Nova Ljubljanska Banka (NLB) saopštila je da "akvizicijom 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci a.d. Beograd postaje treća najveća banka u Srbiji".
U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da će Republika Srbija do datuma završetka transakcije ukupno prihodovati više od 450 miliona evra.
Akcije Srbije u Кomercijalnoj banci su prodate za iznos od 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Republici Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije.
Dok jedni idu dotle da privatizaciju nazivaju izdajom nacionalnih interesa, drugi podsećaju kako su ranije prošle državne banke i koliko su koštale poreske obveznike.
Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država nije trebalo da otuđuje svoje akcije u sistemskoj banci po broju ekspozitura, tržišnom učešću i masi štednje građana i to koja pravi pozitivan finansijski rezultat i u kojoj su razrešeni problematični krediti.
"
Niti je budžet ugrožen niti imamo problema sa servisiranjem obaveza. Na ovaj način se još više zatvara prostor NBS da odgovori na šokove koji će doći spolja. Brojni signali ukazuju na veliku recesiju koja je na pomolu. Neke zemlje su naučile lekciju iz svetske ekonomske krize, pa je Poljska smanjila udeo stranog vlasništva u bankarskom sektoru ispod 50 odsto, a slično je uradila i Mađarska, koja je povećala udeo državnog vlasništva sa 30 na 50 odsto", napominje Đukić za list
"Danas" i dodaje da se pokazalo da kada nastupi kriza centrale štite svoj interes, povlače kapital ili idu u stagnaciju na periferiji evrozone. "
Na kraju sve je to pitanje politike."
S druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar ističe da se ovde radi o izboru između dva zla.
"Imamo da jedna od poslednjih domaćih banaka ide u inostrano vlasništvo i mada nije jasno zašto je to loše intuicija nam govori da bi trebalo da nešto zadržimo u svom vlasništvu. Opet alternativa je mogla da bude da ostane u rukama države pa da partijski kadrovi zauzmu ključna mesta i da čekamo šta će od nje ostati. Ja ne verujem u državu kao dobrog vlasnika", kaže Madžar.
TS: Novac od Komercijalne banke ne može u nepostojeći plan "Srbija 2025"
Transparentnost Srbija objavila je da novac od prodaje Komercijalne banke ne može biti uložen u investicioni plan "Srbija 2025", kako je najavilo Ministarstvo finansija, jer taj dokument ne postoji.
"Tih 400 miliona će možda biti iskorišćeno pametno, ali sigurno ne na osnovu investicionog plana 'Srbija 2025', zato što takav dokument ne postoji", objavila je TS na svom portalu.
Vlada Srbije nije usvojila nijedan konkretan akt koji bi se odnosio na plan.
Ta organizacija navodi da su od Vlade Srbije i ministarstava finansija i građevinarstva tražili kopije tog plana, informacije o procesu njegove izrade i usvajanju, nakon što su na konferencji za novinare 28. decembra 2019. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić najavili program ulaganja u infrastrukturu pod nazivom "Srbija 2025" a informacije o tome su objavila i ta dva ministarstva.
TS je naveo da je iz odgovora Generalnog sekretarijata Vlade jasno da Vlada Srbije nije usvojila nijedan konkretan akt koji bi se odnosio na plan, program ili strategiju pod nazivom "Srbija 2025".
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 4
Barka
Brane
Tokom 2018.godine određeni pripadnici SNS stranke (sadasnji akcionari na sajtu Centralnog Registra) dobili su insajderske informacije o dogovorenoj ceni akcija i za kratko vreme zaradili 40 % na svoje milionske sume...
Treba da se zna da je Srbija iz bužeta dokapitalizovala Komercijalnu banku sa 220 miliona evra (2010 i 2012.godine) da je Srbija otkupila akcije za ukupno 260 miliona evra od EBRD, IFC, Swedfund i DEG.
Nebojša
Srbija je za dokapitalizaciju platila 120 plus 260, 8 miliona evra, sto je 380, 8 miliona evra. To znaci SAMO 7,2 miliona evra vise. A onda šok kakva transakcija. Oni i nemaju pare da plate banku a dok ih ne prikupe do tada ce placati 2%kamate cak 1,7% manje ili procentualno85% manje nego sto se nasa drzava zaduzuje kroz emitovanje kartija od vrednosti na drzavne obveznice tj 3.7%. A onda slag na tortu, oni odmah imaju pravo na profit i ogranicavaju pravo malim akcionarima na dividendu do maksimalno 38 miliona evra za verovali ili ne 16,67% akcija koje oni imaju. Matematkka je egzaktna nauka i ovaj podatak govori o pljacki drzave Srbije jer se onda lako preracunava dividenda na preostalih 83.33%.
Pljacka i jos jedan ekser u sanduk Srbije, skoro da mozemo reci kolac, a kolac je pretvaranje EPS u akcionarsko drustvo i prodaja akcija EPS i zaslepljivanje gradjana prodajom tih akcija jer ceEPS proceniti na 3 do 4 mlrd eur umesto realnih 15 do 16 mlrd EUR da bi onda za fiktivni dug od 1 mlrd eur koji je napravio Obradovic a koji je bio samo 100 miliona, nemci postati vlasnici trecine EPS a gladan narod njima prodati akcije ciju ce vrednost nemcima vratiti krot nekoliko racuna za struju koji ce potom uslediti zbog povecanja cene struje koje ce uslediti.
Ugasenu Sloveniju i njenu privredu opet Srbija dize iz mrtvih i stavlja im na raspolaganje 1.74 mlrd EUR stednje gradja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar