Menu 021

Više od 100 zemalja do guše u dugovima

Ekonomske posledice pandemije dodatno su otežale ionako tešku situaciju prezaduženih država. Mnoge su već sad insolventne, a pitanje je može li im dugoročno pomoći oprost duga.
Info 01.03.2021. | 09:55
Više od 100 zemalja do guše u dugovima
Foto: Pixabay
U rešavanje problema uključeni su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF), pa i G20 - grupa industrijski najrazvijenijih zemalja, kao i ekonomije u usponu. Cilj je što efikasnija pomoć teško zaduženim državama u korona pandemiji.
 
Ovog puta uključeni su i Kinezi, piše Dojče vele, dodajući da niko zapravo ne zna koliki su krediti koje je Kina dala siromašnim zemljama u Africi i na drugim kontinentima, te da više nije pitanje kako će siromašne zemlje sanirati svoj državni budžet, nego mogu li uopšte da snose te dugove.
 
Katolička organizacija za pomoć Misereor i inicijativa erlassjahr.de u svom Izveštaju o stanju duga za 2020. godinu navode da je 124 od ukupno 154 siromašnih zemalja i zemalja u usponu zaduženo do kritične tačke. Ukupan dug svih zemalja koje se razmatraju u izveštaju iznosi 7,81 biliona američkih dolara.
 
Još u novembru 2020. Zambija je prestala da isplaćuje rate za svoje državne obveznice u američkim dolarima.
 
"Kako je moguće da jedan tako važan proizvođač sirovina poput Zambije, jedan od deset najvećih proizvođača bakra na svetu, više ne može da plaća dugove? I to nakon što je ova država pre deset godina uspela da smanji svoju zaduženost sa oko 200 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na nešto manje od 20 posto, u sklopu poslednjeg dužničkog reza u okviru inicijativa za smanjenje duga: HIPC (Highly Indebted Poor Countries) i MDRI (Multilateral Debt Relief Initiative)?".
 
Danas, gotovo deset godina kasnije, odnos duga Zambije vratio se na 120 odsto BDP-a, navodi Dojče vele i postavlja pitanje da li je to samo posledica niskih cena bakra.
 
Među faktorima rizika koji dovode do prekomernog zaduženja su, po navodima erlassjahr.de i Misereora, pored visokih zahteva u pogledu infrastrukture i zavisnosti od nekoliko izvoznih sirovina, i "slabo upravljanje u nekim državama na jugu", što pojačava "tendenciju ka neodrživom dugu".
 
Ekonomista Dina Pomeranc sa Univerziteta u Cirihu, koja se specijalizovala za razvojnu politiku, istražuje razloge zbog kojih mnoge zemlje nastavljaju da dostižu svoje finansijske limite. Njena temeljna teza je da nijedna moderna država ne može dugoročno da opstane bez efikasnog poreznog sistema.
 
"Da bi mogla da se stara o obrazovanju, medicinskoj nezi i infrastrukturi, država mora da ubira poreze. Nijedna moderna zemlja ne može dugoročno da postoji bez efikasnog poreskog sistema koji je potreban za održavanje reda, zakona i funkcionalne države", kaže ona.
 
Pomeranc je na veb seminaru Centra za proučavanje afričkih ekonomija Univerziteta Oksford podsetila da su industrijske zemlje poput SAD-a, Velike Britanije, Francuske i Švedske, još dvadesetih godina prošlog veka posezale za porezom od 10 do 20 odsto svog BDP-a. To približno odgovara udelu poreza u BDP-u današnjih siromašnih i zemalja u razvoju.
 
Pravedan poreski sistem takođe jača društvo i vodi ga napred. Ako pojedine grupe ili kompanije u zemljama ne plaćaju porez, a istovremeno se od ostalih poreskih obveznika traži da ispunjavaju tu obavezu, to dugoročno nanosi ogromnu štetu društvu. U to je duboko uverena ova ekonomstkinja.
 
Sada, u jeku pandemije, ova saznanja teško mogu da pomognu ljudima u prezaduženim zemljama. Da bi mogle da se nose s ogromnim rashodima i zadacima u zdravstvenom i socijalnom sektoru, tim zemljama je potrebna finansijska pomoć i to što je moguće pre. Međutim, dugoročno gledano, verovatno ne postoji način da se državne finansije hronično prezaduženih zemalja postave na zdravije temelje - ne samo u Africi, već i u Evropi i ostatku sveta, zaključuje Dojče vele.
Autor: Dojče vele
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Dr Milanče Mitovski
    02.03.2021 08:56
    И ТО ЈЕ БЛАГА ИСТИНА....?
    У нашој земљи, на брдовитом Балкану, све је у порасту (корона, БДП, осмех на лицу вођама. Сада и јаз између богатих и сиромашних све више расте, што је и природно, јер код нас све је у порасту. У беседама водећих политичара глава заболи слушаоце, јер смо најбогатији у Европи, број ревакцинисаних је највећи, по броју запошљених смо међу првима, бришу незапослене са списка. Једино забораве да кажу да смо по беди у врху Европе, на шестом смо месту, рачунајући да је Косово наше.

    ♣ Ледени дани су утицали да политичари не излазе из телевизора.
    ♣ Код нас све је решено. Остаје да закон регулише истополне заједнице. Ако је тако, довољно је.
    ♣ Неки наши назови стручњаци нити имају школу, нити праксу. У друштву представљају “велики облак без кише”.
    ♣ Комунална милиција не слаже се са принципом да се корона вирус уништава масовним корона журкама. Ко је у праву?
    ♣ Чачкали Вељу око Чачка. Он се смирио и нико га више не чачка у Чачку
    ♣ Опозиција нашим властима гора је од противника тенисера Новака Ђоковића. Они бар му изађу на мегдан.
    ♣ Власт активно се бори да што више вакцинише грађане против короне. Касније ће се борити да искорени глад, јад и беду имунизованих..
    ♣ Томина песма “Дотак’о сам днa живота” подсетила ме да ја нисам се ни макао са дна живота.
    ♣ Како ствари стоје, само Вучић је већи од Вучића?
    ♣ Тито се разликује од Вучића? На време је склонио Ђиласа.
    ♣ Премијерка ће увести радикалне мере у борби против короне.Зашто не уводи напредне, јер није радикалка већ напредњакиња.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest