Carine SAD: Kako će uticati na Srbiju?
Amerikanci su uveli žestoku zaštitu na robu uvezenu iz Srbije i tako, praktično, doveli u pitanje međusobno poslovanje.
Istina, svojevrsna kazna se nameće u sklopu šire kampanje najmoćnije države na svetu da proizvodnju povrati na drugu stranu Atlantika, čijim obećanjem je umnogome Donald Tramp i izborio prošlogodišnju pobedu.
Očekujući da će carinski prihodi potrti neprekidno rastući deficit SAD u spoljnotrgovinskoj razmeni, američki predsednik surovo realizuje plan zasnovan na uverenju da se "svi drugi koriste bogatom Amerikom".
Obožavanje carine
Carine SAD su nametnute za čak 70 država u svetu, među njima i za velike američke prijatelje: Kanadu, EU, Japan, Južnu Koreju... Želeći da dodatno svetu pokaže ko je najmoćniji, Tramp je otišao dalje i najavio da, ukoliko bude mnogo onih koji budu protestovali i previše galamili, ni ove mere neće biti kraj.
Tako su SAD uvele carinu desetinama zemalja, a visinu zaštite su odredili ponaosob za svaku državu, odnosno grupaciju. Srbija je sa 35 odsto prošla među najgorima, čak i Kina sa godišnjim suficitom u razmeni sa SAD iznad 360 milijardi dolara dobila je nešto nižu kamatnu stopu od Srbije.
Teško je objasniti zašto je država na brdovitom Balkanu tako loše prošla. Formalno, SAD su objavile da su lane u Srbiju izvezle robe u vrednosti od samo 200 miliona dolara, dok je plasman u obrnutom smeru bio četiri puta vredniji. Međutim, precizna statistika Privredne komore Srbije govori da je naš izvoz u SAD iznosio 685 miliona naspram 735 miliona dolara uvoza.
Štaviše, već prilično dugo se naš trgovački bilans sa SAD vrti oko ravnoteže, dok je Srbija jedna od retkih koja u razmeni usluga sa SAD ima pozitivu, ponajviše zahvaljujući IT-uslugama koje ovdašnji informatičari rade za američke kompanije u neobičajeno velikom obimu. Poređenja radi, SAD sa EU u razmeni usluga imaju preko 109 milijardi suficita.
Pročitaj još
Brzopleta procena
Biće, dakle, da razlozi za izrazito visoku carinu Srbiji nisu ekonomske prirode, bar ne dominantni. Uostalom, Srbija je za SAD mikromajušni partner da bi uticala na bilo koji parametar najmoćnije države na svetu.
Preostaje da su razlozi druge prirode, ponajviše političke, kao što je politika presudno uticala i da kamata Brazilu, čiju orijentaciju ka BRIKS-u Ameri žestoko kude, bude surova ili prema Indiji kojoj, takođe, preti 50 odsto carina za izvoz u Novi svet, a ponajviše zarad nevoljnosti najmnogoljudnije države da odustane od kupovine ruske nafte.
Srpska vlast je veoma brzo po najavi američke carine reagovala procenom da minus po Srbiju neće biti veliki s obzirom na mali obim međusobne trgovine. Međutim, brzo se ispostavilo da četiri milijarde američkih investicija u Srbiji nije malo, a više od 32.000 srpskih stanovnika radi u američkim firmama.
Istina, međusobna trgovina nije velika, ali pojedine firme "žive" od plasmana preko Atlantika, pre svih kragujevačka "Zastava oružje" i užički "Prvi partizan". U nepovoljnoj situaciji našli bi se i njihovi najvažniji dobavljači: "Zastava kovačnica", "Milan Blagojević" (Lučani) i Valjaonica bakra u Sevojnu.
Oružje i municija
Glavni izvozni srpski proizvod za tržište SAD je poluatomatska puška AK 70, rađena na osnovu sovjetskog "Kalašnjikova". Kako je u SAD za potrebe lične odbrane dopušteno automatsko naoružanje, automat AK 70 je sa druge strane Atlantika lično naoružanje i kupuje se po radnjama u slobodnoj prodaji, uz pokazivanje lične karte.
Ovaj automat koristi poseban kalibar municije koju Kragujevčanima isporučuju Užičani. Obe firme su iz delatnosti vojne proizvodnje i u potpunosti su u državnom vlasništvu. Pre pet godina "Zastava oružje" sklopila je sa američkim uvoznikom "Zastava arms USA" petogodišnji aranžman po kome bi na američki kontinent isporučio preko 234 miliona evra vrednih komada ovog oružja za ličnu upotrebu. Stoga ne iznenađuje da u srpskom izvozu dominira upravo ovaj automat i lane je, skupa sa za njega namenskom municijom, doneo preko 153 miliona evra.
Naravno, "Zastava oružje" isporučuje i sportsko, te lovačko naoružanje za koje ide standardnija municija. Lanjski izvoz u SAD vredeo je 118 miliona evra, dok su klipovi i motori doneli 47 miliona. Bio je vidljiv i 57 miliona vredan izvoz mašina. Smatra se da je "Zastava oružje" sto odsto vezana za američko tržište, dok je zavisnost "Prvog partizana" oko pedeset odsto.
Visoka je i zavisnost pojedinih dobavljača, poput "Zastava kovačnice", još više Valjaonice bakra iz Sevojna koja gotovo 15 odsto produkcije usmerava na proizvodnju municije kalibra specifičnog za automat AK 70, dok na proizvodnju ličnog, sportskog i lovačkog naoružanja odlazi bezmalo 30 odsto bakra iz Sevojna. Evidentno je da će na rad četiri firme sankcije imati grozan učinak, preneti će se i na lanac snabdevača.
Sankcije NIS-u bez odlaganja
Mimo firmi iz militarne branše, carine će najviše pogoditi proizvođače hrane za kućne ljubimce koje je lane u SAD iz Srbije isporučeno u vrednosti od 47 miliona evra, otprilike četvrtina izvoza branše. Može se reći da broj pogođenih nije velik, ali poslovna konfiguracija pogođenih je takva da će carinski udar na njih biti paklen.
Ostaje nejasno šta je sa standardnom municijom koju valjevski "Krušik" masovno proizvodio i isporučivao Amerima, a ovi robu preusmeravali saveznicima širom sveta. Pitanje je da li se takva roba vodi kao izvoz u SAD ili, pak, u treće zemlje, američke saveznice.
Posebno su pitanje američke sankcije NIS-u čiji se početak primene peti put prolongirao, ali uz opasku da je "ovaj put bilo najteže odložiti start". Rečeno je tako da se stiče utisak da više neće biti pomeranja.
Rođendan Ujedinjenih nacija
I da se ne zaboravi, Ameri sankcijama ne kažnjavaju dve ruske kompanije, većinske suvlasnice NIS-a, još manje će biti pogođena Rusija za koju bi eventualan transfer dobiti (oko 150 miliona evra) iz novosadskog giganta bio tek beznačajnih 0,15 odsto godišnjeg troška na rat u Ukrajini. Zbog sankcija bi ispaštali građani Srbije, pa bi, dakle, pod udar došla Srbija i to bez ijednog osnova.
Reč je o proceni najmoćnije države na svetu da bi to bio efikasan put za preusmerenje srpske politike, a što bi se, prema američkoj nakani, vidljivo manifestovalo uvođenjem sankcija Rusiji.
U aktuelnim političkim okolnostima potpuno je nebitno što je uvođenje carina u suprotnosti sa principima slobodne trgovine i takozvanim Urugvajskim principima Svetske trgovačke organizacije. Nema bolje zaštite od važeće i primenjive pravne regulative. Ali, danas se međunarodni dogovori i usaglašavanje propisa teško postižu.
Naprotiv, moćni se osećaju suviše snažnim da bi se dosledno pridržavali važećih propisa, nekada ugledne globalne asocijacije ubrzano gube na značaju. Pitanje je hoće li i Ujedinjene nacije dočekati 5. novembar, osamdeseti rođendan. Turbulentna su vremena. Upravo u ovakvim, teškim trenucima treba imati na umu da je funkcionisanje po slovu propisa ne samo najfunkcionalnije, već i najbolje. Posebno po male i one sa manje moći.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Subvencije za kupovinu seoske kuće povećane na 13.000 evra
22.01.2026.•
3
Ministarstvo za brigu o selu planira ukupno 750 miliona dinara u ovoj godini za subvencije za kupovinu kuća na selu.
Srbijavode postale d.o.o.
22.01.2026.•
3
Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" od 21. januara 2026. godine, zvanično je prešlo u "Srbijavode" d.o.o, ali je i dalje u potpunosti državno preduzeće.
MMF demantovao da će rast srpskog BDP-a dostići 3,6 odsto
21.01.2026.•
7
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Lev Ratnovski demantovao je da je ta finansijska institucija revidirala projekciju rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2026. godinu na 3,6 odsto.
Od februara veće naknade za nezaposlenost u Srbiji
21.01.2026.•
2
Naknade za slučaj nezaposlenosti biće uvećane od 1. februara ove godine, u skladu sa rastom inflacije u prethodnoj godini, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije.
Vazdušni taksi u Srbiji: U Davosu potpisan ugovor sa američkom kompanijom
21.01.2026.•
24
Republika Srbija potpisala je sporazum sa američkom kompanijom o uvođenju električnih vazdušnih taksija u državi.
Novi obrazac i novi rokovi za plaćanje akcize na struju i gas
21.01.2026.•
1
Propisan je novi obrazac poreske prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju i na komprimovani prirodni gas koji se koristi za pogon prevoznih sredstava koji se primenjuje od 1.
Netfliks premašio 325 miliona pretplatnika
21.01.2026.•
0
Američki striming servis Netfliks premašio je 325 miliona pretplatnika širom sveta, izvestivši u utorak o svom prvom ažuriranju broja korisnika u godinu dana.
Stanić: Rešenje za NIS bliže nego ranije, očekuje se produženje licence
20.01.2026.•
5
Rešenje za Naftnu industriju Srbije izvesnije je nego u prethodnim mesecima i očekuje se da američka administracija produži operativnu licencu i nakon 23. januara.
Vučić: Zbog Srbije u ugovor sa MOL-om ubačena i Rafinerija u Pančevu
20.01.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, uprkos kritikama na ulazak mađarske kompanije MOL u NIS, u ugovor na insistiranje Srbije uključena i Rafinerija u Pančevu.
Lakićević o MOL-u: "Sumnjiv partner, iskustva iz Hrvatske nisu ohrabrujuća"
20.01.2026.•
13
Ulazak mađarskog MOL-a u vlasništvo Naftne industrije Srbije (NIS) bio je "jedino prihvatljivo rešenje za Rusiju", ocenio je novinar Mijat Lakićević.
Broker Gujaničić o još pet odsto u NIS-u: "Nema bitne razlike, Srbija ne stiče veća prava"
20.01.2026.•
6
Kupovinom još pet odsto vlasništva u NIS-u država Srbija ne stiče veća prava u kontroli poslovanja te kompanije, rekao je glavni broker brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić za Betu.
Lavrov: Prodaja NIS-a mađaskom MOL-u je korisna za Rusiju
20.01.2026.•
20
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je uzajamno korisnim preliminarni dogovor o prodaji paketa akcija NIS-a mađarskoj kompaniji MOL.
NIS podneo zahtev OFAK-u za produženje licence za rad
20.01.2026.•
1
Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je NIS podneo zahtev OFAK-u, odnosno američkoj administraciji da dozvoli da nastavi operativni rad.
Poreska uprava podseća frilensere: Do 30. januara rok za plaćanje rate poreza
20.01.2026.•
3
Frilenseri imaju rok do 30. januara da prijave i plate porez za četvrti kvartal 2025. godine.
Najavljeno da će Srbija otkupiti pet odsto udela u NIS-u, ali nešto ne štima u računici
20.01.2026.•
35
Ako pretpostavimo da će na kraju igrokaza nazvanog sankcije NIS-u, a nakon dobijanja saglasnosti američkog OFAC-a, mađarski MOL biti vlasnik 56,15 odsto akcija srpskog NIS-a, u sadašnjoj računici nešto ne štima.
Raspisan javni poziv za premiju za mleko, za četvrti kvartal 2025.
19.01.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za premiju za mleko, za četvrti kvartal 2025. godine.
Transportgas iz Novog Sada određen za operatora transportnog sistema za prirodni gas
19.01.2026.•
0
Preduzeće Transportgas Srbija Novi Sad određeno je za operatora transportnog sistema odgovornog za uređivanje i administriranje tržišta prirodnog gasa, objavljeno je u Službenom glasniku.
MOL kupuje oko 56 odsto NIS-a, pregovara i sa ADNOK-om
19.01.2026.•
14
MOL je potpisao glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum (Heads of Agreement) sa Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto Naftne industrije Srbije, saopštio je MOL.
DDOR osiguranje ponovo nosilac "Top Employer" sertifikata
19.01.2026.•
0
DDOR osiguranje i u 2026. godini nosi prestižni sertifikat "Top Employer", čime je treću godinu zaredom potvrđeno da kompanija kontinuirano gradi kvalitetno, stabilno i podsticajno radno okruženje.
Mol i Gaspromnjeft se dogovorili oko NIS-a, Srbija uvećava vlasništvo za pet odsto
19.01.2026.•
31
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS.
Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
19.01.2026.•
11
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
Komentari 6
A1
Bombon
Jovan
Srediće vućić, kao isve, ima Trampa na brzom biranju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar