Uticajni francuski politički časopis L'Ekspres obelodanio je da je njegov cenjeni bivši urednik Filip Grambah 35 godina špijunirao za Sovjetski Savez.
Grambah je decenijama bio izuzetno dobro povezana ličnost u francuskim visokim krugovima.
Smatrao je predsednike, glumce i književne divove bliskim prijateljima.
Bio je legendarna ličnost u novinarstvu koja je oblikovala urednički pravac jedne od najuspešnijih francuskih publikacija.
Kad je umro 2003. godine, ministar kulture Žan-Žak Ailagon izjavio je da je Grambah bio „jedna od najupečatljivijih i najcenjenijih ličnosti u francuskim medijima".
Ali on je bio i „Brok", špijun za rusku obaveštajnu službu KGB.
Obilje dokaza za Grambahov dvostruki život može se pronaći u takozvanim Mitroškinovim arhivama, nazvanim po sovjetskom majoru koji je prokrijumčario hiljade stranica dokumenata iz sovjetskih arhiva i predao ih Velikoj Britaniji 1992. godine.
Kasnije su ih Kristofer Endrju i Vasilij Mitroškin objedinili u knjigu.
Među hiljadama stranica dokumenata su profili sa karakteristikama zapadnjaka koji su špijunirali za Sovjetski Savez.
Pre nekoliko meseci, Etjena Žirara, urednika za socijalna pitanja u L'Ekspresu i koautora novinskog izveštaja o Grambahu, obavestio je prijatelj da je poznanik koji je istraživao Mitroškinove dosijee naišao na pominjanje L'Ekspresa.
U tim dokumentima piše da je agent šifrovanog imena „Brok" radio za KGB.
Naveo mu je i biografske detalje koji odgovaraju Grambahovim.
Žirar se odmah zainteresovao.
„Počeo sam da kopam i naišao na Grambahovo ime napisano na ruskom i neke fotografije.
„A onda su stvari postale mnogo ozbiljnije. Stupio sam u vezu sa francuskom tajnom službom da bih potvrdio da je Brok zaista bio Grambah - i sve se odatle pretvorilo u lavinu", rekao je Žirar za BBC.
Rođen u Parizu 1924. godine u jevrejskoj porodici, Grambah je pobegao iz Francuske sa majkom i bratom i sestrom 1940, godine kada je nacistička Nemačka okupirala zemlju, a maršal Filip Paten preuzeo vlast u Višiju sa kolaboracionim režimom.
Grambah se gotovo momentalno prijavio u američku vojsku i borio uz pokret otpora u Alžiru 1943. godine.
Posle rata je počeo da radi za novinsku agenciju Frans pres (AF), ali je vrlo brzo dao otkaz iz protesta zbog postupaka francuske vlade tokom rata u Indokini.
Grambaha je 1954. godine angažovao da radi za L'Ekspres Žan-Žak Servan-Šrajber, njegov osnivač.
Od tada pa nadalje, Grambah je počeo da se druži sa nekim od najistaknutijih ličnosti Francuske u 20. veku.
Pomogao je da se rehabilituje reputacija tadašnjeg senatora i budućeg predsednika Fransoa Miterana pošto je optužen da je inscenirao lažni atentat 1960. godine.
Bio je blizak sa moćnim Servan-Šrajberom, predsednikom Valerijem Žiskar Destenom i istaknutim državnikom Pjerom Mendesom Fransom.
Glumci Alan Delon i Izabela Ađani bili su gosti na njegovom venčanju 1980. godine, na kom su kumovi bili spisateljica Fransoaz Sagan i Pjer Berž, suosnivač Iv Sen Lorana.
A Grambah je sve to vreme bio špijun.
Neki bi mogli da protumače njegovu odluku da špijunira za Sovjetski Savez kao romantičnu priču o lojalnosti režimu osuđenom na propast.
Ali sam Mitroškin je spekulisao da su, iako je verovatno ideologija bila ta koja je isprva privukla Grambaha KGB-u, posle svega nekoliko godina njegovi razlozi da nastavi sa špijunažom imali manje veze sa željom da se bori za komunističku stvar u Evropi, a više sa željom da zaradi dovoljno novca da kupi stan u Parizu.
Financijski podsticaji su u svakom slučaju bili primamljivi.
Prema Mitroškinovim dosijeima, samo između 1976. i 1978. godine Grambah je dobio ekvivalent današnjih 250.000 evra za usluge za KGB.
U tri druga navrata 1970-ih, dobio je dodatni bonus zato što je bio jedan od najboljih 13 sovjetskih špijuna u Francuskoj.
A opet nije najjasnije kakve je tačno misije izvršavao.
Mitroškinovi dosijei pokazuju da mu je tokom predsedničkih izbora 1974. godine KGB uručio falsifikovane dosijee koji je trebalo da stvore napetost između desničarskih predsedničkih kandidata.
Iako se L'Ekspres poziva na spise koji govore da je Grambahu bila poverena misija „rešavanja delikatnih pitanja" i „povezivanja sa liderima političkih partija i grupa", ima vrlo malo drugih konkretnih primera da je Grambah aktivno pomagao SSSR-u.
Možda je to razlog zašto je KGB ranih 1980-ih prekinuo sve veze sa njim.
Prema knjizi o Mitroškinovim dosijeima, agenti KGB-a u Parizu proglasili su Grambaha „neiskrenim" i smatrali da je preuveličao vlastitu sposobnost da sakupi informacije i vrednost njegovih obaveštajnih podataka.
Raskinuli su saradnju sa njim 1981. godine.
Nikad nećemo saznati da li je Grambah osetio olakšanje što je prekinut njegov dvostruki život niti šta je mislio o godinama služenja KGB-u.
Da li zbog sramote ili trajnog osećaja lojalnosti, ali on je odbio jedini znani pokušaj novinara Tierija Voltona 2000. godine da sazna nešto više o njegovim špijunskim godinama.
Grambah je isprva delovao kao da je izokola priznao vlastitu prošlost, ali se kasnije povukao, pripretivši da će tužiti Voltona ako nastavi sa pisanjem razotkrivajuće knjige koju je planirao.
Volton je odustao od tog projekta, ali se čini da je ovaj incident probudio u Grambahu želju da progovori o sopstvenom iskustvu.
Njegova udovica Nikol je nedavno rekla za L'Ekspres da joj je, ubrzo posle Voltonove posete, njen pokojni muž ispričao istinu.
„Objasnio mi je da je radio za KGB pre nego što smo se venčali", rekla je ona za časopis.
Rekla je i da je pomenuo da je bio „šokiran" rasizmom kojem je prisustvovao u Teksasu dok je služio u američkoj vojsci i nagovestio da ga je to navelo da potraži saradnju sa SSSR-om kao kontrapunkt.
„Odmah je dodao da je gotovo momentalno poželeo da prekine sa tim, ali da mu je bilo zaprećeno", rekla je Nikol za L'Ekspres.
Žirar kaže da nije imao nikakvih problema da na videlo iznese istinu o bivšem glavnom i odgovornom uredniku.
„Definitivno sam imao osećaj da radim svoj posao.
„Na nama je da obavimo istragu, zato što nas se ona tiče, čak i ako to znači iskopavanje neprijatnih istina", rekao je on.
Pisanje članka je potrajalo tri meseca, ali se isplatilo.
Gotovo svaka medijska kuća u Francuskoj je prenela priču.
Verovatno zato što se mnogi još sećaju Grambaha kao divovske figure koja je decenijama dominirala francuskom medijskom scenom.
Neki će možda doći u iskušenje da oduvaju prašinu sa starih primeraka L'Ekspresa iz Grambahovog perioda u potrazi za subliminalnim pro-sovjetskim porukama.
Ali malo je verovatno da će pronaći bilo šta.
Pedesetih godina, pod Grambahovim prvim godinama kao glavnog i odgovornog urednika, L'Ekspres je naginjao ulevo, a da nikada nije javno podržao komunizam, 1970-ih, kad se Grambah ponovo našao za kormilom, L'Ekspres je prešao na odlučno umereni, liberalni, centristički stav.
Kao što se ističe u izveštaju iz L'Ekspresa, Grambahov posao kao špijuna nikad nije bio da širi propagandu.
„Vodio je računa da razdvoji rad špijuna od rada urednika časopisa.
„Ali to je upravo razlog zašto je sve funkcionisalo. KGB je želeo da se ovaj drži paravana centrističkog buržuja da bi mogao da se kreće ispod radara.
„Bilo je to savršeno u duhu KGB-a. Bio je to pametan potez. I uspeo je", kaže Žirar.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar