U državama EU kešom se plaća od 1.000 do 3.000 evra, dok je u Srbiji taj limit čak 10.000 evra. Pod sloganom "Malo plastično plaća fantastično", platne kartice odavno su počele da se uvlače u novčanike građana Srbije i da vode bitku sa plaćanjem u kešu.
"Ono što smo mi videli u našim istraživanjima je da negde 58 odsto građana ne koristi kartice. Kada bismo napravili foto robot osobe koja koristi karticu u Srbiji, to bi bila ženska osoba od 30 do 44 godine, koja ima neki veći stepen obrazovanja, prihode iznad 30.000 dinara i koja je iz neke urbanije sredine pre svega iz Beograda", navodi Ivan Radak iz NALED-a.
Ipak, ni plaćanje karticom ne zavisi samo od želje korisnika. Građani navode da koriste karticu u slučaju da nemaju gotovinu kod sebe, dok je neki ne koriste, zbog kako kažu, straha od zloupotrebe.
Strah od zloupotrebe kartice nije opravdan, tvrde bankari. "Svakako napominjemo da se kartica i PIN ne nose zajedno, da se PIN ne zapisuje na poleđini kartice kao i da se u slučaju sumnje da ste izgubili karticu ili vam je ista ukradena, obratite kontakt centru i izvršite blokadu", navodi Marija Ilić Rajfajzen banke.
Osim lične bezbednosti kada se keš ne nosi u džepu, u prilog bezgotovinskom plaćanju ide i ušteda vremena. Velika korist i za državu jer se plaćanjem karticama suzbija siva ekonomija. Međutim, iako zakonski propisi obavezuju neke delatnosti u privredi da moraju da poseduju POS terminale i da prihvataju kartice, to se ne poštuje u punoj meri.
"Vi uvek imate zakonskom regulativom da nešto rešite, da propišete neku uredbu ali za sada očigledno nema namere da se svi teraju na to i dalje postoji ta procena, ostavlja se na tržištu da proceni ko će investirati a ko neće investirati. Očigledno neko taxi udruženje bilo koje je procenilo da prema prometu koji im se dešava na terenu im je potrebno deset tih POS terminala i oni su kupili deset", objašnjava Zoran Grubišić iz Bankarske akademije.
Upravo bi dalje smanjivanje naknada za korišćenje kartica doprinelo većem bezgotovinskom plaćanju, smatraju u NALED-u. Imaju i rešenje kako da se doskoči gotovini.
"Mi imamo novčanice od 5.000, 2.000 i 1.000 dinara. Trebalo bi da smanjujemo njihovo učešće u plaćanju, kako bismo stimulisali bezgotovinsko plaćanje. EU ide na to da ukine upotrebu novčanice od 500 evra, Južna Koreja ukida metalni novac, sve su to neke mere koje bismo mogli i mi da primenimo", objašnjava Radak.
Platne kartice na našim prostorima pojavile su se krajem sedamdesetih godina prošlog veka i u upotrebi su bile sve do bankarskog sloma SFRJ i uvođenja sankcija. Ponovo su u upotrebi 2001. ali do danas one nisu uspele da zamene plaćanje u gotovom novcu.
.jpg "Keš draži od kartica, bezgotovinsko plaćanje u Srbiji na čekanju")
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 16
shemsa groove
RSrbija
Vi tražite da li u Srbiji postoji neko pametan a upravo vi prvi ne ispoljavate veliku pamet. Pa zašto račune plaćate na šalteru, i to još šalteru Pošte od svih, umesto elektronskim bankarstvom?
dane
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar