"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Foto: Pixabay
Fabris je rekao da energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala. Prvi je direktan, preko cena nafte i gasa. Drugi je indirektan, preko poskupljenja onih proizvoda u čiji sastav ulaze nafta, gas i ostali energenti. A kao treći navodi kanal očekivanja.
"Ako se zbog rasta ovih cena formiraju očekivanja da će doći do inflacije, onda postoji eventualni rizik da dođe i do poskupljenja nekih drugih proizvoda. Međutim, treba imati u vidu da su cene energenata u Srbiji u značajnoj meri ograničene, da se ne formiraju potpuno slobodno i da će zato taj efekat u Srbiji biti manji nego u nekim drugim zemljama", rekao je Fabris za Insajder.
Podseća da je inflacija na kraju februara međugodišnje iznosila 2,5 odsto.
"U ovom trenutku cene su mirne. One su još u okviru inflatornog cilja, ispod centralne tendencije, ali postoje određeni signali da će svakako do kraja godine inflacija biti viša", rekao je on.
Dodao je da je osim kanala porasta cena energenata faktor i isticanje uredbe o ograničavanju marži u trgovinama.
"I vidimo već da su određene trgovine odmah povećale cene. Takođe, potencijalni pritisak vrši i rast plata brži od produktivnosti. Prošle godine nominalni rast plata iznosio je 11 odsto, postoji brzi rast penzija, a takođe i kreditna aktivnost raste. U januaru međugodišnja stopa je bila negde oko 15,9 odsto, što sve u određenoj meri vrši pritisak na rast agregatne tražnje koja vrši pritisak na rast inflacije", naveo je Fabris.
Međutim, ističe da treba imati u vidu da je Srbija mala i visokootvorena ekonomija u kojoj se uvozi širok spektar proizvoda, od hrane do potrošačkih proizvoda, tako da značajan deo tog rasta agregatne tražnje odlazi na uvoz, što ne vrši pritisak na domaće cene.
"Ali svakako do kraja godine inflacija će biti veća nego što je trenutno", zaključio je on.
Na pitanje da li su državne mere koje suzbijaju visoke cene dobre, ističe da je za izbor inflatornih mera potrebno pre svega imati u vidu koji je tip inflatornog šoka.
"U ovom trenutku dominantan je eksterni tip inflatornog šoka i u slučaju eksternog inflatornog šoka, mere domaće monetarne politike, kao što su referentna kamatna stopa, mogu da imaju manji uticaj na inflaciju, jer one ne mogu uticati na formiranje cena na tržištu. Stoga, u tom kontekstu mnogo su adekvatnije mere fiskalne politike kao što su, na primer, ograničenje cena energenata, dalje spuštanje cena akciza i poreza, donošenje nekih propisa koji bi ograničili nefer trgovinske prakse, što se najavljuje, ali ja ne bih zanemario ni podršku u ugroženim kategorijama kroz mere subvencija, na primer, poljoprivrednicima", istakao je on.
Treba li građani koji imaju kredite vezane za euribor da strahuju?
Na pitanje šta je sa kreditima i da li građani koji imaju kredite vezane za euribor treba da brinu da će im dramatično skočiti rate, profesor Fabris kaže da misli da nema razloga za takav strah.
"To su sve jako mala pomeranja. Znači pomeranja od 0,1 poena na prosečnu ratu stambenog kredita", rekao je i dodao da postoji i ograničenje Narodne banke Srbije da maksimalno dozvoljena kamatna stopa na stambene kredite iznosi 5,88 odsto.
Kako je rekao, rast euribora bi mogao ugroziti rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke i FED-a. Napomenuo je da je to u ovom trenutku malo verovatno.
Pročitaj još
"Ako pogledate situaciju u Evropi, vi imate procenu vrlo niskog rasta, procene za rast kreću od 0,9 do 1,3, inflacija je u februaru iznosila 1,9 odsto u okviru cilja i u takvim uslovima svaki rast referentne kamatne stope ECB bi mogao da znači samo usporavanje ekonomskog rasta. Tako da Evropska centralna banka definitivno procenjuje da je u ovom trenutku veći problem privredni rast nego inflacija. Ne očekujem da će Evropska centralna banka podizati referentnu kamatnu stopu", rekao je Fabris.
Fabris kaže da je slična situacija i u Americi, gde su referentne kamatne stope još više nego što su u Evropi.
"Mislim da je mnogo manje verovatno da će FED podizati referentne kamatne stope, naročito u uslovima kada Amerika ostvaruje solidne stope ekonomskog rasta. Projekcija za Ameriku je oko dva odsto i mislim da ni FED neće želeti da povećanjem referentne kamatne stope ugrozi ekonomski rast. Centralne banke vagaju da li je veći problem inflacija ili ekonomski rast, mislim da u ovom trenutku je procena da je veći problem ekonomski rast i referentne kamatne stope će biti mirne. Tako da će Euribor verovatno biti miran", zaključio je Fabris.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
0
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
15
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
3
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar