"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Foto: Pixabay
Fabris je rekao da energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala. Prvi je direktan, preko cena nafte i gasa. Drugi je indirektan, preko poskupljenja onih proizvoda u čiji sastav ulaze nafta, gas i ostali energenti. A kao treći navodi kanal očekivanja.
"Ako se zbog rasta ovih cena formiraju očekivanja da će doći do inflacije, onda postoji eventualni rizik da dođe i do poskupljenja nekih drugih proizvoda. Međutim, treba imati u vidu da su cene energenata u Srbiji u značajnoj meri ograničene, da se ne formiraju potpuno slobodno i da će zato taj efekat u Srbiji biti manji nego u nekim drugim zemljama", rekao je Fabris za Insajder.
Podseća da je inflacija na kraju februara međugodišnje iznosila 2,5 odsto.
"U ovom trenutku cene su mirne. One su još u okviru inflatornog cilja, ispod centralne tendencije, ali postoje određeni signali da će svakako do kraja godine inflacija biti viša", rekao je on.
Dodao je da je osim kanala porasta cena energenata faktor i isticanje uredbe o ograničavanju marži u trgovinama.
"I vidimo već da su određene trgovine odmah povećale cene. Takođe, potencijalni pritisak vrši i rast plata brži od produktivnosti. Prošle godine nominalni rast plata iznosio je 11 odsto, postoji brzi rast penzija, a takođe i kreditna aktivnost raste. U januaru međugodišnja stopa je bila negde oko 15,9 odsto, što sve u određenoj meri vrši pritisak na rast agregatne tražnje koja vrši pritisak na rast inflacije", naveo je Fabris.
Međutim, ističe da treba imati u vidu da je Srbija mala i visokootvorena ekonomija u kojoj se uvozi širok spektar proizvoda, od hrane do potrošačkih proizvoda, tako da značajan deo tog rasta agregatne tražnje odlazi na uvoz, što ne vrši pritisak na domaće cene.
"Ali svakako do kraja godine inflacija će biti veća nego što je trenutno", zaključio je on.
Na pitanje da li su državne mere koje suzbijaju visoke cene dobre, ističe da je za izbor inflatornih mera potrebno pre svega imati u vidu koji je tip inflatornog šoka.
"U ovom trenutku dominantan je eksterni tip inflatornog šoka i u slučaju eksternog inflatornog šoka, mere domaće monetarne politike, kao što su referentna kamatna stopa, mogu da imaju manji uticaj na inflaciju, jer one ne mogu uticati na formiranje cena na tržištu. Stoga, u tom kontekstu mnogo su adekvatnije mere fiskalne politike kao što su, na primer, ograničenje cena energenata, dalje spuštanje cena akciza i poreza, donošenje nekih propisa koji bi ograničili nefer trgovinske prakse, što se najavljuje, ali ja ne bih zanemario ni podršku u ugroženim kategorijama kroz mere subvencija, na primer, poljoprivrednicima", istakao je on.
Treba li građani koji imaju kredite vezane za euribor da strahuju?
Na pitanje šta je sa kreditima i da li građani koji imaju kredite vezane za euribor treba da brinu da će im dramatično skočiti rate, profesor Fabris kaže da misli da nema razloga za takav strah.
"To su sve jako mala pomeranja. Znači pomeranja od 0,1 poena na prosečnu ratu stambenog kredita", rekao je i dodao da postoji i ograničenje Narodne banke Srbije da maksimalno dozvoljena kamatna stopa na stambene kredite iznosi 5,88 odsto.
Kako je rekao, rast euribora bi mogao ugroziti rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke i FED-a. Napomenuo je da je to u ovom trenutku malo verovatno.
Pročitaj još
"Ako pogledate situaciju u Evropi, vi imate procenu vrlo niskog rasta, procene za rast kreću od 0,9 do 1,3, inflacija je u februaru iznosila 1,9 odsto u okviru cilja i u takvim uslovima svaki rast referentne kamatne stope ECB bi mogao da znači samo usporavanje ekonomskog rasta. Tako da Evropska centralna banka definitivno procenjuje da je u ovom trenutku veći problem privredni rast nego inflacija. Ne očekujem da će Evropska centralna banka podizati referentnu kamatnu stopu", rekao je Fabris.
Fabris kaže da je slična situacija i u Americi, gde su referentne kamatne stope još više nego što su u Evropi.
"Mislim da je mnogo manje verovatno da će FED podizati referentne kamatne stope, naročito u uslovima kada Amerika ostvaruje solidne stope ekonomskog rasta. Projekcija za Ameriku je oko dva odsto i mislim da ni FED neće želeti da povećanjem referentne kamatne stope ugrozi ekonomski rast. Centralne banke vagaju da li je veći problem inflacija ili ekonomski rast, mislim da u ovom trenutku je procena da je veći problem ekonomski rast i referentne kamatne stope će biti mirne. Tako da će Euribor verovatno biti miran", zaključio je Fabris.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
8
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
11
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
2
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
20
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
48
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Komentari 1
dacic
36 godina uspesne inflacije sorab prezivljava, sledi novih 36-40
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar