Carine SAD: Kako će uticati na Srbiju?
Amerikanci su uveli žestoku zaštitu na robu uvezenu iz Srbije i tako, praktično, doveli u pitanje međusobno poslovanje.
Istina, svojevrsna kazna se nameće u sklopu šire kampanje najmoćnije države na svetu da proizvodnju povrati na drugu stranu Atlantika, čijim obećanjem je umnogome Donald Tramp i izborio prošlogodišnju pobedu.
Očekujući da će carinski prihodi potrti neprekidno rastući deficit SAD u spoljnotrgovinskoj razmeni, američki predsednik surovo realizuje plan zasnovan na uverenju da se "svi drugi koriste bogatom Amerikom".
Obožavanje carine
Carine SAD su nametnute za čak 70 država u svetu, među njima i za velike američke prijatelje: Kanadu, EU, Japan, Južnu Koreju... Želeći da dodatno svetu pokaže ko je najmoćniji, Tramp je otišao dalje i najavio da, ukoliko bude mnogo onih koji budu protestovali i previše galamili, ni ove mere neće biti kraj.
Tako su SAD uvele carinu desetinama zemalja, a visinu zaštite su odredili ponaosob za svaku državu, odnosno grupaciju. Srbija je sa 35 odsto prošla među najgorima, čak i Kina sa godišnjim suficitom u razmeni sa SAD iznad 360 milijardi dolara dobila je nešto nižu kamatnu stopu od Srbije.
Teško je objasniti zašto je država na brdovitom Balkanu tako loše prošla. Formalno, SAD su objavile da su lane u Srbiju izvezle robe u vrednosti od samo 200 miliona dolara, dok je plasman u obrnutom smeru bio četiri puta vredniji. Međutim, precizna statistika Privredne komore Srbije govori da je naš izvoz u SAD iznosio 685 miliona naspram 735 miliona dolara uvoza.
Štaviše, već prilično dugo se naš trgovački bilans sa SAD vrti oko ravnoteže, dok je Srbija jedna od retkih koja u razmeni usluga sa SAD ima pozitivu, ponajviše zahvaljujući IT-uslugama koje ovdašnji informatičari rade za američke kompanije u neobičajeno velikom obimu. Poređenja radi, SAD sa EU u razmeni usluga imaju preko 109 milijardi suficita.
Pročitaj još
Brzopleta procena
Biće, dakle, da razlozi za izrazito visoku carinu Srbiji nisu ekonomske prirode, bar ne dominantni. Uostalom, Srbija je za SAD mikromajušni partner da bi uticala na bilo koji parametar najmoćnije države na svetu.
Preostaje da su razlozi druge prirode, ponajviše političke, kao što je politika presudno uticala i da kamata Brazilu, čiju orijentaciju ka BRIKS-u Ameri žestoko kude, bude surova ili prema Indiji kojoj, takođe, preti 50 odsto carina za izvoz u Novi svet, a ponajviše zarad nevoljnosti najmnogoljudnije države da odustane od kupovine ruske nafte.
Srpska vlast je veoma brzo po najavi američke carine reagovala procenom da minus po Srbiju neće biti veliki s obzirom na mali obim međusobne trgovine. Međutim, brzo se ispostavilo da četiri milijarde američkih investicija u Srbiji nije malo, a više od 32.000 srpskih stanovnika radi u američkim firmama.
Istina, međusobna trgovina nije velika, ali pojedine firme "žive" od plasmana preko Atlantika, pre svih kragujevačka "Zastava oružje" i užički "Prvi partizan". U nepovoljnoj situaciji našli bi se i njihovi najvažniji dobavljači: "Zastava kovačnica", "Milan Blagojević" (Lučani) i Valjaonica bakra u Sevojnu.
Oružje i municija
Glavni izvozni srpski proizvod za tržište SAD je poluatomatska puška AK 70, rađena na osnovu sovjetskog "Kalašnjikova". Kako je u SAD za potrebe lične odbrane dopušteno automatsko naoružanje, automat AK 70 je sa druge strane Atlantika lično naoružanje i kupuje se po radnjama u slobodnoj prodaji, uz pokazivanje lične karte.
Ovaj automat koristi poseban kalibar municije koju Kragujevčanima isporučuju Užičani. Obe firme su iz delatnosti vojne proizvodnje i u potpunosti su u državnom vlasništvu. Pre pet godina "Zastava oružje" sklopila je sa američkim uvoznikom "Zastava arms USA" petogodišnji aranžman po kome bi na američki kontinent isporučio preko 234 miliona evra vrednih komada ovog oružja za ličnu upotrebu. Stoga ne iznenađuje da u srpskom izvozu dominira upravo ovaj automat i lane je, skupa sa za njega namenskom municijom, doneo preko 153 miliona evra.
Naravno, "Zastava oružje" isporučuje i sportsko, te lovačko naoružanje za koje ide standardnija municija. Lanjski izvoz u SAD vredeo je 118 miliona evra, dok su klipovi i motori doneli 47 miliona. Bio je vidljiv i 57 miliona vredan izvoz mašina. Smatra se da je "Zastava oružje" sto odsto vezana za američko tržište, dok je zavisnost "Prvog partizana" oko pedeset odsto.
Visoka je i zavisnost pojedinih dobavljača, poput "Zastava kovačnice", još više Valjaonice bakra iz Sevojna koja gotovo 15 odsto produkcije usmerava na proizvodnju municije kalibra specifičnog za automat AK 70, dok na proizvodnju ličnog, sportskog i lovačkog naoružanja odlazi bezmalo 30 odsto bakra iz Sevojna. Evidentno je da će na rad četiri firme sankcije imati grozan učinak, preneti će se i na lanac snabdevača.
Sankcije NIS-u bez odlaganja
Mimo firmi iz militarne branše, carine će najviše pogoditi proizvođače hrane za kućne ljubimce koje je lane u SAD iz Srbije isporučeno u vrednosti od 47 miliona evra, otprilike četvrtina izvoza branše. Može se reći da broj pogođenih nije velik, ali poslovna konfiguracija pogođenih je takva da će carinski udar na njih biti paklen.
Ostaje nejasno šta je sa standardnom municijom koju valjevski "Krušik" masovno proizvodio i isporučivao Amerima, a ovi robu preusmeravali saveznicima širom sveta. Pitanje je da li se takva roba vodi kao izvoz u SAD ili, pak, u treće zemlje, američke saveznice.
Posebno su pitanje američke sankcije NIS-u čiji se početak primene peti put prolongirao, ali uz opasku da je "ovaj put bilo najteže odložiti start". Rečeno je tako da se stiče utisak da više neće biti pomeranja.
Rođendan Ujedinjenih nacija
I da se ne zaboravi, Ameri sankcijama ne kažnjavaju dve ruske kompanije, većinske suvlasnice NIS-a, još manje će biti pogođena Rusija za koju bi eventualan transfer dobiti (oko 150 miliona evra) iz novosadskog giganta bio tek beznačajnih 0,15 odsto godišnjeg troška na rat u Ukrajini. Zbog sankcija bi ispaštali građani Srbije, pa bi, dakle, pod udar došla Srbija i to bez ijednog osnova.
Reč je o proceni najmoćnije države na svetu da bi to bio efikasan put za preusmerenje srpske politike, a što bi se, prema američkoj nakani, vidljivo manifestovalo uvođenjem sankcija Rusiji.
U aktuelnim političkim okolnostima potpuno je nebitno što je uvođenje carina u suprotnosti sa principima slobodne trgovine i takozvanim Urugvajskim principima Svetske trgovačke organizacije. Nema bolje zaštite od važeće i primenjive pravne regulative. Ali, danas se međunarodni dogovori i usaglašavanje propisa teško postižu.
Naprotiv, moćni se osećaju suviše snažnim da bi se dosledno pridržavali važećih propisa, nekada ugledne globalne asocijacije ubrzano gube na značaju. Pitanje je hoće li i Ujedinjene nacije dočekati 5. novembar, osamdeseti rođendan. Turbulentna su vremena. Upravo u ovakvim, teškim trenucima treba imati na umu da je funkcionisanje po slovu propisa ne samo najfunkcionalnije, već i najbolje. Posebno po male i one sa manje moći.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MAT: Kriza oko NIS-a "pojela" rast BDP-a
09.03.2026.•
0
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju "Makroekonomske analize i trendovi".
Zabrana izvoza nafte: Koliko Srbija izvozi naftnih derivata i u koje zemlje?
09.03.2026.•
2
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je za sedam do 10 dana cena nafte na svetskom tržištu skočila za 50 odsto.
Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva
09.03.2026.•
8
Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima.
Mart u znaku kasko osiguranja – do 35% popusta u DDOR-u
09.03.2026.•
0
Mesec mart u DDOR-u posvećen je kasko osiguranju, uz posebne pogodnosti za vlasnike vozila.
Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje
09.03.2026.•
22
Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu uporedio srpsku i američku ekonomiju, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika.
Januarska inflacija u Srbiji veća od proseka Evropske unije
09.03.2026.•
1
Srbija je u januaru imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU).
Barel nafte premašio 110 dolara zbog poremećaja na tržištu
09.03.2026.•
3
Cene nafte premašile su danas 110 dolara po barelu zbog poremećaja u snabdevanju, prenosi Trejding ekonomiks.
Skoro 20 odsto manje žena zaposleno na Zapadnom Balkanu u odnosu na muškarce
08.03.2026.•
0
Povodom Međunarodnog dana žena Savet za regionalnu saradnju (RCC) skreće pažnju na ukorenjene razlike u zapošljavanju i platama žena i muškaraca na tržištu rada u celom regionu Zapadnog Balkana.
Teškoće privrede SAD za koju je Tramp tvrdio da "grmi"
08.03.2026.•
3
Predsednik SAD Donald Tramp je obećao da će 2026. biti godina velikog ekonomskog rasta, ali je počela gubitkom radnih mesta, rastom cena goriva i većom neizvesnošću za budućnost Amerike.
Profesor Lukić: Treba proceniti koliko državnih davanja u ceni goriva može da se koriguje
08.03.2026.•
8
U jeku rasta cena energenata, pažnja svetske javnosti ponovo je usmerena ka Persijskom zalivu.
Siniša Mali ne isključuje mogućnost smanjenja akciza na gorivo
08.03.2026.•
15
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima mehanizme da ublaži posledice jedne od najvećih kriza u svetu.
Čekaju se mere države zbog skoka cena goriva: Ima li Srbija prostora za smanjenje akciza
08.03.2026.•
16
Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da drastično poveća i cene goriva u Srbiji.
Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi
08.03.2026.•
3
Vest da su dinarski krediti u Srbiji u januaru poskupeli i za privredu i za stanovništvo mogla bi se nazvati iznenađenjem s obzirom na to da je referentna kamatna stopa na istom nivou duže od godinu i po.
Kuvajt zbog "više sile" smanjio proizvodnju nafte
07.03.2026.•
1
Kuvajtska naftna korporacija (KPC) aktivirala je danas klauzulu o višoj sili (force majeure) i počela da smanjuje proizvodnju sirove nafte, javlja agencija Rojters.
Minimalne akcize za cigarete 245 dinara po paklici
07.03.2026.•
10
Vlada Srbije donela je Odluku o iznosima prosečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza na duvanske prerađevine koje danas stupaju na snagu.
Stupila na snagu uredba o podršci za proizvođače mleka u prahu
07.03.2026.•
1
Uredba o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku mleka u prahu proizvođačima konditorskih proizvoda odnosno sladoleda danas je stupila na snagu.
U Srbiji povećana kupovina goriva, privatnici ga otežano nabavljaju
07.03.2026.•
16
Kupovina goriva na pumpama u Srbiji u petak je bila značajno povećana, a na pojedinim i duplirana, rekli su vlasnici benzinskih stanica za Betu.
Goldman Saks: Cene nafte mogle bi da dostignu rekordne nivoe
07.03.2026.•
2
Američka banka Goldman Saks upozorila je da bi cene sirove nafte i derivata kao što je benzin mogle da dostignu rekordne nivoe ako se ne pronađe način za rešenje blokade pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu.
Đedović Handanović: Dizel trebalo da poskupi 24 dinara, ali je poskupeo samo za tri dinara
07.03.2026.•
30
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će Srbija sa već preduzetim merama ostati sigurno i stabilno snabdevena, ako svetska situacija i konflikti ne budu eskalirali i ne produže se unedogled.
Građani se u bankama 2025. zadužili 20 odsto više nego godinu pre: Za "krpljenje rupa" ili investicije?
07.03.2026.•
6
Građani Srbije su bankama na kraju februara ove godine dugovali 1.973 milijarde dinara. To je 20 odsto više nego godinu dana pre, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.
SAD izdale licencu o poslovanju sa državnom kompanijom Venecuele za iskopavanje zlata
06.03.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države (SAD) izdale su danas licencu kojom se odobrava poslovanje sa venecuelanskom kompanijom za eksploataciju zlata "Minerven".
Komentari 6
A1
Bombon
Jovan
Srediće vućić, kao isve, ima Trampa na brzom biranju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar