Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
Foto: 021.rs
Postavlja se pitanje da li će OFAC dati dozvolu za prodaju tog udela u NIS-u i da li su poslati svi elementi ugovora.
Berzanski analitičar Branislav Jorgić kaže za Euronews Srbija da s obzirom na to da je OFAC produžio operativnu licencu NIS-u, to znači da su dozvolili praktično i neki konačni dogovor.
"Sada je praktično na potezu OFAC, ali mislim da to treba malo elastično gledati s obzirom na ovaj moment da je operativna licenca produžena do 17. aprila", rekao je Jorgić.
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nedavno je za RTS rekao da nije siguran da će MOL dobiti dozvolu za kupovinu ruskog udela u NIS-u 24. marta.
"Da li će MOL dobiti dozvolu 24. (marta) da kupi NIS, poslati su svi elementi, nisam siguran da će dozvola biti 24. (marta)", rekao je Bajatović.
Jorgić navodi da ako su OFAC-u poslati elemetni ugovora o kupoprodaji, to znači da su, ipak, u načelu neki dogovori postignuti i da je dogovorena cena. On kaže da se rokovi privode kraju i da će to morati da se ubrza i reši jer nema mnogo vremena.
Prema njegovim rečima, jedna mogućnost je da kupac bude mađarski MOL, a druga da to bude zajednička firma koja je formirana od strane ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i MOL-a.
Ranije je već saopšteno da bi Srbija trebalo da kupi pet odsto od tih 56,15 odsto koliko bi kupili MOL ili zajednička firma MOL-a i ADNOC-a.
"Za pet odsto mora isto da se definiše cena, a bazna cena je kupoprodajna cena između MOL-a i Gasproma", dodaje on.
Šta bi sve podrazumevala transakcija?
Kao problem Jorgić vidi to što je MOL kao glavni snabdevač naftnim derivatima Slovačke, Mađarske i Hrvatske u uslovima kad je zatvoren naftovod Družba, fokusiran više na rešavanje tih urgentnih problema.
"To je prva stvar. Druga stvar, ADNOC je takođe na Dalekom istoku suočen sa drugim vrstama problema, a vezano za konstantne napade postrojenja od strane Irana", rekao je Jorgić.
Govoreći o tome kako bi transakcija mogla da se obavi ako OFAC odobri dogovor o prodaji, Jorgić objašnjava da ta transakcija znači prenos akcija i prenos novca.
"Oko prenosa akcija, ako OFAC to odobri, neće biti problema. Što se tiče novca, on je vrlo bitan element ugovora koji će biti predmet pažljivog proučavanja od strane OFAC-a. Novac bi morao da ide na poseban namenski račun. Taj račun nije u neograničenoj kontroli Gasproma, nego je pod posebnim režimom korišćenja sredstava. Ono što je u više navrata prethodno rečeno, to je da će Rusi moći da koriste sredstva za plaćanje roba i usluga koje nisu obuhvaćene sankcijama. Ono što je obuhvaćeno sankcijama neće moći da bude predmet plaćanja sa toga računa, dok ne se ne steknu neke međunarodne okolnosti da se taj račun potpuno oslobodi", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On je precizirao da ono što Amerikanci i Evropljani nisu svrstali pod sankcije, to će moći da se plaća, a ono što je pod sankcijama neće moći da se plaća.
Na koji račun će otići novac?
Jorgić je rekao da bi sastavni deo ugovora bilo i to gde će biti taj namenski račun.
"Prvo, taj račun treba da bude odobren od strane OFAC-a s jedne strane i s druge strane taj poseban režim korišćenja sredstava će biti prisutan. Imajući u vidu dobru saradnju i Rusa i Amerikanaca sa Arapskim Emiratima, pretpostavljam da bi to moglo da bude tamo", rekao je on.
Jorgić navodi da bi, teoretski, račun mogao da bude i u Srbiji ali i da to nije neophodno jer je, ipak, u pitanju međunarodna transakcija.
"Vi imate Mađare kao međunarodni konstituent i imate Gasprom. Znači, te pare se praktično ne dotiču Srbije, one ne moraju da idu uopšte preko Srbije, mogu da idu sa računa MOL-a na račun Gasproma tamo gde se oni dogovore", rekao je Jorgić.
On podseća da su sankcije uvedene zbog ruskog vlasništva u NIS i korišćenja profita koji NIS ostvaruje za finansiranje rata u Ukrajinu.
"To je bilo zvanično obrazloženje. Ako su Rusi isključeni iz vlasništva i ako taj stav da oni koriste sredstva za finansiranje rata u Ukrajini više ne postoji, onda bi trebalo da budu potpuno oslobođeni tih sankcija. Mislim da tu ne bi trebalo da bude problema. Ono gde bi moglo da bude dodatnog nekog nadzora to je taj devizni račun, onda Amerikanci prebacuju fokus sa NIS-a na poslovanje Rusa sa tog računa", rekao je Jorgić.
Pročitaj još
On je naveo da bi memorandum između Mađarske i Srbije trebalo da bude osnov za potpisivanje sveobuhvatnog međudržavnog sporazama o energetici, što je najavljivano da bi sporazum između dve države trebalo da bude javan, "bez ikakvog zatamnjenja pojedinih delova ugovora", kao i da na tome treba da insistira javnost.
"Što se tiče samog kupoprodajnog ugovora, tu bi morala da bude poznata cena, jer tu imamo sledeći korak koji sledi nakon kupoprodajne transakcije, a to je da Srbija otkupi od MOL-a ili možda te zajedničke firme koju oni planiraju da naprave sa ADNOC, jer mi zvanično još ne znamo ko je kupac. Jedna mogućnost je da to bude MOL, a druga mogućnost je da to bude ta zajednička firma koja je formirana od strane ADNOC-a i MOL-a", rekao je on.
Jorgić navodi još jedan momenat, a to je Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, koji se odnosi i na NIS pošto je berzanska kompanija, a koji predviđa da svako ko preuzme 25 odsto i više akcija je obavezan da uputi ponudu za preuzimanje ostalim akcionarima, najmanje po ceni po kojoj je otkupio i stekao te svoje akcije.
"U ovom konkretnom slučaju MOL bi stekao akcije, on ima obavezu upućivanja ponude za preuzimanje, po najmanjoj ceni po kojoj je stekao tih 25 plus jedna akcija, odnosno u ovom konkretnom slučaju 56,15 odsto akcija. I to će biti obaveza prema zakonu, sem ukoliko se nekim posebnim zakonom napravi izuzeće za MOL u ovoj konkretnoj transakciji ili tim međudržavnim sporazumom koji oni najavljuju da se eventualno isključi ta obavezu. Tako da bi ta cena trebalo da bude javna i javnost Srbije bi trebalo da insistira na javnosti svih dokumenta", zaključio je Jorgić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
3
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
27
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
10
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar