Menu 021

Platne kartice sve češće na kasama

Upotreba elektronskih načina plaćanja među kojima su kreditne, debitne i pripejd kartice, uvećala je bruto domaći proizvod 70 zemalja za ukupno 296 milijardi dolara, dok je potrošnja roba i usluga u domaćinstvima rasla za 0,18 procenata godišnje, pokazala je juče objavljena studija Mudis analitiksa (Moody's Analitycs), urađena za potrebe Vize.
Info 30.04.2016. | 19:36
Povećana učestalost elektronskih plaćanja uticala je i na kreiranje oko 2,6 miliona novih radnih mesta godišnje, tokom proteklih pet godina. Istraživanjem je obuhvaćeno 70 zemalja koje čine skoro 95 odsto svetskog BDP-a, navodi se u izveštaju.
 
Među analiziranim zemljama je i Srbija, u kojoj je, kako se navodi, povećana upotreba elektronskih načina plaćanja obezbedila uvećanje BDP-a za 230 miliona dolara, dok je potrošnja roba i usluga u domaćinstvima povećavana za prosečno 0,19 procenata godišnje. Doprinos povećane upotrebe kartica ogleda se i u 2.939 radnih mesta u Srbiji godišnje, u periodu od 2011. do 2015. godine.
 
Rezultati studije, objavljeni u izveštaju "Uticaj elektronskih plaćanja na ekonomski rast" ukazuju i na doprinos koji elektronska plaćanja imaju za vlade usled obezbeđivanja stabilnog i otvorenog poslovnog okruženja. Kako se dodaje, elektronska plaćanja imaju i značajan uticaj na smanjenje sive ekonomije.
 
Istraživanje je pokazalo da je realna potrošnja rasla u proseku za 2,3 procenata u periodu od 2011. do 2015. godine, pri čemu se 0,01 odsto pripisuje povećanoj upotrebi kartica. Ta brojka ukazuje da upotreba kartica učestvuje sa oko 0,4 procenata u rastu potrošnje. Kako je rast potrošnje, u proseku, brži u zemljama u razvoju, te zemlje su ostvarile i veći doprinos od upotrebe kartica.
 
Zemlje u kojima je zabeležen najveći porast upotrebe kartica ujedno su i zemlje koje su ostvarile najveći doprinos na rast. Na primer, značajno uvećanje BDP-a zabeleženo je u Mađarskoj (0,25 odsto), Ujedinjenim Arapskim Emiratima (0,23 odsto), Čileu (0,23 odsto), Irskoj (0,2 odsto), Poljskoj (0,19 odsto) i Australiji (0,19 odsto). U većini zemalja, povećana upotreba kartica je zabeležena bez obzira na ekonomske rezultate.
 
U Rusiji je BDP povećan za 0,33 odsto, u Ukrajini za 0,07 procenata, dok je u Azerbejdžanu i Kazahstanu rast BDP-a dostigao 0,03 i 0,02 odsto, piše "Danas".
 
U studiji se zaključuje i da je povećana upotreba kartica dovela do skoro 2,6 miliona novih radnih mesta godišnje na globalnom nivou.
 
- Među zemljama sa najvećim prosečnim povećanjem broja poslova ističu se Kina (427.000 poslova) i Indija (336.000 poslova), tržišta na kojima je rast zapošljavanja ostvaren zahvaljujući brzorastućoj produktivnosti radne snage i povećanoj upotrebi kartica. U Rusiji je otvoreno 235.000 radnih mesta, u Ukrajini ta brojka iznosi 13.520 dok je u Kazahstanu i Azerbejdžanu povećana upotreba kartica uticala na 2.080, odnosno 1.130 novih radnih mesta - navodi se u studiji koja je obuhvatila period od 2011. do 2015. godine.
 
- Kao što je pokazalo istraživanje, migracija ka elektronskim načinima plaćanja uticala je na povećanje srpskog BDP-a za 230 miliona dolara i doprinela otvaranju 2.930 novih radnih mesta u periodu od 2011. do 2015. godine. To je rezultat zajedničke saradnje svih učesnika na tržištu - rekao je generalni direktor Vize za Jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević.
 
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • privat Nick
    30.04.2016 20:40
    Da ali
    Banke u Srbiji "deru" privredu sa provizijama na kartice! Provizije se kre'u od 2 do 4%, tj. veće su dva do tri puta nego u "normalnom" svetu!!! Pljačka uz pomoć NBS!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest