Najjeftiniji električni automobil u oktobru na srpskom tržištu

"Dačija spring" bi srpskog kupca trebalo da košta do 12.000 evra, na osnovu jednog punjenja prelazi 300 kilometara, a obnova električnog kapaciteta traje oko sat vremena.
Najjeftiniji električni automobil u oktobru na srpskom tržištu
Foto: 021 (YouTube - Dacia fans)

Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima 4.000 električnih ili hibridnih automobila. Lane je registrovano tek stotinak novih, manje nego u bilo kojoj državi Evropske unije.

Međutim, uskoro bi i kod nas moglo biti znatno više vozila budućnosti.

Do sada su ovdašnji vozači mogli jedino u inostranstvu kupiti ovaj tip automobila, pa potom uvesti u Srbiju. Ali, do kraja godine kupovina će biti jednostavnija.

Značaj subvencije

Rumunski proizvođač, u vlasništvu francuskog, planira da već do kraja oktobra u Srbiji započne prodaju "Dačije spring", najjeftinijeg električog automobila u Evropi. Reč je o vozilu sa četiri putna sedišta, dužine 3,73 metra, koje na osnovu jednog punjenja pređe tri stotine kilometara. Za obnovu baterijskog kapaciteta potrebno je sat vremena na javnom punjaču, a do dvanaest sati na običnoj utičnici.

Cenom od 19.000 evra "Dačija spring" je najjeftinije e-vozilo na Starom kontinentu, ali prodaju ovakvih automobila subvencionišu sve evropske države. Tako u Nemačkoj vlada sa 9.750 evra podstiče građane da modernim vozilima zamenjuju klasična.

Posledica solidne podrške je lanjsko utrostručenje prodaje na 194.000 e-automobila. I to u sezoni kada je, usled problema izazvanih pandemijom, ukupna prodaja automobila u Nemačkoj pala na 2,9 miliona, devetnaest odsto manje nego prethodne godine.

U Rumuniji podrška države je još izdašnija, oko 11.200 evra, pa su prošle godine naše komšije kupile osamdeset puta više elektromobila nego građani Srbije, a samo za "Dačiju spring" odlučilo se preko 3.000 rumunskih vozača. Novo vozilo rumunskog kupca košta samo 7.760 evra.

Niski troškovi korišćenja

Srbija takođe subvecioniše kupovinu e-mobila. Država je u budžetu izdvojila 120 miliona dinara za ovu namenu, a pojedinačna podrška, zavisno od tipa vozila, kreće se od 250 do 5.000 evra.

Rumunski prozvođač zna da je kupovna moć srpskog građanina relativno niska, pa se odlučio da na ovdašnje tržište izađe sa cenom od jedanaest, eventualno dvanaest hiljada evra. Prodavcu bi, naravno, pripala i državna subvencija.

Mada, na prvi pogled, cena e-automobila može da se učini visokom, kupac je, zapravo, u benefitu. Naime, troškovi vožnje su višestruko niži nego što su kod upotrebe vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Dok klasični automobil troši oko 5-6 litra dizela na sto kilometra, "Dačija spring" za istu razdaljinu potroši tek dvanaestak kilovata. Cena utrošene struje, pod uslovom da ste u plavoj (srednjoj) zoni i da punite danju iznosi samo 110 dinara. Jeste da je u Srbiji struja najjeftinija, ali čak i da se udvostruči, razlika u troškovima je više nego velika.

Nedostatak punjača

Dodatna dobit za kupca je mnogo jednostvnije i jeftinije održavanje vozila, pa se ceni da je ukupna ušteda na sto pređenih kilometara najmanje 950 dinara. Ako se mesečno u vožnji prelazi 1.000 kilometara, to je u kućnom budžetu ušteda od 9.500 dinara, odnosno cirka 80 evra.

Za deset godina korišćenja elektroautomobila sačuva se bezmalo 10.000 evra. Posmatrano nabavnu cenu i troškove upotrebe, orijentacija na modernija vozila je itekako racionalna odluka, ali nije lako sakupiti novac za uočljivo višu nabavnu cenu.

Međutim, čini se da bi za razmah elektroautomobla u Srbiji znatno veći problem mogla biti očajno nerazvijena mreža javnih punjača. Zapravo, do sada su snažni punjači, od po 175 kilovata, postavljeni samo na pet lokacija, u Šidu, Subotici, Preševu, Dimtrovgradu i Beogradu.

Vidljivo je da je reč o lokacijama primerenim inovozačima koji su u Srbiji u tranzitu. U Beogradu ima još dvadesetak punjača manjeg kapaciteta, isto toliko u ostatku Srbije. Uskoro će se postaviti još tri javna punjača jačine 175 kilovata, u Nišu i dva u Beogradu, potom i deset snage 50 kilovata. To je sve premalo da bi vlasnici izbegli poludnevno punjenje baterija na kućnim utičnicama.

Kuda sa starudijom

Neočekivana dobit po vlasnike elektroautomobila je fakat da u Srbiji još nije pravno regulisano punjenje baterija. Trošak, kroz cenu struje, plaćaju građani Srbije, mada se obično dešava da radnik na punjaču stotinak dinara naplati uslugu. Jeste ekonomski logično, struja košta, ali je bez pravnog osnova.

Srbiji, dakle, valja pravno regulisati prodaju struje preko punjača, ali i da podstakne razvoj mreže "novih pumpi", kako se žargonski uobičajeno kaže. Time će dodatno podržati prelazak na savremenija vozila. U suprotnom, u još većoj meri postaćemo tržište na koje se plasira izraubovana starudija.

Prelazak na e-vozila i oslobađanje od dizelaša je u Evropi uzelo toliko maha da se sve brže lageruje sve veći broj klasičnih vozila na koje njihovi dosadašnji vlasnici više ne računaju. Samo iz Nemačke je prošle godine na tržište jugoistočne Evrope prodato više od 264.000 polovnih dizelaša, skoro duplo više nego prethodne.

Međutim, na autoplacevima po Nemačkoj još oko dva miliona polovnjaka, motora kategorije evro4 i evro5, čeka da kod siromašnijih jugoistočnoevropljana nađe novog vlasnika. Izvesno je da tek predstoji pritisak polovnjaka na srpsko tržište i gomilanje izrađene gvožđurije.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ivan

    11.10.2021 16:59
    Reciklaza
    Za uvoznika buduce dacije da navede koliko kosta novi set baterija za daciju spring...a sto se reciklaze baterija tice...po zakonu proizvodjac mora preuziti baterije...stare...znaci vraca mo ih u rumuniju...ili kinu...kako su se dogovorili...
  • Ivan

    08.09.2021 00:36
    Daleko smo mi od toga
    Alo ljudi pre 20 dana bio na tehničkom i dok čekao red ljudi se brinu dobra većina njih hoće li proći tehnički stare astre kadeti audi jaje lade nive jedva skrpili registraciju i osveživanje vozila da prođu pregled a vi ovde govorite o električnim vozilima a najveći proizvođač struje u državi je termo elektrana koja kad bi stala morali bi struju da uvozimo kao što i jesmo pre nekoliko zima kad su nam falili kilovati pa smo uvozili iz bugarske ulice pune rupa u vranju 1200 radnika geoxa ostalo bez posla kompletna fabrika je ugašena italijani se pokupili i otišli bez najave i bez objašnjenja porodice početak školske godine dočekuju na biro zapošljavanja u prevodu nosimo cepane pantalone a maštamo o novom šeširu strašno
  • Strujomer

    03.09.2021 08:44
    Cena struje
    Notorna je laž, opšte prihvaćena, da je cena struje u Srbiji najjeftinija!
    Cena struje u Srbiji je najskuplja!
    Pogledajte vaš račun i sračunajte. Mi koji smo u zelenoj zoni nas košta 10 evro centi kW. Ove u plavoj 15 a u crvenoj bog te pitaj!? EDB kaže ali to preko 3 evro centa su porezi itd... Ajde...ko da moj novčanik razdvaja računček a i da razdvaja, suština ostaje ista...ja plaćam 10 evro centi po kW. A Ti još više!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Raste dug za kredite

Na kraju septembra ukupan dug po bankarskim kreditima u Srbiji bio je 3.050 milijardi dinara.

Politika kreirala aktuelnu svetsku energetsku krizu

Dramatične nestašice i uzleti cena fosilnih goriva i struje na više mesta širom sveta, gde se već nedeljama ispoljava energetska kriza, ponajviše su ukazali na preteran uticaj politike na energetiku.

Evro sutra 117,56 dinara

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,5603 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Vreme je da struja poskupi

EPS već decenijama ne uspeva da iz poslovanja investira, pa proizvodnja struje godinama opada, dok se iz pogona emituju zagađenja i petostruko više nego što je dopušteno po ekološkim standardima.