Srpski strah od američke inflacije, na istorijskom maksimumu cene bakra, drveta, ulja, nekretnina...

Srbija "živi na dug", pa je uticaj dešavanja u državama emiterima najvažnijih valuta na ovdašnju ekonomiju znatan i dodatno jača tokom globalnih kriza.
Srpski strah od američke inflacije, na istorijskom maksimumu cene bakra, drveta, ulja, nekretnina...
Foto: Pixabay

Ovih dana se dosta govori o mogućoj inflaciji, još više se prikrivenije ukazuje da nailazi period u kome će cene da rastu. Doduše, ne samo u Srbiji, mnogo toga je već poskupelo na svetskom nivou.

Tako je cena bakru sa preko 10.000 po toni dostigla istorijski pik, dok su rast od sto odsto zabeležili i soja i kukuruz, ulje još i više. Rekorder je drvo za koje treba izdvojiti i trostruko u odnosu na svotu od pre samo petnaest meseci.

Možda je najveće iznenađenje kontinuirano poskupljenje kvadratnog metra stana.

Kako očuvati vrednost

Očito, mnogo šta je primetno skuplje, a i te uvećane cene dodatno rastu. Nije onda čudno što je počela priča o inflaciji podstaknuta vešću da je u Sjedinjenim Američkim Državama prvi kvartal tekuće godine obeležio uvećanje cena od 4,2 odsto.

Dinamika na tržištu je zabrinula i ljude u Srbiji. Tim pre što štednja u bankama ne funkcioniše, pa se polaganjem novca na bankovni račun samo gubi. Svaki dan raste cena garaži, stanu, zemljištu, slikama, kriptovalutama, platini, zlatu, paladijumu, svemu čijom kupovinom se čuva vrednost ušteđevine.

Danas je teže nego ikad očuvati vrednost zarađenom novcu. Stoga i nije iznenađenje da je talas povećanja cena zabrinuo ljude. Nisu samo u pitanju uvećani izdaci, čak i za osnovne potrepštine, već i dalje otežavanja očuvanja realne vrednosti zarađenog.

U pitanju su poskupljenja koja svakog pojedinca čine nesigurnim. Otuda i zebnja od jačih inflacionih trendova.

Moć dolara

Naravno da i Srbin zna, uostalom ima i iskustvo, da prilike u najbogatijoj i namoćnijoj državi na svetu utiču globalno; na sve, pa i na vodeću zemlju zapadnog Balkana. Nema veze što su trgovačke veze Srbije i SAD sasvim skromne, beznačajne.

Od prilika u SAD itekako zavisi oporavak evropskih država, posebno Nemačke, vodeće privredne lokomotive Starog kontinenta. A Nemačka i Italija su naši vodeći ekonomski partneri i ekonomska dešavanja u nas umnogome zavise od kretanja u ove dve zemlje.

Posredno, uticaj zbivanja u ekonomiji SAD na Srbiju je jasan. Još je, međutim, izraženiji uticaj preko američke valute dolara, neke vrste i svetskog rezervnog novca. Stoga monetarna politika FED-a, skupine privatnih banaka sa pravom da emituju dolar, ima i direktniji i mnogo snažniji uticaj na zbivanja po celom svetu. Pogotovo na male, siromašne i poluzavisne države.

Dovoljno je samo da u FED-u odluče kako bi inflaciju trebalo suzbiti na uobičajen, efikasan način, dakle uvećanjem osnovne kamatne stope. Lančano, isti potez povlače sve druge centralne banke na svetu i cena novcu raste. Tim pre što je osnovna stopa već dugi period praktično na nuli, pa je i novac nikad jeftiniji. Dolar, ali i novac emitovan kroz sve druge monete.

Život na dug

Pre četrdesetak godina u sličnim prilikama, tadašnji američki guverner Pol Voker je rast cena suzbio sukcesivno uvećavajući kamatnu stopu sa 2,3 na preko 18,5 odsto, a dolar je bezmalo utrostručio vrednost spram valuta evropskih država. Još postoje generacije koje se sećaju ovih zbivanja. Nekadašnja Jugoslavija se nije oporavila od šoka.

Sa rastom osnovne kamate, rastu i kamate na američke hartije od vrednosti. Investitori hrle na Vol Strit, napuštajući mnoga dotadašnja ulaganja. Ne samo da opada vrednost valuta drugih država, već raste i cena zaduživanja, kamata po kojoj se pozamljuje novac.

Uvećanje kamata znači i stalno uvećavanje opterećenja budžeta iz kojih se kamate vraćaju. Istovremeno, retki su, kao raritet, novi investitori, a stari se ubrzano povlače i peusmeravaju ka najsigurnijoj luci, američkim hartijama od vrednosti.

Sličan scenario moguć je, mnogi kažu i verovatan, i danas. Bilo bi to pogubno za države koje "žive na dug". Dakle, pozajmljeno vraćaju novom pozajmicom.

Reč je o korisoj strategiji kada su kamate niske ili imaju opadajući trend. Međutim, situacija se brzo preoblikuje u tešku, na ivici opstanka, kada kamate osetnije rastu, pogotovo ako dostignu ekstremnije vrednosti.

Poguban scenario

Srbija ima razloga da strahuje. Da bi ove godine vratila kamate, pristižuće rate starih kredita i ispeglala budžetski deficit, neophodno je da na tržištu posudi preko sedam milijardi evra. Cena zaduženja, kamata, je jako bitna, nije isto da li kredit podižete uz okamaćenjem od 2,2-3,7 odsto ili je ono duplo više.

Nekadašnja Jugoslavija se pomenutog kraja osmadesetih našla u situaciji da od početnih tri, četiri kasnije plaća i jednaest i više odsto. Podsetimo se i skorašnjeg slučaja Grčke kada je zapala u situaciju da pozajmljuje i po kamati od 13,5 odsto.

Prošle godine smo na kamate izdvojili oko 990 miliona evra. Ukoliko bi se ostvario plan investicija aktuelne vlade, ukupni javni dug bi se uvećao za još dvanaestak milijardi. Samo za duplo veće kamate to bi bio izdatak od cirka tri milijardi dolara svake godine. Da i ne spominjemo više kamate. Veliko opterećenje.

Dodatne nevolje bi bili odlasci inoulagača. Setimo se svetske finansijske krize sa kraja 2008. godine kada je povlačenje samo miljarde evra stranog uloga izazvalo paniku u Srbiji. Može se samo zamisliti šta bi se dogodilo ako bi strani investitori, koji, kupujući ovdašnje hartije od vrednosti finansiraju državu Srbiju, povukli, primera radi, tri i po milijarde evra.

Zaboravljeni domaći ulagači

Šta može učiniti aktuelna vlast kako bi pojedine nevolje predupredila, a druge spremnije dočekala? Mada ima mogućnosti, arsenal mera kojima može reagovati nije prevelik.

Čini se da bi odlaganje pojedinih planiranih investicija, o kojima i inače u javnosti ima oprečnih mišljenja, bila prava mera opreza. Pre svega reč je o beogradskom metrou, te pojedinim autoputevima ili brzim saobraćajnicama.

Što se tiče kapitala, čini se da su naprednjačke vlade, angažujući se na privlačenje stranih investitora, poprilično zapostavili domaće ulagače. Udeo ovdašnjih gazda u investicijama poslednjih godina spao je na samo 37-38 odsto ukupnih.

A svuda u svetu najbrojnija i daleko najveća su domaća privatna ulaganja, dostižući i 85 odsto svih investicija. Čini se da je to rezervoar na koji ni predsednik Vučić, ni tim Ane Brnabić do sada nisu obraćali pažnju.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Zebra

    01.06.2021 09:54
    Pohvale za tekst. Kratko i jasno. Bilo bi dobro napraviti detaljniju analizu kako cela prica utice na obicnog pojedinca i sta danas taj pojedinac moze da uradi da bi bio spreman za sutra.
  • @NS

    29.05.2021 07:53
    @NS
    Jeste USA zadužena više po glavi stanovnika, ali je zadužena u svojoj valuti koju štanca po potrebi. S druge strane, Srbija za vraćanje duga mora da nabavi stranu valutu, što znači da će, u nedostatku izvoza, za dug dati nekretnine, rude i ostale prirodne resurse.
  • Куп је битан

    27.05.2021 20:29
    Постоји једна много опаснија ствар од промена каматних стопа. То је курс динара. Сада је наизглед све лепо. Рате на кредите индексиране у еврима су стабилне, разне статистике су улепшане тога што нема промена курса. Као да су наши алхемичари пронашли камен мудрости. Србија више троши него што произведе, више увезе него што извезе а има стабилну валуту која повремено и ојача. Овде неизбежно долазимо до приче о прасету. Оно је срећно, весело, газда га храни, чисти, доводи ветеринара када се разболи. Игра се са осталим прасићима и мирно спава поред своје маме прасице. Наше прасе мисли како је живот леп и како ће увек тако живети. А онда, уочи Божића, Ускрса, Нове Године, небитно, долази газда и у руци не носи храну већ нож. Отприлике тако ће се завршити и српска прича са "стабилним курсом и јаким динаром". Србија седи на нуклеарном реактору званом раст спољног дуга и прецењена домаћа валута.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Raste dug za kredite

Na kraju septembra ukupan dug po bankarskim kreditima u Srbiji bio je 3.050 milijardi dinara.

Politika kreirala aktuelnu svetsku energetsku krizu

Dramatične nestašice i uzleti cena fosilnih goriva i struje na više mesta širom sveta, gde se već nedeljama ispoljava energetska kriza, ponajviše su ukazali na preteran uticaj politike na energetiku.

Evro sutra 117,56 dinara

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,5603 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Vreme je da struja poskupi

EPS već decenijama ne uspeva da iz poslovanja investira, pa proizvodnja struje godinama opada, dok se iz pogona emituju zagađenja i petostruko više nego što je dopušteno po ekološkim standardima.