NBS: Netačne interpretacije stava Vrhovnog kasacionog suda o bankarskim naknadama

Narodna banka Srbije ocenila je da se u javnosti iznose brojne neistine i pogrešna tumačenja dopune Pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja bankarskih naknada za kredite.
NBS: Netačne interpretacije stava Vrhovnog kasacionog suda o bankarskim naknadama
Foto: Pixabay
Kao i 2018. godine, nakon donošenja Pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, sada se ponovo nakon donošenja dopune tog stava koristi jedna rečenica iz obrazloženja ne bi li se našao neki osnov za nastavak sporova, saopšteno je iz NBS.
 
Tada je, kako se navodi, to bila rečenica da je banka dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč, što je u praksi dovodilo do apsurdnih zahteva da banka dokazuje specifikaciju i strukturu tih troškova.
 
"Sada kada je VKS doneo Dopunu Pravnog stava u kojem je izričito naveo da je ta rečenica pogrešno protumačena, koristi se deo obrazloženja gde se navodi da ovaj dopunjen stav ne utiče na sporove ako se zahtev za utvrđivanje ništavosti temelji na tvrdnji da su troškovi kredita naplaćeni u dvostrukom iznosu zadržavanjem jednokratnog nominalnog iznosa iz odobrenog kredita i njihovim istovremenim uračunavanjem u efektivnu kamatnu stopu", dodaje se.
 
U vezi sa tumačenjima ove rečenice, više puta iznetim u javnosti, koje se bazira na stavu da je banka dva puta naplatila naknadu ako je zadržala iznos naknade iz odobrenog kredita i uračunala taj iznos u efektivnu kamatnu stopu, iz NBS kažu da je to potpuno netačno, što se matematički može proveriti.
 
"To tvrdimo kao institucija koja je ovlašćeni predlagač Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je definisana i regulisana efektivna kamatna stopa i kao institucija koja je donela propis kojim se uređuje način obračuna efektivne kamatne stope", navode u NBS.
 
Ako se odobrava kredit u iznosu od 100.000 dinara, a ugovorena je jednokratna kreditna naknada od 2,0 odsto od tog iznosa, postoje dve mogućnosti koje su po svom materijalnom efektu apsolutno iste, objašnjava NBS.
 
Prva je da banka isplati celokupan iznos od 100.000 dinara, a da klijent nakon toga plati banci 2.000 dinara na ime naknade iz sredstava koje je dobio od banke ili iz nekih drugih. Druga mogućnost je da se skrate te dve radnje, da se prebiju potraživanja između banke i korisnika kredita, tako što će banka zadrži iznos od 2.000 dinara od odobrenog kredita ako klijent tako izabere.
 
U oba slučaja nema nikakve dvostruke naknade. Naime, naplata ni naknade, ali ni redovne kamate ni glavnice, ne vrši se kroz efektivnu kamatnu stopu. Prosto, naplata obaveza po kreditu se ne vrši kroz bilo kakvu kamatnu stopu pa ni efektivnu kamatnu stopu, nego se vrši kroz rate kredita i jednokratna plaćanja naknada i troškova, navodi centralna banka.
 
Za razliku od nominalne kamatne stope koja služi da se obračuna iznos kamate, i to tako što se tokom otplate kredita ta kamatna stopa primenjuje na preostali iznos duga (koji se pritom stalno smanjuje, pa je zato udeo kamate u rati kredita vremenom sve manji), efektivna kamatna stopa nije obračunska kategorija, ona ne služi da se obračuna iznos kamate, naknada i sl.
 
Dok se nominalna kamatna stope upotrebljava da bi se utvrdio iznos kamate, efektivna kamatna stopa se dobija od već utvrđenih novčanih tokova (iznosa glavnice, ukupnog iznosa kamate, iznosa svih naknada i troškova i sl.), koji se diskontuju, na neto sadašnju vrednost.
 
Dakle, efektivna kamatna stopa je informativna stopa koja služi da uporedi ukupne jednokratne i buduće novčane prilive i odlive, svodeći ih sve na neto (saldo priliva i odliva) sadašnju vrednost. Zato važi da ta stopa najvernije odražava ukupnu cenu kredita i zato je propisano da se prilikom oglašavanja efektivna kamatna stopa prikazuje uočljivije od drugih podataka o kreditu.
 
Takođe, matematički se može utvrditi i da je tvrdnja da se na plaćenu naknadu vrši obračun kamate - neistina. Kamata se obračunava na odobren iznos kredita, a na klijentu je da odluči da li će iz tog iznosa ili iz nekih drugih sredstava platiti jednokratnu naknadu, navode u NBS.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Talac

    12.10.2021 14:21
    Ja samo ne razumem ko vas ljudi tera da imate bilo sta sa bankama (osim tekuceg racuna). Je l vas neko tukao da uzmete kredite? Banke su lihvarske organizacije, nisu dobrotovorne ustanove. Tek su na korak od zelenasa iz kvarta. Imaju samo za nijansu finije metode. Ostalo je sve isto.
  • ?

    11.10.2021 23:36
    Po novom Zakonu o zastiti potrosaca je navedeno da usluga koja prelazi 5 krsd mora da ima specifikaciju. Očigledno da za mnogo veće iznose kod banaka to ne važi.
  • Nataša

    11.10.2021 22:12
    Koga zamajava
    "dovodilo do apsurdnih zahteva da banka dokazuje specifikaciju i strukturu tih troškova."
    Nije to apsurdan nego opravdan zahtev.
    Prema našem zakonu, cena kapitala je kamata, i tačka. Nikakvi "troškovi" dodatni. Pogotovo ne troškovi u procentualnom iznosu, jer to nisu troškovi nego dodatna prikrivena pljačka. Isti je trošak sastav i štampanje ugovora, vreme potrošeno na stranku, papir, struja, voda... u odnosu na visinu kredita, i u pravu su kad se traži specifikacija za svaki pojedini kredit, jer to otkriva prevaru

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Prodat Delta siti

Kompanija MPC Properties, koja se bavi izgradnjom i upravljanjem nekretninama, objavila je da je kupila beogradski Delta siti šoping centar.

Tel Aviv najskuplji grad na svetu

Najveći izraelski grad Tel Aviv najskuplji je na svetu, pokazala je analiza koja je objavljena u sredu u britanskom magazinu "The Economist".

Zašto su zlatne rezerve vraćene u Srbiju?

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.

Velika zaduženja mogu da ugroze državnu kasu

Preko 28,5 milijardi javnog duga i najavljenih dvadesetak milijardi dodatnih pozajmica su prevelik zalogaj za srpsku privredu, stoga i pretnja za budžet zgodno ukomponovan u tekuću ekonomsku politiku.