Menu 021

Koliko se zadužuju građani Balkana i zbog čega

U koje svrhe se uzimaju krediti i kako finansijke institucije gledaju na obime i sve manji broj ljudi koji imaju potrebu za kreditima?
Info 19.05.2019. | 08:44
Koliko se zadužuju građani Balkana i zbog čega
Foto: Pixabay
Uzimaju li se krediti za kupovinu hrane, ogreva, lekova, sahrane članova porodice? Finansijske institucije beleže sve veći plasman kreditnih sredstava i tako uvećavaju dobit.
 
Na kraju marta ove godine, bruto krediti kod poslovnih banaka u Crnoj Gori iznose 3,028 milijarde evra, od čega se na fizička lica, sa kreditnim karticama i preduzetnicima odnosi 1,315 milijardi evra ili 43,44 posto. Krediti fizičkih lica, bez preduzetnika, iznose 1,31 milijardi evra. U strukturi kredita preovladavaju gotovinski nenamenski krediti 50,95 posto, zatim namenski krediti  41,55 posto, hipotekarni krediti 6,20 posto, kreditne kartice fizičkih lica 1,27 posto, a ostatak od 0,03 posto čine krediti odobreni za poslove lizinga.
 
U strukturi namenskih kredita preovladavaju stambeni krediti.
 
Rast odobrenih kredita u Crnoj Gori je u martu bila veća za 2,97 posto u odnosu na kraj prošle godine, za 13,81 posto u odnosu na isti mesec prošle godine i za 32 posto u odnosu na mart pretprošle godine, podaci su Centralne banke Crne Gore, čije brojke komentarišu u Udruženju banaka ove zemlje.
 
Najveća tražnja za gotovinskim, nenamenskim kreditima
 
"Najveća tražnja stanovništva je za gotovinskim, nenamenskim kreditima, ali na kvalitetnom je nivou i tražnja za stambenim kreditima, gdje je kroz državni projekt nazvan 1000+ država subvencionisala kamatne stope, prevashodno za mlade bračne parove, tako da je u konačnom kamata bila na nivou od 2,99 posto“, kaže Bratoslav Pejaković iz Udruženja banaka Crne Gore, naglašavajući učešće od 6 posto nenaplativih kredita kao značajno poboljšanje u odnosu na 26 posto iz 2011.godine", navode u tom udruženju.
 
Po definiciji, plasmani stanovništvu su bankama manje rizični, jača je disperzija i veće kamatne stope. Međutim, plasmani kredita su tržišna kategorija, i stanovništvu i pravnim licima, tako da je najbitnije da postoji kvalitetna likvidnost u bankama, da odgovore na tražnju. Tržište i banke ne poznaju osjetljivot i socijalni momenat.
 
U Srbiji je prema poslednjim podacima za mart, stanje kredita banaka prema stanovništvu, uključujući i preduzetnike, 1.031 milijardi dinara (oko 8,6 milijardi eura), što je 20 posto BDP-a. U strukturi kredita stanovništvu, posmatrano po namenama, najzastupljeniji su gotovinski – 40 posto ukupnih kredita i stambeni krediti - 38 odsto.
 
Učešće kredita stanovništvu u ukupnom portfoliju bankarskih kredita prema privatnom sektoru od 46 posto i dalje je niže u poređenju s privredom – 51 posto, dok se ostatak odnosi na druge finansijske organizacije, lokalnu samoupravu i neprofitne organizacije, navode iz Narodne banke Srbije.
 
Trend rasta zaduživanja građana ili plasmana kredita, u zavisnosti s čije tačke se gleda, je očit u poslednjih deset godina, a ukupna cifra je veća od dva i po puta. Za Narodnu banku Srbije rast kreditne aktivnosti ne predstavlja rizik ni po cjenovnu, ni po finansijsku stabilnost.
 
U Bosni i Hercegovini je Centralna banka ove države dostavila podatke od marta tekuće godine gde se vidi da su poslovne banke plasirale preko 4,8 milijardi evra kreditnih sredstava stanovništvu, što čini 47,6 posto kredita svim domaćim sektorima.
 
Prosečna zaduženost po stanovniku BiH 1.372 evra
 
Zaduženost stanovništva kod sektora Ostalih nebankarskih finansijskih institucija na kraju 2018. godine iznosila je 752,3 miliona KM (383,8 miliona eura), od čega se 98 posto odnosi na zaduženost stanovništva kod mikrokreditnih organizacija. U poređenju sa stanjem na kraju prethodne godine, zabeležen je porast od 13,6 posto. Posmatrano po nameni kredita plasiranih posredstvom banaka u BiH, na kraju marta 2019. godine, u ukupno plasiranim kreditima stanovništvu potrošački nenamenski krediti učestvuju sa 75,7 posto, stambeni krediti sa 18,8 posto, krediti po kartičnom poslovanju sa 3,2 posto, krediti za preduzetništvo sa 2,1 posto, a krediti za kupovinu automobila su 0,2 posto, podaci su Centralne banke BiH.
 
Stanovništvo je po ročnoj strukturi uzelo manje od 10 posto kratkoročnih kredita, a skoro 40 posto sredstava je u domaćoj valuti. Prosečna zaduženost po stanovniku Bosne i Hercegovine je u martu bila 1.372 eura i za poslednjih pet godina je uvećana za skoro 300 evra po svakom stanovniku ove zemlje.
 
Hrvatska najzaduženija u regionu
 
Hrvatska je kao država najzaduženija u regionu, a tu sudbinu prati i stanovništvo ove članice Evropske unije. Narodna banka je ponudila cifru ukupnog zaduženja po osnovu kredita plasiranih do kraja marta tekuće godine od 34,17 milijarde evra. Na domaćinstvo se odnosi polovina.
 
Iz Hrvatske udruge banaka napominju stalni rast depozita građana, koje onda prate i zaduživanja kroz kredite. Najveći udeo imaju stambeni, te nenamenski. Hrvatska i dalje ima najveći udeo loših kredita od svih zemalja regiona. Taj udeo se prvi put od 2010.godine spustio ispod 10 posto, ali su u Evropi po toj negativnoj stavci "bolji" samo Albanija, Portugal, Kipar i Grčka.
Autor: Al Jazeera Balkans
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest