Za generacije Danaca rođene posle 31. decembra 1970, maj nije doneo dobre vesti.
Danski poslanici su 22. maja usvojili novi zakon kojim ova skandinavska država dobija najvišu starosnu granicu za penzionisanje u Evropi.
Za novi zakon kojim će se ta granica do 2040. povećati na 70 godina glasao je 81 poslanik, a je 21 je bio protiv.
Novi propisi primenjivaće se upravo na sve generacije rođene posle 1970.
Danska je od 2006. je zvaničnu starosnu granicu za penzionisanje vezala za očekivani životni vek, menjajući je na pet godina.
Prema sadašnjim propisima, Danci u penziju odlaze sa 67 godina, ali već 2030. moraće da rade još jednu.
A kada dođe 2035. u penziju će moći tek sa navršenih 69 godina.
Međutim, premijerka Mete Frederiksen prošle godine je rekla da će se ponovo razmatrati klizno pomeranje starosne granice za odlazak u penziju.
„Ne verujemo da starosna granica za penzionisanje treba automatski da se povećava.
„Ne možete samo da ponavljate ljudima da moraju da rade godinu dana duže", rekla je.
Za Tomasa Džensena, 47-godišnjeg krovnog majstora, promena je „nerazumna".
„Radimo, radimo i radimo, ali ne možemo da nastavimo dalje", rekao je.
Za one koji rade kancelarijski posao je možda drugačije, ali će radnicima sa fizičkim zahtevnim profesijama promena teško pasti.
„Plaćao sam porez celog života.
„Trebalo bi da se ostavi vreme za boravak sa decom i unucima", rekao je Jensen za DK.
Zbog povećanja starosne granice za penzionisanje na ulicama glavnog grada Kopenhagena održano je nekoliko protesta poslednjih nedelja.
Uoči glasanja u parlamentu, predsednik danske konfederacije sindikata Jesper Etrep Rasmusen rekao je da je „predlog potpuno nepravedan".
„Danska ima zdravu ekonomiju, a starosna granica za penzionisanje joj je najviša u Evropskoj uniji.
„Viša starosna granica znači da će ljudi da izgube pravo na dostojanstven život u poznim godinama", upozorio je.
U Srbiji ovakvih najava za sada nema.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine.
Žene od 2023. stiču pravo na starosnu penziju kad navrše najmanje 15 godina staža osiguranja i 63 godine i šest meseci života.
Pravila se za muškarce ne menjaju - idu u starosnu penziju sa 65, a imaju najmanje 15 godina staža.
Oba pola mogu u penziju, ukoliko ispune uslov od 45 godina staža.
Slično je i u susednoj Hrvatskoj.
Muškarci stiču uslov za penziju sa 65, a žene sa 63 godine, ali bi od 2030. moglo da dođe do promena.
Ukoliko budeno usvojena nova mera, oba pola bi sa 65 godina odlazila u penziju.
U Sloveniji je granica jednaka za muškarce i žene - 60 godina i 40 penzijskog staža ili 65 godina i 15 staža osiguranja.
Isto toliko godina potrebno je i muškarcima i ženama u oba entiteta Bosne i Hercegovine - Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
S tim što u Republici Srpskoj ukoliko žena nema 65, a ima 35 godina staža može da ode u penziju sa 58.
Slični propisi su i u Crnoj Gori.
Muškarci odlaze u penziju sa 65 godina, a žene godinu dana ranije u odnosu na njih.
Žena koja ima 63 godine i živi na Kosovu ima pravo na odlazak u penziju, ali je za muškarce potrebno da su dve godine stariji.
U Severnoj Makedoniji se u penziju ide malo ranije - muškarci sa 64, a žene sa 62.
Starosne granice za penzionisanje razlikuju se u evropskim zemljama.
Mnoge vlade su poslednjih godina povećale granicu za odlazak u penziju kako bi se pratio duži životni vek i rešili budžetski deficiti.
Na odluke utiče i lošija demografska slika - nacije su sve starije.
Najnižu granicu za penzionisanje do sada je imala Francuska, u kojoj se u punu penziju odlazilo sa 62 godine.
Ali je 2023. odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona i njegove vlade da bez glasanja u donjem domu parlamenta proguraju kontroverzne reforme o podizanju starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine, izazvala žestoke proteste širom zemlje.
Najniža granica u Evropi je u Belorusiji - muškarci 63 godine, žene 58.
Evropske zemlje sa najvišom starosnom dobi za penziju, posle Danske, jesu Italija, Australija, Holandija, Grčka i Island - 67 godina.
U Švedskoj je u aprilu ove godine usvojen zakon kojim je starosna granica za penziju podignuta na 67 godina.
S manje od 65 godina puna penzija može da se dobije u Španiji, Slovačkoj, Češkoj, Letoniji, Litvaniji i Malti.
U Austriji muškarci mogu u penziju sa navršenih 65 godina, a žene sa 60, ali će se od 2033. starosna granica izjednačiti.
Isto je i u Rusiji - 65 za muškarce, 60 za žene.
U Nemačkoj je 2007. godine donet Zakon o prilagođavanju starosti, koji je predviđao postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju.
Za osiguranike rođene 1964. godine i kasnije, granica je pomerena na 67 godina.
Za generacije rođene od 1947. do 1963. godine predviđen je prelazni period sa postepenim povećanjem starosne granice za odlazak u penziju.
U Velikoj Britaniji, ljudi rođeni između 6. oktobra 1954. i 5. aprila 1960. godine počinju da primaju penziju sa 66 godina.
Ali za ljude rođene posle ovog datuma stižu novine, jer će se starosna granica za odlazak u penziju postepeno povećavati.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Smenjen načelnik novosadske policije Goran Radonjić")
Komentari 1
Bojan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar