Nivo korupcije u Srbiji u 2023. bio je najnepovoljniji u prethodnih 12 godina, pokazao je izveštaj međunarodne nevladine organizacije Transparensi internešnel.
Srbija je pala tri mesta niže u odnosu na prošlu godinu i zauzela je 104. mesto od 180 zemalja i teritorija sveta po Indeksu percepcije korupcije, koji ta organizacija meri svake godine.
Iako je zadržala rezultat od 36 indeksnih poena iz 2022, Srbiju su na listi pretekle Albanija, Gambija, Kazahstan i Zambija, navodi se u izveštaju nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
Po pitanju korupcije, Srbija beleži „dugogodišnju stagnaciju sa trendom nazadovanja", rekao je programski direktor Nemanja Nenadić na konferenciji za novinare u Beogradu.
Zemlja je zabeležila i negativniju ocenu njenog političkog režima, koji je 2022. godine okarakterisan kao „manjkava demokratija", dok je prošle godine ocenjen kao „hibridni režim", kazala je Radmila Vasić, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i članica upravnog odbora organizacije.
„Neregularnosti na nedavnim izborima će svakako značajno uticati na indeks percepcije korupcije u narednoj godini", ocenila je Radmila Vasić.
U poređenju sa još 10 zemalja okruženja, Srbija ima bolji rezultat samo od Bosne i Hercegovine, najbolje su rangirane Slovenija i Hrvatska, a napredak su ostvarile Crna Gora, Bugarska, Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina.
Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI), 58 od 180 država i teritorija dobilo je pozitivnu ocenu, odnosno više od 50 indeksnih poena, a iz regiona među njima su se našle samo Slovenija i Hrvatska, koje su članice Evropske unije (EU).
Prema ovom rangiranju, Srbija zaostaje sedam indeksnih poena za svetskim prosekom i gotovo 21 indeksni poen za evropskim, kao i 28 poena za prosečnim ocenama u zemljama EU.
Isti skor ostvarili su Brazil, Alžir i Ukrajina.
Srbija je najbolji rezultat ostvarila 2013. i 2016. godine, kada je imala po 42 indeksna poena, ali u prethodnih sedam godina beleži pad.
Jedan od glavnih razloga loših rezultata Srbije u 2023. je nedovoljan značaj koji se pridaje borbi protiv korupcije, a država već pet godina nema nacionalni plan za borbu protiv korupcije, kazao je Nemanja Nenadić na predstavljanju izveštaja.
„Predlog strategije, koji se pojavi pre nekoliko meseci, daleko je od nečega što bi bio krupniji iskorak i što bi moglo da nas zadovolji.
„Tamo se navodi da bi vlada bila zadovoljna da se indeks percepcije korupcije poveća sa 36 na 38 poena do 2028. godine, za šta mislim da je nedovoljno, jer smo imali taj skor 2021. i trebalo da makar težimo da dostignemo svetski prosek", istakao je.
U izveštaju ove nevladine organizacije kao faktori koji su doveli do nepovoljne ocene ističe se i reforma pravosuđa, koja „nije dovela do vidljivog unapređenja u pogledu veće samostalnosti javnih tužilaca u gonjenju korupcije".
Navode i „otvoreno nipodaštavanje" pravila za borbu protiv korupcije, koja se ogleda u tome što nije došlo do profesionalizacije upravljanja u javnom sektoru.
Još jedan od razloga je nezaštićenost državnog budžeta i javnih resursa.
Kao primer, iz organizacije Transparensi Srbija navode finansiranje javnih projekata neplanskim zaduživanjem, te odbacivanje primedbi nadzornih tela poput Fiskalnog saveta.
Mnoge važne odluke donose se netransparentno, neretko van nadležnih institucija, a predsednik države često donosi odluke za koje je nadležna vlada, što je još jedan od razloga slabije ocene koju je Srbija dobila u 2023, kažu iz ove organizacije.
Najpozitivniju ocenu sa 56 indeksnih poena ostvarila je Slovenija, koja je na 42. mestu liste, Hrvatska je sa šest poena manje zauzela 57. mesto.
Pet zemalja iz regiona ostvarilo je napredak u broju poena, dok nijedna država nije imala manji broj poena u odnosu na prošlu godinu, pokazao je izveštaj.
Rumunija i Crna Gora su sa 46 bodova zauzele 63. mesto, a Crna Gora je napredovala za jedan bod.
Bugarska je sa 45 poena, dva više nego 2022, zauzela 67. poziciju, dok su na 76. mestu liste sa po 42 poena Mađarska i Severna Makedonija, koja je imala dva više nego godinu dana ranije.
Mađarska je najslabije ocenjena članica EU, a među petorkom na začelju liste našle su se i Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Grčka.
Kosovo je zadržalo 41 poen i našlo se na 83. mestu, Albanija je ocenjena jednim poenom više nego 2022, pretekla je Srbiju i našla se na 98. mestu, dok je Bosna i Hecegovina najlošije plasirana na 108. poziciji, uprkos napretku od jednog indeksnog poena (ukupno 34).
Kao i u 2022. godini, Danska je prošle godine bila najbolje ocenjena među 180 država u kojima se izračunavao indeks percepcije korupcije, sa nepromenjenim skorom od 90 poena.
Na drugom mestu sa 87 poena našla se Finska, što je jednako prošlogodišnjem rezultatu, dok je treću poziciju zadržao Novi Zeland sa 85 poena, uprkos padu od dva poena u odnosu na 2022.
Na začelju liste Transparensi internešenela (TI) našla se Somalija sa 11 poena, što je isti skor kao godinu dana ranije, a Južni Sudan, Sirija i Venecuela su ocenjene sa dva boda više.
Prema metodologiji ove organizacije, zemlje sa više od 50 indeksnih poena od mogućih 100 imaju zadovoljavajući nivo suzbijanja korupcije.
Prosek u Evropskoj uniji je 64 indeksnih poena.
Region Zapadne Evrope i Evropske unije najuspešniji je prema ovim podacima sa prosečnim rezultatom od 65 indeksnih poena, dok je region Istočne Evrope i Centralne Azije sa 35 poena najmanje uspešan.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Реља
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar