Izrael i Palestinci: Namerno izazivanje gladi u Gazi bi mogao da bude ratni zločin Izraela, kažu iz UN-a za BBC

Posle višemesečnih upozorenja, izveštaj napravljen u saradnji sa Ujedinjenim nacijama (UN) predstavio je čvrste statističke dokaze da se humanitarna katastrofa u Gazi pretvara u glad izazvanu ljudskom rukom.

Time su pojačani pritisci na Izrael da zaštiti palestinske civile i omogući da zalihe humanitarne pomoći stignu do ljudi kojima je potrebna.

Folker Tirk, visoki zvaničnik UN-a, izjavio je u intervjuu za BBC da Izrael tu snosi značajnu odgovornost.

Zapravo, kako navodi, postoji „uverljiv" argument da Izrael u gazi koristi namerno izazivanje gladi kao sredstvo rata, što bi, ukoliko bude dokazano, predstavljalo ratni zločin.

• Šta je glad, kad se zvanično proglašava i zašto preti Gazi
• Gazi preti glad tokom Ramazana, svetog meseca posta
• UN: Mnoštvo rana od metaka na stradalima u redu za hranu u Gazi, SAD šalje pomoć iz vazduha
• Pravna istražiteljka UN optužuje Izrael za genocid u Gazi

Izraelski ministar ekonomije Nir Barkat, visoki zvaničnik Likuda, partije premijera Benjamina Netanjahua, odbacuje Tirkova upozorenja kao „potpunu budalaštinu" i „krajnje neodgovornu izjavu".

Kao i njegove kolege iz kabineta, Barkat tvrdi da Izrael pušta da prođe sva pomoć koju šalju Amerike i ostatak sveta.

Međutim, kako navode, do humanitarne pomoći prvo stigne Hamas, a UN kasnije ne uspeva da podeli ono što ostane.

Ipak, na egipatskoj strani granice često se stvaraju dugi redovi kamiona, dupke punih pomoći za Pojas Gaze.

U Gazu mogu da uđu samo preko Izraela, posle niza složenih i birokratskih provera.

Odsustvo adekvatne pomoći primoralo je Jordan, a sada i druge zemlje kao što su SAD i Velika Britanija, na najmanje efikasan način za isporuku humanitarne pomoći - iz vazduha.

Grupa Palestinaca koja je pokušala da dođe do dela paketa sletelih u more tako se udavila.

Američka mornarica zato šalje flotilu sa ciljem izrade privremenog mola, preko kojeg bi pomoć stigla morem mogla da bude istovarena.

Ništa od toga ne bi bilo neophodno kad bi Izrael dozvolio potpuni pristup Gazi drumom i ubrzao isporuku pomoći preko moderne luke u Ašdodu, na svega pola sata vožnje od Pojasa Gaze.

Tirk je u intervjuu za BBC rekao da su se pojavili dokazi da Izrael usporava ili zadržava isporuku pomoći.

Osudio je napade Hamasa na izraelske civile i vojnike od 7. oktobra.

Ipak, izjavio je i da nijedna strana u ratu ne sme da izbegne odgovornost za sopstvena dela, među njima i za pokušaje zadržavanja isporuke preko potrebne pomoći ljudima u Gazi.

„Sve kolege nam uporno govore da ima previše birokratije. Postoje prepreke. Postoje ometanja… Izrael je u ogromnoj meri kriv", kaže on.

„Mogu samo da kažem da činjenice govore same za sebe… Razumem da to mora da se kontroliše, ali ne sme da traje danima da bi se obavilo.

„Kad iznosite raznovrsne zahteve koji su nerazumni u nuždi… To onda postavlja pitanje, uz sva ograničavanja koja trenutno vidimo, da li postoji uverljiv argument da se izgladnjivanje koristi ili može da se koristi kao oružje u ratu."

Deca umiru od neuhranjenosti u bolnici u severnoj Gazi

Zabrinutost zbog humanitarne katastrofe u Pojasu Gaze pojačana je prošle nedelje, posle objavljivanja izveštaja Integrisane faze klasifikacije dostupnosti hrane (IPC).

Reč je o međunarodnoj organizaciji koja vladama, UN-u i agencijama koje se bave humanitarnom pomoći obezbeđuje podatke za merenje razmera gladi.

„Pojas Gaze: Glad je neizbežna dok 1,1 milionu ljudi, polovini Gaze, preti katastrofalna nedostupnost hrane", glasio naslov izveštaja, što je dovelo do novih upozorenja da Izrael mora da promeni način na koji vodi rat protiv Hamasa.

Podaci pokazuju da u narednih osam nedelja, ako ne dođe do primirja i humanitarna pomoć ne stigne u Pojas Gaze, glad može da nastupi u bilo kom trenutku.

Da je situacija teška, roditelji koji su uspeli da bolesnu i izgladnelu decu odvedu jednu od retkih bolnica koje još uvek rade u Gazi, znali su i pre statističkih podataka.

Nedeljama i mesecima gledaju kako su njihova deca u sve lošijem stanju, dok se bore da im obezbede bilo kakvu hranu.

Gaza nije mesto da se bude bolestan.

Jedna devojčica, do koje je u bolnici došao palestinski novinar koji radi za BBC, ležala je na krevetu u polusvesnom stanju.

Zove se Nora Muhamed, ima fibrozu pluća i jetre, stanja koja mogu biti smrtonosna čak i u mirnodopska vremena.

U mesecima gladovanja otkako je izbio rat, a bez prave medicinske nege, stanje joj se ubrzano pogoršava.

„Moja ćerka ne može da se pomera", rekla je njena majka. „Anemična je, uvek samo spava, i ne može da pojede ništa."

Nora je makar uspela da stigne do bolnice.

Većina više od milion stanovnika Gaze za koje se veruje da imaju potrebu za tim uopšte nema tu opciju.

Na BBC snimcima iz bolnice vide se deca sa otečenim zglobovima, istanjenim udovima i dermatitisom, klasičnim simptomima akutne neuhranjenosti.

Dokazi o humanitarnoj katastrofi u Gazi su ubedljivi.

Izrael ignoriše rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a koja zahteva momentalno primirje.

Nir Barkat, izraelski ministar ekonomije, rekao je da se ništa neće isprečiti ratnom cilju uništenja Hamasa za sva vremena i oslobađanja talaca otetih 7. oktobra.

Saveznici iz čitavog sveta, rekao je on, podržavaju strateški cilj Izraela.

Kad sam mu predočio da se mnogim prijateljima Izraela, počevši od američkog predsednika Džozefa Bajdena, nimalo ne dopada način na koji Izrael vodi ovaj rat, Barkat je bio otvoren.

„Žalim slučaj. Mi ćemo završiti ovaj rat. Uradićemo sve što možemo da ubijemo teroriste Hamasa i da minimizujemo kolateralnu štetu koliko god možemo", rekao je on.

„Uz dužno poštovanje, mi se borimo protiv zla i od sveta očekujemo da nam pomogne u borbi protiv tog zla dok ne uklonimo Hamas sa mape sveta."

Trik, visoki komesar UN-a za ljudska prava, imao je odgovor na to.

„Jedino što mogu da im kažem je da o humanitarnoj situaciji postoji sve veći međunarodni konsenzus, u šta spada i rezolucija Saveta bezbednosti", naveo je.

„Situacija sa ljudskim pravima je toliko tragična da je neophodno momentalno primirje. To je moj odgovor na to."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk