Jedan od tvoraca ovce Doli, prvog kloniranog sisara, preminuo je u 80. godini.
Rad sera Ijana Vilmuta, profesora iz Instituta Rozlin u Edinburgu, postavio je temelje istraživanja funkcionisanja matičnih ćelija.
Veruje se da one mogu da pomognu da se izleče mnoge bolesti do kojih dolazi usled starenja tako što će omogućiti da se oštećena tkiva obnove.
Deo njegove zaostavštine je i stvaranje oblasti poznate kao regenerativna medicina, u kojoj leži veliki potencijal da se ljudski život učini dužim i zdravijim.
Stvaranje Doli 1996. godine bilo je jedno od najvećih naučnih dostignuća 20. veka.
Profesor Vilmut bio je jedan od predvodnika naučnog tima koji je upotrebio ćeliju mlečne žlezde mrtve odrasle ovce i stvorio životinju koja je genetski bila identična onoj od čijeg je uzorka nastala.
Proces je započet tako što je DNK iz ćelije odrasle ovce postavljen u prazno jajnu ćeliju ovce.
Istraživači su je potom stimulisali električnim talasima i dodavali hemikalije, što je pomoglo da se DNK materijal odrasle ovce podmladi do nivoa embriona.
Kada je za to došao trenutak, ona je usađena u surogat ovcu.
Postoje momenti kada razvoj nauke predstavlja više od prostog koraka napred u sticanju znanja.
Ponekad on ume da promeni sve.
Snimak Zemlje iz svemira i detonacije atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju pokrenuli su velike kulturološke zaokrete u načinu na koji posmatramo našu vrstu i svet oko nas.
Osećaj je bio takav i prilikom rođenja ovce Doli.
Nastanak Doli pre više od 25 godina doveo je do euforije i straha, gotovo podjednako.
Bilo je to neverovatno naučno dostignuće i imao sam dovoljno sreće da izveštavam o ovoj priči za BBC.
Ali, vest da je Doli stvorena kako bi se razvili novi načini medicinskog lečenja isprva su nadjačali strahovi da će ubrzo i ljudi biti klonirani.
Bil Klinton, tadašnji predsednik Amerike, reagovao je na te stavove koji su bili vrlo glasni, pa je vrlo brzo objavio zabranu sprovođenja eksperimenata sa ljudima.
„(Tehnologija) ima potencijal da ugrozi svete veze u porodici, koje su u samoj srži naših ideala i našeg društva", kazao je on.
Ali, kada sam upoznao tvorca ovce Doli, bilo je jasno da on nije Doktor Frankenštajn.
Bio je nežna, skromna ličnost, delovalo je da je sa nelagodom prihvatao to što se našao na velikoj međunarodnoj pozornici.
Uprkos tome, osećao je da je potrebno da se objasni da je stvorio Doli zarad napretka čovečanstva, pre nego njegovog zamenjivanja.
Rekao mi je tada da je njegova velika ambicija da pronađe lek za bolesti koje često dolaze u starosti, poput Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti.
Ista tehnologija koja je upotrebljena za stvaranje Doli mogla bi da se koristi za pravljenje moždanih i mišićnih tkiva za transplantacije.
Kada se prašina slegla posle rođenja Doli, profesor Vilmut mi je pokazao laboratoriju u kojoj je sve urađeno.
Rekao mi je da je želeo da uzme ćelije od pacijenata sa, na primer, Parkinsonovom bolešću, i vrati ih u stanje embriona.
Ali, umesto da im dozvoli da se razviju u klonove pacijenata, takozvane embrionalne matične ćelije bi postale nervne ćelije koje mogu da zamene oštećene delove mozga.
Korišćenje ljudskih embrionskih materijala bilo je kontroverzno i takozvano terapeutsko kloniranje zabranjeno je u mnogim zemljama, poput nekoliko saveznih država Amerike.
Godinama posle rođenja Doli, japanski istraživači iskoristili su Vilmutov rad i pronašli način da stvore ćelije koje se ponašaju na isti način kao i embrionske matične ćelije, samo bez potrebe za kloniranjem, a nazvane su indukovane pluripotentne matične ćelije (IPS).
Istraživači širom planete uspeli su da stvore veliki broj različitih ćelija uz pomoć njih.
Trenutno se oprezno radi kako bi se naučnici uverili da su ćelije bezbedne i da će imati željeni efekat pre nego što počnu istraživanja na pacijentima.
Rođenje Doli nije bio tolika prekretnica na način koji su mnogi očekivali ili kojeg su se tada plašili.
Nisu nastale armije kloniranih super vojnika ili dragih ljudi vraćenih posle smrti, ali ni čudesnih lekova, makar dosad.
Ali, klonirana ovca Doli profesora Vilmuta ostala je naučna ikona, koja predstavlja izvanredan naučni napredak istraživača sa Instituta Rozlin.
Tim je pokrenuo revoluciju medicinskih istraživanja koja će nam pomoći da živimo duže i zdravije.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
шоне
Зна ли се шта?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar