Posle jedne od najkraćih izbornih kampanja u Srbiji, koja je trajala nepuna dva meseca, sledi zatišje pred glasanje.
Izborna tišina je počela u noći između 14. i 15. decembra, a traje do zatvaranja biračkih mesta (do nedelje, 17 decembra u 20 sati) i za to vreme je zabranjena politička propaganda.
„To je vreme da građani u miru razmisle za koga će da glasaju, što za neke može da bude veoma emotivna odluka, koju će doneti tek na biračkom mestu", kaže Magdalena Musial-Karg, profesorka politikologije na Univerzitetu „Adam Mickjevič" u poljskom gradu Poznanj, za BBC na srpskom.
Dok izborna tišina postoji u većini evropskih zemalja, u pojedinim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, ukinuta je zato što se smatra ograničavanjem slobode govora.
Zakoni o izbornoj tišini odnose se mahom na medije i učešće na javnim skupovima, a u eri interneta diskusija se neretko nastavlja na društvenim mrežama.
Počinje 48 sati pre izbornog dana i traje do zatvaranja biračkih mesta.
Tokom izborne tišine, u medijima i na javnim skupovima zabranjeno je pozivati birače da glasaju za određenu opciju, kao i predstavljanje kandidata i njihovih izbornih programa.
„Izbornu tišinu moraju da poštuju svi registrovani mediji, kao i učesnici javnih skupova", pojašnjava Rade Veljanovski, penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Međutim, kampanja na društvenim mrežama u Srbiji nije regulisana zakonom - obični građani i tokom izborne tišine mogu da diskutuju o izborima ili pozivaju druge za koga da glasaju.
„Iz izbora u izbore, ponavlja se situacija da političke partije zloupotrebljavaju društvene mreže tokom izborne tišine", kaže nekadašnji radio novinar.
Čak 71 odsto građana se informiše na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje posmatračke organizacije Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) iz 2022. godine.
Dok je internet primarni izvor vesti među mladima, koji se s godinama više okreću štampanim medijima i portalima, stariji od 55 godina najradije gledaju televiziju.
„Bez obzira na popularnost interneta, televizija je i dalje magični medij koji ima veliki uticaj.
„Zato mislim da izborna tišina, kakvu zakon trenutno definiše, ipak ima smisla", ocenjuje Veljanovski.
Kazne za kršenje pravila o izbornoj tišini propisane su Zakonom o izboru narodnih poslanika.
Za pravna lica, propisane su novčane kazne od 100.000 do 600.000 dinara, dok su za odgovorna lica u medijima propisane kazne od 50.000 do 150.000 dinara.
Svako ko 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, može da bude kažnjen sa 10.000 do 40.000 dinara.
Ideja se rodila u Evropi pre skoro jednog veka, pojašnjava Musial-Karg.
„Uvedena je kao odgovor na nerede i ubistva, koji su se dešavali u Vajmarskoj Republici u godinama pre nego što su nacisti došli na vlast", dodaje.
Zakonom je prvi put propisana u Nemačkoj, u godinama posle Drugog svetskog rata, kako bi se sprečilo ponavljanje loših iskustava iz međuratnog perioda.
Izborna tišina danas se praktikuje u većini evropskih zemalja, ističe stručnjakinja.
Uglavnom traje 24 sata, što je slučaj sa Poljskom, Češkom, Estonijom, Finskom, Bugarskom i drugim zemljama.
U Velikoj Britaniji, traje samo na izborni dan.
Dok su mnoge zemlje izbornu tišinu uredile zakonom, Švedska praktikuje takozvani džentlmentski sporazum.
„To je usmeni dogovor glavnih političkih aktera, koji ih obavezuje da kampanju vode kampanju po određenim standardima i da se uzdrže od agitacije tokom određeno vreme pre izbora", dodaje.
Musial-Karg ističe da se izborna tišina ne praktikuje u svim savremenim demokratijama i da „u anglosaksonskom svetu takoreći ne postoji".
„U državama poput Amerike, gde se sloboda govora veoma ceni, politička kampanja na dan izbora zabranjena je samo na biračkim mestima, ali ne i prekoputa", ističe.
Poljska stručnjakinja dodaje da mnoge zemlje koje praktikuju izbornu tišinu nemaju propise koje se odnose na internet, gde se debata nastavlja i nakon što mediji utihnu.
„Internet je veoma teško kontrolisati - to je transnacionalni prostor.
„Bilo koji propis, koji ima za cilj da dovede do sprečavanja političkih diskusija na društvenim mrežama teško da će biti do kraja ispoštovan i zato je potrebna neka vrsta džentlmenskog dogovora na internetu", smatra Musial-Karg.
Pogledajte video: Vodič za one koji glasaju prvi put
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar