"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Fabris je rekao da energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala. Prvi je direktan, preko cena nafte i gasa. Drugi je indirektan, preko poskupljenja onih proizvoda u čiji sastav ulaze nafta, gas i ostali energenti. A kao treći navodi kanal očekivanja.
"Ako se zbog rasta ovih cena formiraju očekivanja da će doći do inflacije, onda postoji eventualni rizik da dođe i do poskupljenja nekih drugih proizvoda. Međutim, treba imati u vidu da su cene energenata u Srbiji u značajnoj meri ograničene, da se ne formiraju potpuno slobodno i da će zato taj efekat u Srbiji biti manji nego u nekim drugim zemljama", rekao je Fabris za Insajder.
Podseća da je inflacija na kraju februara međugodišnje iznosila 2,5 odsto.
"U ovom trenutku cene su mirne. One su još u okviru inflatornog cilja, ispod centralne tendencije, ali postoje određeni signali da će svakako do kraja godine inflacija biti viša", rekao je on.
Dodao je da je osim kanala porasta cena energenata faktor i isticanje uredbe o ograničavanju marži u trgovinama.
"I vidimo već da su određene trgovine odmah povećale cene. Takođe, potencijalni pritisak vrši i rast plata brži od produktivnosti. Prošle godine nominalni rast plata iznosio je 11 odsto, postoji brzi rast penzija, a takođe i kreditna aktivnost raste. U januaru međugodišnja stopa je bila negde oko 15,9 odsto, što sve u određenoj meri vrši pritisak na rast agregatne tražnje koja vrši pritisak na rast inflacije", naveo je Fabris.
Međutim, ističe da treba imati u vidu da je Srbija mala i visokootvorena ekonomija u kojoj se uvozi širok spektar proizvoda, od hrane do potrošačkih proizvoda, tako da značajan deo tog rasta agregatne tražnje odlazi na uvoz, što ne vrši pritisak na domaće cene.
"Ali svakako do kraja godine inflacija će biti veća nego što je trenutno", zaključio je on.
Na pitanje da li su državne mere koje suzbijaju visoke cene dobre, ističe da je za izbor inflatornih mera potrebno pre svega imati u vidu koji je tip inflatornog šoka.
"U ovom trenutku dominantan je eksterni tip inflatornog šoka i u slučaju eksternog inflatornog šoka, mere domaće monetarne politike, kao što su referentna kamatna stopa, mogu da imaju manji uticaj na inflaciju, jer one ne mogu uticati na formiranje cena na tržištu. Stoga, u tom kontekstu mnogo su adekvatnije mere fiskalne politike kao što su, na primer, ograničenje cena energenata, dalje spuštanje cena akciza i poreza, donošenje nekih propisa koji bi ograničili nefer trgovinske prakse, što se najavljuje, ali ja ne bih zanemario ni podršku u ugroženim kategorijama kroz mere subvencija, na primer, poljoprivrednicima", istakao je on.
Treba li građani koji imaju kredite vezane za euribor da strahuju?
Na pitanje šta je sa kreditima i da li građani koji imaju kredite vezane za euribor treba da brinu da će im dramatično skočiti rate, profesor Fabris kaže da misli da nema razloga za takav strah.
"To su sve jako mala pomeranja. Znači pomeranja od 0,1 poena na prosečnu ratu stambenog kredita", rekao je i dodao da postoji i ograničenje Narodne banke Srbije da maksimalno dozvoljena kamatna stopa na stambene kredite iznosi 5,88 odsto.
Kako je rekao, rast euribora bi mogao ugroziti rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke i FED-a. Napomenuo je da je to u ovom trenutku malo verovatno.
Pročitaj još
"Ako pogledate situaciju u Evropi, vi imate procenu vrlo niskog rasta, procene za rast kreću od 0,9 do 1,3, inflacija je u februaru iznosila 1,9 odsto u okviru cilja i u takvim uslovima svaki rast referentne kamatne stope ECB bi mogao da znači samo usporavanje ekonomskog rasta. Tako da Evropska centralna banka definitivno procenjuje da je u ovom trenutku veći problem privredni rast nego inflacija. Ne očekujem da će Evropska centralna banka podizati referentnu kamatnu stopu", rekao je Fabris.
Fabris kaže da je slična situacija i u Americi, gde su referentne kamatne stope još više nego što su u Evropi.
"Mislim da je mnogo manje verovatno da će FED podizati referentne kamatne stope, naročito u uslovima kada Amerika ostvaruje solidne stope ekonomskog rasta. Projekcija za Ameriku je oko dva odsto i mislim da ni FED neće želeti da povećanjem referentne kamatne stope ugrozi ekonomski rast. Centralne banke vagaju da li je veći problem inflacija ili ekonomski rast, mislim da u ovom trenutku je procena da je veći problem ekonomski rast i referentne kamatne stope će biti mirne. Tako da će Euribor verovatno biti miran", zaključio je Fabris.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
4
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
22
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
39
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama
10.08.2026.•
3
Prodaja električnih automobila kineskih proizvođača u Evropi od januara do maja dostigla je rekordni nivo uprkos visokim carinama, što dodatno pojačava pritisak na evropsku automobilsku industriju.
Cene u hotelima i restoranima u Vojvodini porasle više nego na republičkom nivou
10.08.2026.•
11
Ugostiteljske usluge su u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Vozači kamiona Zapadnog Balkana u utorak o problemu ograničenog boravka u Šengen zoni
10.08.2026.•
3
Profesionalni vozači kamiona u međunarodnom transportu iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije održaće sastanak sutra, 11. avgusta.
Bez dogovora: Sindikati pitaju gde se izgubilo obećanje da će minimalac biti 650 evra, a prosečna plata 1.400
10.08.2026.•
23
Trenutna minimalna zarada u Srbiji iznosi 550 evra, a na današnjem sastanku država je predložila povećanje na 600 evra.
Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo
10.08.2026.•
27
Više od godinu i po dana živi se u atmosferi svakodnevnih protesta i izliva nezadovoljstva.
Holandska banka: Ekstremne vrućine mogu da izbrišu rast EU
10.08.2026.•
1
Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da ponište značajan deo očekivanog ovogodišnjeg ekonomskog rasta u regionu, upozorila je holandska banka Triodos u novom izveštaju.
Počinju pregovori o minimalnoj zaradi: Koliki je minimalac u drugim zemljama
10.08.2026.•
9
Pregovori vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata o minimalnoj zaradi za 2027, koja bi prema obećanjima predsednika Vučića, trebalo da iznosi 650 evra, počinju danas, 10. avgusta.
Komentari 1
dacic
36 godina uspesne inflacije sorab prezivljava, sledi novih 36-40
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar