Porast temperature za 1,5 stepen Celzijusa do kraja veka mogao bi dovesti do smanjenja broja radnih sati za 2,2 odsto, što odgovara brojci od 80 miliona izgubljenih radnih mesta s punim radnim vremenom, prema projekcijama UN-ove Međunarodne organizacije za rad (ILO).
Trošak za globalnu ekonomiju iznosio bi 2.400 milijardi dolara, dodaju u ILO-u i objašnjavaju da ljudi neće moći da rade zbog zdravstvenih rizika koje izazivaju visoke temperature.
"Uticaj toplotnog stresa na produktivnost ozbiljna je posledica klimatskih promena, koja se nadovezuje na druge nepovoljne uticaje kao što su promenjeni obrazac kišnih dana, podizanje nivoa mora i gubitak biološke raznolikosti", navodi Ketrin Saget iz ILO-a.
Toplotni stres nastaje kada telo apsorbuje više toplote nego što može da podnese. Ekstremna vrućina može uzrokovati bolesti poput toplotnog udara i iscrpljenosti i povećati smrtnost i pogoršati postojeće zdravstvene probleme.
Najviše će biti pogođeni poljoprivredni radnici, naročito žene koje čine većinu od ukupno zaposlenih 940 miliona radnika u tom sektoru, upozoravaju u ILO-u. Prema njihovim procenama na radnike u poljoprivredi će otpadati oko 60 odsto svih radnih sati koji će do 2030. godine biti izgubljeni zbog toplotnog stresa.
U građevinskom sektoru biće izgubljena otprilike petina radnih sati, a najviše će biti pogođene najsiromašnije zemlje jugoistočne Azije i zapadne Afrike, dodaju u ILO.
Sve veće vrućine značajno će pogoditi i saobraćajni, turistički i sportski sektor i industriju.
"Osim velikih ekonomskih troškova toplotnog stresa, možemo očekivati i sve dublji jaz između zemalja s niskim i onih s visokim dohotkom i pogoršanje uslova rada za najugroženije, kao i raseljavanje ljudi", rekla je Saget.
U Svetskoj meteorološkoj organizaciji prošli nedelje su upozorili da bi ova godina mogla biti rekordna po visini temperatura, a time bi i razdoblje od 2015. do 2019. bilo najtoplije petogodišnje razdoblje u istoriji.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će toplotni stres povezan s klimatskim promenama verovatno uzrokovati dodatnih 38.000 smrtnih slučajeva godišnje u svetu od 2030. do 2050. godine.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar