Dodaje i da se brojevi radnika koji su ostali bez posla razlikuju, jer država ne računa one koji su radili na crno i na privremenim poslovima, a koji su otali bez posla, prenosi
N1.
Naslušali smo se ovih dana različitih podataka o broju ljudi koji su ostali bez posla tokom vanrendog stanja i oni su prilično zbunjujući. Predsednik Srbije navodi podatak Nacionalne služba za zapošljavanje da je 9.000 ljudi bez posla, potom smo čuli ministra za rad koji kaže 15.000, a SECONS, nezavisna organizacija stručnjaka, kaže da je taj broj 200.000, zajedno sa onima koji su neformalno zaposleni ili su na povremenim poslovima. Gde je istina?
"Pa, istina je negde na sredini", kazao je Ćulibrk.. Kako dodaje, država ne prati rad na crno i privremene poslove i to je jedan od razloga za ovako različite brojeve onih koji su ostali bez posla i dodaje da svako ko je ostao bez izvora prihoda, a bio je privremeno zaposlen, nigde neće biti zabeležen. Izražava bojazan da će takvih slučajeva biti sve više.
"Plašim se da će ih biti i više, jer je zabluda da će se nakon jednog, dva ili tri meseca stvari vratiti na staro, na onu situaciju koja je bila pre krize. Mnogi sektori će osećati posledice bar još dve godine", poručuje Ćulibrk za
N1.
Na pitanje da li je država stala u odbranu zaposlenih u stranim kompanijama tokom krize sa koronavirusom, Ćulibrk kaže da nije.
"Ne vidim da je stala u odbranu tih radnika. Mi smo svi slušali koliko je bilo otpora kada su radnici u fabrici Jura tražili da im se samo obezbedi rad u normalnim uslovima. Videli smo da se to nije poštovalo, i naravno, sada u tim fabrikama postoji veliki broj zaraženih i obolelih", kaže Ćulibrk, dodajući da ga nervira što i dalje ne znamo kakvi su uslovi rada u tim fabrikama, iako se iz budžeta isplaćuje novac investitorima.
Kako je rekao, država časti našim novcem strane investitore, ali je pitanje koliko je to održivo na duži rok i kakav je kvalitet tih radnih mesta. Pokazalo se, dodaje, da i ne doprinose našem BDP-u. I pita se - kako ćemo mi da ostvarimo rast BDP-a ako će jedna Nemačka i Italija imati pad 9 odsto, a mi sa njima ostvarujemo izvoz od četiri milijarde evra godišnje.
"Kako mi možemo njima da prodajemo, a da se to ne odrazi i na naš izvoz...Pritom, automobile više skoro niko da i ne kupuje, stala je prodaja svih proizvoda koji nisu od životnog značaja. Mnogo toga je prilično komplikovano, a sve se ovde olako shvata, samo naši zvaničnici nisu zabrinuti. Bojim se da će tako biti do 22. juna, do posle izbora, a da će tada početi da bivaju zabrinutiji", ocenio je Ćulibrk.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 3
Predragg
Uroš
Id
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar