Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin

Autor: Radar (Nataša Latković)

Info

14.03.2026.

08:00 > 07:30

Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.

Nejasno je zašto je kao lokacija izabran Surčin, imajući u vidu da je glavni projektant, renomirana španska kuća Fenvik Iribaren arhitekts, na koju se Aleksandar Vučić neretko pozivao, prednost dala Adi Huji, piše Radar.

Kako se navodi u izveštaju predstavnika Fenvika koji su obišli obe lokacije, Ada Huja je odlična opcija za izgradnju stadiona, što zbog blizine reke koja bi privlačila ljude i kad se ne održavaju utakmice, što zbog blizine centra grada, ali i razvoja samog naselja.

S druge strane, Fenvik ocenjuje da postoji mnogo negativnih aspekata i zabrinutost kad je reč o lokaciji u Surčinu - daleko je od grada, stadion bi mogao da bude prazan 336 dana godišnje, bez dodatnih sadržaja, a čak i ako se u neposrednoj blizini izgradi tržni centar, nije sigurno da će biti posećen. Jedina pozitivna stvar je što je zemljište jeftinije i pogodno za gradnju.

Ada Huja kao lokacija za izgradnju Nacionalnog stadiona gotovo da nije imala nedostatke. To se može zaključiti iz izveštaja španskih projektanata Alehandre i Marka Fenvika, predstavnika Fenvik Iribaren arhitektsa, od 12. oktobra 2017, inače poznatih po projektovanju tri od osam stadiona u Kataru za Svetsko prvenstvo 2022. Izveštaj je pisan nakon njihove posete Beogradu, do koje je došlo 18. i 19. septembra 2017.

Baš tih dana oni su obišli i Adu Huju, koju je predložila Skupština grada Beograda, i Surčin, a potom su sastavili i izveštaj o izboru lokacije za Nacionalni stadion. Oni u tom dokumentu zaključuju da je sličnost u veličini, odnosno površini parcela koje su predložene, ali da se značajno razlikuju i u pogledu položaja i u pogledu konteksta.

Stadioni blizu reka i centra grada mnogo su atraktivniji

"Prvog dana tim je posetio lokaciju 1, koja se nalazi u centru grada pored reke Dunav. To je lokacija koja nam se veoma dopala, jer bi stadion na tom mestu mogao da doprinese revitalizaciji čitavog područja, a sam stadion bi postao još jedan gradski simbol. Objekti ove veličine koji su smešteni blizu reka često su veoma istaknuti i atraktivni, pa se čini da je ovo odlična opcija za Nacionalni stadion. Sa druge strane, nalazi se u području kojem je potrebna urbana i društvena intervencija, odnosno dalji razvoj i uređenje", piše u izveštaju Fenvika.

U tom dokumentu se dalje navodi da se lokacija za stadion na Adi Huji nalazi nizvodno od Pančevačkog mosta, do sela Višnjica, u priobalnom području Dunava. Udaljena je oko četiri kilometra od centra grada, oko 30 kilometara od Aerodroma "Nikola Tesla", a u blizini su stambene, komercijalne i industrijske zone. U izveštaju Fenvika dalje piše da površina parcele na kojoj bi se gradio stadion iznosi približno 49 hektara, a da je dozvoljena izgrađenost zemljišta 60 odsto.

"Za stadion je potrebno minimalno oko sedam hektara, tako da se ovaj projekat može dobro uklopiti u ovaj prostor. Čini se da je lokacija dobro klasifikovana za sportske sadržaje i druge mešovite namene u okruženju, što je pogodno za stadion", ističe se u tom dokumentu.

Stručnjaci koje je država angažovala dalje zaključuju da je područje na Adi Huji okruženo saobraćajnicama, da se Višnjička i Dunavska ulica nalaze južno od lokacije, tu je i Pančevački most, a na istoku je planirana izgradnja novog mosta (Most preko Ade Huje). Podsećaju da stadioni moraju imati dobra saobraćajna rešenja za dane utakmica, a čini se, navode oni, da je ovo područje adekvatno za takvu funkciju, pogotovo sa izgradnjom novog mosta.

"Ovo je lokacija koja može doprineti razvoju Ada Huja distrikta. Postoji mnogo pozitivnih faktora: urbana pozicija, blizina reke, povezanost sa javnim gradskim prevozom… Lokacija je integrisana u grad Beograd i predstavlja svojevrsnu ivicu postojećeg grada. Razvoj stadiona i pratećih objekata omogućio bi snažnu urbanu integraciju ovog područja. Putna infrastruktura i komunikacije mogu se direktno povezati sa postojećom gradskom mrežom ulica", piše u izveštaju.

Dalje se navodi da je područje uz reku veoma privlačno, da reka ima poseban karakter i "čini lokaciju uzbudljivijom nego kada je objekat smešten u centru ili van grada".

"Voda omogućava refleksiju stadiona, a postoji i mogućnost dolaska čamcima ili brodovima direktno do stadiona. Lokacija uz reku bi privlačila ljude i van dana utakmica, a dobar urbanistički plan mogao bi da učini ovo mesto važnim centrom za rekreaciju i društveni život građana Beograda… Za svaki grad, a posebno kada je u pitanju Dunav, voda daje novu dimenziju gradskom pejzažu. Gradovi poput Pariza ili Londona ne bi bili isti bez Sene ili Temze, dok Amsterdam i Venecija ne bi bili toliko posećeni bez svojih kanala. U vodi postoji nešto izuzetno privlačno", zaključuju stručnjaci.

U dokumentu se dalje navodi da je lokacija na Adi Huji trenutno zapuštena industrijska zona, sa nasipima peska i šljunka, lokalnim deponijama otpada, pa čak i improvizovanim naseljem. I može se zaključiti da je to jedino negativno što su Alehandra i Mark Fenvik zaključili o Adi Huji kao lokaciji za Nacionalni stadion.

Zbog čega je vlast izabrala Surčin pročitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Nacionalni fudbalski stadion

Komentari 38

Hronološki Najpopularniji

BRK

21.03.2026 • 01:16

Nacionalni stadion i zoo vrt na potezu obilaznice od Borče ka Pupinovom mostu ili ka Ovci sve jedno,idealno.Blizina grada,blizina aerodroma a prostranstvo za sve sto su mogli da pozele.Pogotovo bi tu oformio majbolji zoo vrt u Evropi ,posumljen deo,vesracka brda i reke,prostranstvo za one napaćene zivotinje,mogao bi da izgleda kao mali nacionalni park ali ne,nabiiće ga u one komarce na Adi gde će poplave biti stalna opasnost a izletnije će celo leto gusiti smrad.Ceo Expo su mogli tu da urade ali ocigledno se sve naginje ka severu...

0 0 0
Dragan

15.03.2026 • 16:16

Zašto

Da je bilo na Adi Huji, isti Vi bi ostavili mnogo vise losih komentara.Manite se mržnje prema svemu.Do pre deset godina ste komentarisali kako nisu sposobni nista da izgrade a sad se hvatate za lokaciju kao problem i korupciju koje naravno da ima, kao sto je ima i u sedistu EU kao i svakoj zemlj EU.Kod nas je možda veca i transparentnija ali to je zato sto smo mi jos u povoju demokratije zbog stalnih ratova i saplitanja koje nam upravo ta EU priređuje osporavanjem na pravo na celoj teritoriji naše lepe Srbije.Nemojte da nasedate na gore viden komentar osamostalnoj Vojvodini, nije ga napisao rodoljub vec upravo neko ko nas želi nejake i posvađane.

6 1 +5
Alex

15.03.2026 • 11:26

Grade na vodoizvorištu!

Da li se iko brine što sve to grade na vodoizvorištu Surčinsko polje, koje je davalo 30% vode za Beograd!?!? Sve to u III zoni sanitarne zaštite, a da ni ne znamo da li i kako štite podzemnu vodu od prodora zagađenja sa površine (prodor velikog broja šipova, nasuta zemlja visine 4m čije poreklo ne znamo...). Da li se iko brine što je to područje u zoni visokih rizika od poplava!?! Da li je iko razmišljao koliko puta će biti skuplja gradnja koju mi plaćamo, jer je područje nepovoljno za gradnju u svakom smislu (visoke podzemne vode, glib, nedostatak bilo kakve infrastrukture bez kanalizacije, elektrifikacije, saobraćaja...). Da li se iko pita ko će nakon Expa koristiti te prostore koji će biti novi beogradski sajam na 10km od kraja NB?! Ko će tamo da ide na sajam knjiga npr...Nemamo ni studiju oravdanosti, koja je naručena tek kada je gradnja daleko odmakla, a još nije ni napisana. Da li se iko pitao kako je lokalna zajednica Surčina zamišljala svoj održivi razvoj (dat u Studiji)?! Oni su mislili da treba da nastave da se bave ribolovom, etno turizmom, organskom proizvodnjom, a dobili su nasilnu urbanizaciju!!! Da li se iko u ovoj zemlji pita kakav mi život želimo sebi i svojoj deci....

6 16 -10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.