski premijer Atal Bihari Vadžpaji drži rekord najkraćeg mandata u toj ulozi, izdržavši svega 13 dana na čelu vlade 1996. godine, usled neuspeha da obezbedi koalicionu većinu posle parlamentarnih izbora.
On se na vlast vratio 1998. godine, ali je njegov mandat potrajao svega 13 meseci pre nego što se još jedna koalicija raspala a skupština bila raspuštena.
Međutim, Vadžpajieva stranka (BJP) još jednom je dobro prošla na sledećim izborima, pa je on tako služio i treći mandat, između 1999. i 2004. godine.
Siaka Stivens istovremeno je premijer sa najkraćim stažom i predsednik sa najdužim stažom u istoriji Sijera Leonea.
Izabran u tesnoj trci 1967. godine, bio je svrgnut sa vlasti i uhapšen u vojnom puču istog dana kada je položio zakletvu.
Stivens se, međutim, ipak poslednji smejao: vratio se na vlast godinu dana od okončanja vojne vladavine i služio kao predsednik od 1971. do 1985. godine.
Njegov predsednički mandat, međutim, bio je obeležen autoritarnim pristupom i brojnim optužbama za kršenje ljudskih prava, kao i izborne krađe.
Još jedna neobična priča potiče iz Južne Afrike: 24. septembra 2008, Ajvi Matsepe-Kasaburi postala je prva predsednica zemlje posle ostavke aktuelnog predsednika Taboa Mbekija - u ono vreme, ona je bila ministarka za komunikacije.
Njen mandat kao vršiteljke dužnosti predsednika potrajao je, međutim, svega 15 sati, jer je južnoafrički parlament po hitnom postupku izabrao drugog ministra kabineta, Kgalemu Motlantea, za Mbekijevu zamenu.
Pored primera Argentine, Latinska Amerika može da se pohvali raznim drugim slučajevima izuzetno kratkih predsedničkih mandata: Meksikanac Pedro Laskurain služio je kao lider manje od sat vremena tokom vojnog puča kojim je smenjen dotadašnji predsednik Fransisko Madero u februaru 1913. godine.
U Brazilu, predsednik Predstavničkog doma Karlos Luž preuzeo je predsedničku dužnost 8. novembra 1955, nakon što se aktuelni predsednik Kafe Filho teško razboleo.
U to vreme, Brazil je već izabrao novog predsednika, Žuselina Kubičeka, ali je on trebalo zvanično da stupi na dužnost u januaru 1956. godine.
Tri dana kasnije, međutim, Luž je napustio položaj po nalogu Ministarstva odbrane, koje je tvrdilo da privremeni predsednik sprema puč kako bi sprečio Kubičekovo polaganje zakletve.
Predsednik senata Nereu Ramos potom je obavljao tu dužnost naredna dva meseca.
Kraljevi i kraljice ne moraju da se nadmeću na izborima i u savremeno doba relativno su bezbedni od republikanskih revolucija, ali to ne znači da njihova vladavina neće biti kratka.
Samo pitajte italijanskog kralja Umberta Drugog: 1946. godine, on je seo na presto posle abdikacije njegovog oca Vitorija Emanuelea i pokušao da ublaži sve izraženiji antimonarhistički sentiment u Italiji podržavši referendum o monarhiji.
Nažalost po kralja, 54 odsto Italijana glasalo je u korist republike. Umbertova vladavina trajala je 34 dana.
Još kraći i tragičniji staž zapao je kralja Dipendru Bir Birkama Šah Deva od Nepala.
Prvog juna 2001. godine, tadašnji prestolonaslednik ubio je oba roditelja i razne druge članove nepalske kraljevske porodice, navodno iz odmazde zbog odbijanja njegove rodbine da blagoslovi njegov brak sa indijskom aristokratkinjom.
Dipendra je posle ubistava pokušao i sam da se ubije pucavši u sebe.
Nije u tome uspeo i odmah je pao u komu, a umro je tek tri dana kasnije.
Tokom tog vremena, Dipendra je tehnički bio kralj Nepala.
Ali među kraljevima rekord najkraće vladavine verovatno pripada francuskom kralju Luju Devetnaestom.
Drugog avgusta 1830. godine, on je seo na presto po abdikaciji njegovog oca, kralja Šarla Desetog, usred masovnih demonstracija protiv monarha.
Ali, Luj Devetnaesti je pošao stopama oca svega 20 minuta kasnije, abdicirajući u korist nećaka, vojvode od Bordoa.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar