Vulkan na Islandu: Naučnici prognoziraju decenije nestabilnosti

Dok se Island priprema za moguću erupciju vulkana u narednim danima, naučnici prognoziraju da ovu državu očekuju decenije nestabilnosti.

Erupcija bi mogla da izazove značajnu štetu na lokalnoj infrastrukturi i oslobodi toksična isparenja, ali sada je ublažena zabrinutost da bi moglo da bude mnogo većih posledica.

Od kraja oktobra u jugozapadnom regionu koji okružuje islandsku prestonicu Rejkjavik, beleži se povećanje aktivnosti zemljotresa.

To izaziva podzemna reka magme - vruće tečne ili polutečne stene - dužine oko 15 kilometara koja se kreće naviše ispod površine zemlje.

Prostire se ispod Islanda i dela Atlantskog okeana, a uticaj erupcije na zemlju i na avio-saobraćaj zavisiće od toga gde tačno magma prodre na površinu.

Stanovnici ribarskog gradića Grindavik, koji leži direktno iznad magme, već su evakuisani zbog opasnosti od „vatrenih fontana" i emisije štetnih gasova.

• Na Islandu i dalje strahuju od vulkanske erupcije, „nikad nisam doživeo ovako nešto", kaže evakuisani Srbin
• Kada je lava tekla Srbijom
• „Mali ovan": Najnoviji „beba vulkan” na Zemlji

Posle 800-godišnje pauze, erupcije na poluostrvu Rejkjanes ponovo su počele 2021. godine, što bi moglo da označi novi „eruptivni ciklus", kaže Metju Roberts iz Islandske meteorološke službe za BBC.

„Očekujemo da će biti vulkanskih erupcija duž poluostrva, a ne samo više puta na istoj lokaciji", dodaje i upozorava na moguće vulkanske nestabilnosti na Islandu narednih decenija.

„Grindavik je veoma blizu položaja nove frakture, a njen opstanak je daleko od sigurnog. Sve zavisi od toga gde magma na kraju dospe na površinu, ali situacija ne izgleda dobro za stanovnike grada", rekao je Bil Megvajer, univerzitetski profesor geofizičkih i klimatskih rizika.

Ako vulkan eruptira na moru, ili eruptira na kopnu, a zatim se ulije u more, onda postoji rizik od eksplozivnog oblaka pepela jer će supervrela stena doći u kontakt sa vodom.

Aprila 2010. godine, erupcija vulkana Ejafjalajokul izazvala je najveće zatvaranje evropskog vazdušnog prostora od Drugog svetskog rata zbog ogromnog oblaka pepela.

Tada su gubici avio-industrije procenjeni na između 1,5 i 2,5 milijardi evra.

Trenutne vulkanske aktivnosti su takve da se da se ne očekuje tako veliki uticaj.

„Erupcija Ejafjalajokula 2010. bila je sasvim drugačija jer je bila povezana sa vulkanom na čijem je vrhu bio glečer.

„Interakcija magme sa ledom i vodom učinila je erupciju tako eksplozivnom i opasnom za avijaciju. Sada to nije slučaj", kaže dr Mikele Paulato, vulkanolog sa Imperijal koledža u Londonu.

Islandska meteorološka kancelarija procenjuje da je trenutno magma na manje od 1.000 metara od izbijanja, a zbog toga je verovatnoća erupcije „velika" i mogla bi se očekivati u narednim danima.

Zemljotresi nastavljaju da slabe, ali je tle već deformisano, sa pukotinama dubine od jednog metra na putevima, što sugeriše da bi magma mogla biti još bliže površini - znak da se bliži vrhunac.

„Poslednjih nekoliko godina, bilo je ublažavanja i pauza u zemljotresima pre nego što se dogode vulkanske erupcije", rekla je za BBC Evgenija Iljinskaja, islandska geofizičarka i kodirektorka Međunarodne mreže za opasnost po zdravlje od vulkana.

Dr Roberts, generalni direktor Islandske meteorološke službe u Rejkjaviku, pokazao je novinarima BBC-ja prostoriju u kojoj se 24 sata prati seizmička aktivnost.

Tim je bio šokiran kada je 10. novembra shvatio da magma struji u zemlju, lomeći stenu duž 15 kilometara.

Sekao je ispod Grindavika „skoro kao teretni podzemni voz", kaže dr Roberts.

Fenomen nepoznat u savremeno doba.

Izdato je naređenje za hitnu evakuaciju, a ubrzo potom su počeli da pucaju putevi, a na kućama sve veća oštećenja.

Zapadni deo Grindavika potonuo je za više od metar od 10. novembra i nastavlja da tone za četiri centimetra dnevno.

Seizmologe je dodatno iznenadilo to što magma teče ispod prethodne, vekovima stare, vidljive pukotine.

„Ponovo je našla isto mesto", kaže dr Roberts.

• Vulkan oduševljava Islanđane, neki peku viršle na lavi
• Erupcija vulkana na Islandu u blizini prestonice

Island je navikao na vulkansku aktivnost jer se nalazi iznad Srednjeatlantskog grebena.

Evroazijska i severnoamerička ploča se svake godine udaljavaju jedna od druge nekoliko centimetara.

Ali ovakva evakuacija nije se desila 50 godina.

Pukotina je 1973. godine počela da izliva rastopljenu crvenu lavu na Heimeju, najvećem ostrvu u islandskom arhipelagu Vestman.

Na poluostrvu Rejkjanes trenutno se procenjuje se da je magma na oko 800 metara ispod površine.

Stanovnici će verovatno morati da čekaju više nedelja pre nego što bude jasno da li mogu da se vrate u to područje.

„Ne očekujemo eksplozivnu erupciju", kaže dr Roberts, dodajući da to nije nužno dobra stvar.

Erupcija niskog intenziteta mogla bi izazove višenedeljno izlivanje lave iz niza pukotina.

„Ako bi do toga došlo, došlo bi do toka lave na jug - verovatno prema Grindaviku - i takođe verovatno na sever i zapad" ka elektrani Svartsengi i Plavoj laguni, kaže dr Roberts.

Timovi za vanredne situacije već prave zaštitne barijere, poznate kao nasipi, u blizini geotermalne elektrane, dok je poznata banja Plava laguna i dalje zatvorena.

Island ima ratne vrste genijalnih načina za borbu protiv lave, kaže dr Roberts, ali „priroda uvek pobeđuje ako erupcija bude dovoljno duga".

Island je toliko naviknut na vulkanske aktivnosti da je od toga napravio uspešnu turističku industriju pošto se nalazi iznad Srednjeatlantskog grebena.

Zemljina kora je podeljena na različite ploče, a pošto se evroazijska i severnoamerička ploča godišnje odmiču za nekoliko centimetara to omogućava magmi da izbije na površinu u obliku lave i/ili pepela.

Priroda vulkanskih erupcija varira u zavisnosti od vrste stene i načina na koji se ploče kreću.

Jedna od najvećih erupcija na Islandu bila je davne 1783. godine kada je došlo do poplave lave koja je trajala osam meseci i proizvela velike oblake sumpora koji su lebdeli nad severnom Evropom više od pet meseci.

Procenjuje se da su izazvali zahlađenje od oko 1,3 stepeni Celzijusa u naredne dve godine.

„U petak i subotu, 10. i 11. novembra, izgledalo je zabrinjavajuće da bismo mogli imati nešto takvog obima, što bi imalo ogromne implikacije po kvalitet vazduha na severnoj hemisferi.

„Sada ne treba očekivati tako nešto. Najnoviji podaci ukazuju da će erupcija biti mnogo manja nego što se u prvi mah pretpostavljalo", kaže dr Iljinskaja, koja je u redovnom kontaktu sa geolozima na terenu.

Pogledajte video sa Islanda:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk