Mnogo hvalisanja, skromni rezultati

Smanjenje budžetskog deficita, rast BDP i povećanje izvoza jesu uspeh aktuelne vlasti, ali se ignoriše da su investicije znatno manje nego što se planiralo, dok se ponovo odlažu rešavanje statusa nekada društvenih preduzeća i reforma javnog sektora.

Svakako da je sređivanje finansija vredan i najveći uspeh Vlade Srbije. Takođe je i rast BDP od 2,5 odsto solidan rezultat, naročito nakon skromih 0,8 prošle godine, odnosno pada od 0,95 odsto prethodne sezone.

U uspehe tima premijera Vučića spada i rast izvoza od 10 odsto, potom nekoliko poteza koji olakšavaju poslovanje i svakodnevni život građanima, kao što je ubrzano i pojednostavljeno izdavanje građevinske dozvole i zamena zdravstvenih knjižica. Tu bi, otprilike, bio kraj pohvalama.

Kako je srpska vlada počela da sređuje finansije?

Uopšte nije reč o štednji države, već je vlast maksimalno iscedila građane i privredu i prihode učinila većim nego prethodne godine. Kada se gleda takozvana "opšta država", odnosno pored republičkog i budžeti opština, Pokrajine, te fondovi za zdravstveno i penzijsko osiguranje, slika je zanimljiva: umesto lanjskih 1.826, ove godine će se potrošiti 1.910 milijardi dinara.

To je rashodna strana, za 90 milijardi više nego prošle godine, dok će prihod sa prošlogodišnjih 1.670 ove sezone narasti na 1.835 milijardi dinara. Cirka 160 miljardi više. Dakle, država nije smanjila troškove, već je boljom naplatom i uvećanjem pojedinih dažbina od privrede i građana iskamčila 1,2 milijarde evra više nego prethodne godine.

Ceđenje privrede

Primeti se da je smanjenje budžetskog deficita učinjeno pritiskom na privredu. Posledice su ozbiljne; naša preduzeća su ostala bez novca i investicije su ponovo izostale. Stopa reinvestiranja je jedva 17 odsto BDP, a za našu odavno tehnološki zaostalu privredu neophodno je da dostigne 27 odsto.

Odsustvo novih pogona i novih proizvoda je i glavni razlog što stopa nezaposlenosti ne pada ispod 20 odsto. U izveštaju EU se diskretno iznosi sumnja da je i znatno veća.

Bez ulaganja nećemo imati ni veće stope rasta BDP, sa procenjenih 2,5 odsto zapravo tek dostižemo nivo iz 2008. godine, kada nas je nalet svetske krize gurnuo naniže. Potreban nam je dug period, desetak godina, rasta iznad 5,5 odsto godišnje da bismo se vratili na nivo iz 1990. godine. Stoga je iscrpljivanje privrede i sledstveni izostanak investicija potez koji će se tek narednih sezona (loše) iskazati u ekonomiji.

Bez ulaganje, profit beži

Koliko je investiranje izostalo pokazuje i podatak da su banke u Srbiji ove godine maticama u inostranstvu transferisale čak 450 miliona evra ovde zarađenog profita, skoro tri puta više spram 160 miliona evra iznetog prošle godine. Očito, strani vlasnici, baš kao i ovdašnji, nisu našli interes da profit reinvestiraju u ovdašnje kompanije.

Prepreka većem ulaganju je loš investicioni ambijent, pre svega zakonodavstvo koje svojinu ne štiti dovoljno, a još manje obezbeđuje izvršenje ugovora. Temeljna slabost posebno ometa razvoj finansijskog tržišta, pa u nas Beogradska berza jedva da funkcioniše, jer su, bezbroj puta prevareni, mali akcionari izgubili poverenje u ovu, ali i u druge institucije finansijskog tržišta.

Nerazvijeno finansijsko tržište

Ovdašnje kompanije radi prikupljanja kapitala ne izdaju poverilačke hartije od vrednosti; kako po zakonu nije dopušten rad štedionica, banke su u potpunosti monopolisale trgovinu novcem.

Time su građani ostavljeni bez mogućnosti ulaganja u hartije od vrednosti i prinuđeni su da, čak i u vreme istorijski niskih kamata, novac polože u banku ili u slamaricu. Takođe, kada je monopol obezbeđen na nivou grane, onda se banke, makar ih na malom i siromašnom tržištu bilo čak trideset, lako kartelišu.

Koliko je finansijsko tržište u nas nerazvijeno, svedeno samo na bankarstvo, najbolje potvrđuje činjenica da u nas nijedna privatizacija nije obavljena inicijalnom prodajom akcija, mada je reč o čestoj formi razvoja kompanija. Ovim načinom brzo su rasli upravo najbolji, od "Majkrosofta" do "Fejsbuka".

Zaboravljeno pravosuđe

Poboljšanje investicionog ambijenta zahteva pre svega modernije i pouzdanije zakonsko rešenje. Međutim, Vučićeva vlada na ovom planu nije preduzela baš niti jedan ozbiljniji potez. Tako je i reforma pravosuđa ostavljena po strani, iako su ključne promene baš u reformi ovog segmenta vlasti.

Velika slabost politike aktuelne vlade, koju je, zbog personalnog sastava i stranačke konstitucije, teško posmatrati odvojeno od prethodne, je zaustavljanje procesa privatizacije oko 450 nekada društvenih preduzeća koja još nisu našla vlasnika. Država je zastoj iskoristila da vodoprivredna preduzeća, tiho i bez rasprave u javnosti, podržavi!

Zaustavljena privatizacija

Sedamnaest krupnih preduzeća su stavljena na posebnu listu "kao strateška" i praktično nastavljaju da gomilaju gubitke. Ostalima država stalno nalazi nove forme zaobilaznih subvencija i oko 45.000 uposlenih tako još dobija zaradu i zadržava iluziju da radi.

Koliki su "zaštičeni sa liste" veliki gubitaši vidi se tek kada država objavi visinu gubitaka koje prebacuje na teret budžeta, tačnije svih poreskih obveznika: 1,2 milijarde evra za RTB "Bor", 500 miliona evra "Petrohemija", a stotinama miliona mere se i dubioze pančevačke "Azotare", "Simpa", kikindskog MSK...

Još je gore u javnim preduzećima. Tu još nije sačinjen ni način transformacije preduzeća, sem u "Železnicama Srbije". Problematični "Srbijagas" i "EPS" neprekidno akumuliraju gubitke i odlažu investicije, a imaju višak zaposlenih od najmanje 50 odsto.

Pri tome su i zarade neumereno visoke. Tako je prosečna mesečna neto zarada u EPS-u prošle godine iznosila preko 79.000 dinara.

Posledice narednih godina

Što se tiče reforme javne uprave potpuno je zaobiđen, po namerama inače neambiciozan, plan Kori Udovički. Nova resorna ministarka je nedavno čak izjavila da u republičkoj administraciji nema viška radnika.

Doduše, ostavila je mogućnost da prekobrojnih ćata ima u opštinskim službama. Reforma u prosveti i zdravstvu nije ni osmišljena, a već je stavljena ad akta.

Naravno, troškove preglomaznog državnog aparata, gubici preduzeća u restrukturiranju i iz javnog sektora pokrivaju se iz aktivnosti privatnog segmenta privrede, pa kada se još doda i namet u vidu 1,2 milijardi evra dodatno izvučenog iz zdravog dela ekonomije, ne čudi da nije ostalo za ulaganja i zato su odložena. Posledice sve uočljivijeg neinvestiranja ispoljiće se narednih godina i to je razlog zašto, i pored određenih parcijalnih rezultata, ova vlada nema mnogo osnova za hvalisanje učinjenim.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • nsss

    04.12.2016 13:05
    nss
    mnogo hvalisanja a rezultata nigde
  • Pićuka

    04.12.2016 13:01
    Nemojte da mi nervirate premijera. Ipak je on završio državni fakultet, doduše pravni. Kod mene u firmi rade jedan veterinarski tehničar i jedan slovoslagač kao monteri centralnog grejanja. s obzirom da su "bliski" premijeru predpostavljam da je pamet prelazna.
  • Steva

    04.12.2016 11:53
    "Mnogo hvalisanja, skromni rezultati" bi trebao da nam bude nacionalni moto.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Tel Aviv najskuplji grad na svetu

Najveći izraelski grad Tel Aviv najskuplji je na svetu, pokazala je analiza koja je objavljena u sredu u britanskom magazinu "The Economist".

Zašto su zlatne rezerve vraćene u Srbiju?

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.

Velika zaduženja mogu da ugroze državnu kasu

Preko 28,5 milijardi javnog duga i najavljenih dvadesetak milijardi dodatnih pozajmica su prevelik zalogaj za srpsku privredu, stoga i pretnja za budžet zgodno ukomponovan u tekuću ekonomsku politiku.

Lira pada, Erdogan naredio istragu

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan naredio je istragu o mogućoj manipulaciji domaćom valutom nakon što je lira ove sedmice naglo pala na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar.

Mask prodao još akcija Tesle

Glavni izvršni direktor "Tesle" Ilon Mask prodao je još jedan deo akcija kompanije za oko 1,05 milijardi dolara, prema finansijskim podacima objavljenim ove nedelje na berzi.