Epska frka: Ide li gas?
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Foto: Beta (AP Photo/Bilal Hussein)
I u Evropi, a najvidljivija je kroz otežano snabdevanje energentima i, posebno, kroz znatno uvećanje cena po kojoj kupujemo naftu i gas. Evropske muke su još i veće jer se najnovije nevolje nadgrađuju na već brojne posledice rusko-ukrajinskog sukoba, zašlog već u petu godinu mrcvarenja.
Mnogi se koriste promenjenom situacijom kako bi razrešili druge problematične odnose, posebno ako je protivnik ranjiv, pa se teško nosi sa aktuelnim dešavanjima na energetskom tržištu.
Bez gasa, nafte i mora
Naravno da se i Srbija našla u neugodnoj situaciji, em je siromašna naftom i gasom, em nema izlazak na more, pa je i pristizanje ove robe u rukama onih koji upravljaju transportnim putevima. Mora vešto da balansira kako bi izbegla preteće nestašice.
Pošto nam je skladište u Banatskom Dvoru još uvek dobrano popunjeno, a imamo i gasa lagerovanog u Mađarskoj, do kraja sezone ne bi trebalo da dođe do većih problema, čak i kada bi se dotok "Turskim gasovodom" u potpunosti stopirao.
Sa šest, sedam miliona kubika koliko bismo dnevno mogli ubacivati u naš gasovod mogli bismo se, uz štednju i racionalno energetsko ponašanje, provući do kraja sezone. Već letnje popunjavanje skladišta bilo bi znatno otežano i minimizirano. O narednoj zimi, kada dnevna potrošnja ponekad dostiže i 16, 17 miliona kubika, da se i ne govori.
Zavrnuti slavinu
Može se primetiti da iz Rusije gas redovno pristiže, cena je veoma povoljna, pa izgleda nelogično da se razmišlja o eventualnim poteškoćama. Međutim, Evropska unija je donela odluku da do 31. decembra prekine svaku nabavku plina od Rusa, naravno time prestaje i potreba za transportom.
Istina, "Turski tok" je u vlasništvu "Gasproma" koji njime upravlja, ali nije Evropski parlament u Strazburu jedino mesto gde se uporno zagovara prekid i ovakvih bilateralnih odnosa sa Moskvom. Ne tako davno i bugarski premijer je nagoveštavao mogućnost da naš sused "zavrne slavinu". Očito bi se čovek rado priključio onima koji se svrstavaju u gotovo sveopšte nepoštovanje još uvek formalno važećih pravnih normi i obaveza.
Još je aktuelniji svakim danom sve oštriji mađarsko-ukrajinski spor oko funkcionisanja međunarodnih cevovoda kojima pristiže neophodan energent. Transport plina takozvanim Ukrajinskim gasovodom (kojim je decenijama iz Rusije u Evropu godišnje slato i preko 100 milijardi kubika!) je već duže vreme storniran, a Mađarska se pravovremeno privezala na Turski tok kojim sada našem severnom susedu pristiže i po sedam od cirka 8,5 milijardi godišnje potrebnog plina.
Pročitaj još
Energija na izborima
Loši odnosi dve države kulminiraju ovih dana kada je Ukrajina prekinula i transport nafte cevovodom "Družba", neuverljivo tvrdeći da je oštećen, dok Hrvatska, preko koje vodi alternativan pravac snabdevanja, ne želi da transportuje rusku naftu, i pored toga što je Mađarska, kao država bez izlaska na more, izuzeta od obaveze članica EU da bojkotuju kupovinu ovog energenta poreklom iz Rusije. Tako je naš sused praktično izolovan kada je u pitanju nabavka nafte.
Kako se sve dešava mesec i nešto dana pred izbore u Mađarskoj, jasno je da je reč o pokušaju Brisela da oteža funkcionisanje svakodnevnog života u Mađarskoj i tako pokuša da nezadovoljne građane što više preorijentiše na opoziciju i opozicione kandidate. Orban je već dugo u svojevrsnoj zavadi sa EU i nije prvi put da u Briselu čine sve kako bi ga smakli sa vlasti i postavili mnogo prihvatljivijeg. Ukrajinci su, pak, na Budimpeštu posebno narogušeni i stoga što je Mađarska blokirala odobravanje 90 milijardi evra kredita EU.
Otuda ne čudi da u Pešti procenjuju kako je moguće da Ukrajinci diverzijom znatno oštete "Turski tok" i tako preseku dotok gasa. Sličnih pokušaja je bilo početkom rusko-ukrajinskog sukoba, a protiv grupe ukrajinskih vojnih lica se u Nemačkoj vodi sudski postupak zbog diverzije gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2. Ovakav tok događaja bi posebno pogodio Peštu i Beograd, dok Bugarska ima dve gasovodne alternative, nabavku gasa iz Rumunije i kupovinu od LNG terminala u Grčkoj.
Agresivni Ameri
Gasu je nakon početka rata protiv Irana cena na berzi naglo porasla, naročito od kada je Katar prekinuo rad "Bas Lafena", najvećeg postrojenja za proizvodnju tečnog gasa na svetu, odakle je u Evropu godišnje pristizalo 25 milijardi kubika LNG, najviše u Italiju. Sa 32 dolara po megavatu cena je skočila na 63 dolara u Holandiji, u odnosu na 57 dolara na berzi u austrijskom Baumgartenu, najvećem gasnom skladištu na Starom kontinentu.
Zapravo, rast cena gasa i jeste veliki problem. Evropa svog plina ima jako malo, a troši oko 440 milijardi kubika godišnje. Kako je prekinuto snabdevanje iz Rusije (pojedinih godina i po 170 milijardi kubika) prazninu nije lako popuniti, a Ameri su utrčali sa svojim ultraskupim LNG. Upravo to agresivno uslovljavanje Amera da gro gasa Evropljani pribavljaju od njih i podiže cenu pribavljanja od ostalih proizvođača.
Ako posle mesec dana rat protiv Irana bude i dalje trajao, smatra se da će gas premašiti 75 dolara po megavat-satu, a ako bude trajao i nakon četiri meseca, za megavat-sat moguće je da će biti potrebno izdvojiti preko 100, možda i 115 "zelembaća". Dalje nije dobro ni razmišljati.
O gasu i na 40 stepeni
Srbiji bi u slučaju neugodnosti preostao oslonac na spojnicu Niš-Sofija, kapaciteta tek 1,7 milijardi kubika, i gas iz Azerbejdžana. Najavljeno povezivanje sa rumunskim gasovodom jeste relativno jeftino i brzo ostvarivo, ali druga strana planira minimalne količine za isporuku, gro je rezervisano za najveće evropske države.
Nekome i povezivanje preko Makedonije na LNG terminal izgleda kao spas, ali cene utečnjenog gasa ozbiljno dovode u pitanje oslonac na ovakve aranžmane.
Nailazi leto kada se rado prepuštamo suncu i odlasku na plažu, ostavljajući za sobom zimu i gasno-grejne probleme. Ovoga puta, brige o gasu će nas moriti i na 40 stepeni. Neizvesno je hoće li ga biti dovoljno, a sasvim je izvesno da će cena biti "paprena".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
0
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
4
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
4
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
RZS: U februaru ugostiteljske usluge veće za 4,8 odsto nego pre godinu dana
12.03.2026.•
3
Cene ugostiteljskih usluga u februaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto u odnosu na februar 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.03.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
NIS zatražio od OFAC-a novu posebnu licencu za rad posle 20. marta
12.03.2026.•
1
Kompanija NIS zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kojom će se omogućiti obavljanje operativnih aktivnosti i posle 20. marta.
SAD će osloboditi 172 miliona barela nafte iz strateških rezervi
12.03.2026.•
2
Sjedinjene Američke Države najavile su oslobađanje 172 miliona barela nafte iz svojih strateških rezervi kako bi pokušale da smanje rastuće cene nafte izazvane šokovima u ponudi zbog rata sa Iranom.
Barel nafte ponovo skočio na 100 dolara
12.03.2026.•
1
Cena sirove nafte marke Brent dostigla je 100 dolara po barelu, nakon rasta od devet odsto na azijskim tržištima.
Ekonomista Zec: NIS ne puni budžet - pune ga građani koji kupuju gorivo
12.03.2026.•
15
Cena nafte na svetskom tržištu pala je na oko 90 dolara po barelu nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da bi rat mogao da se završi vrlo brzo.
Dogovoreno istorijsko oslobađanje rezervi sirove nafte
11.03.2026.•
6
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) odobrila je oslobađanje 400 miliona barela nafte iz rezervi kako bi se nadoknadili poremećaji u snabdevanju nastali zbog "efektivnog zatvaranja Ormuskog moreuza".
NBS: Bruto devizne rezerve u februaru 29,8 milijardi evra
11.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile 29,8 milijardi evra.
Glamočić pozvao poljoprivrednike da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju vlasnički list
11.03.2026.•
9
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić pozvao je poljoprivredne proizvođače da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju ugovor o zakupu ili vlasnički list.
Međunarodna agencija za energetiku preporučiće puštanje 400 miliona barela nafte: Zbog kontrolisanja cene
11.03.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku (IAE) preporučiće puštanje 400 miliona barela nafte.
Tojota povlači 550.000 vozila u SAD zbog kvara naslona sedišta
11.03.2026.•
0
Japanski proizvođač Tojota motor povlači 550.007 vozila sa tržišta u SAD zbog mehaničke greške koja bi mogla da dovede do povreda.
NBS: Ponovo rade instant plaćanja
11.03.2026.•
4
Narodna banka Srbije objavila je da su rešene privremene tehničke poteškoće u radu IPS NBS sistema plaćanja.
Država se zadužila za još 2,67 milijardi dinara - mnogo manje nego što je planirala
11.03.2026.•
6
Interesovanje za državne obveznice u dinarima bilo je na jučerašnjoj aukciji izuzetno slabo pa je država uspela da prikupi svega 2,67 milijardi dinara prodajom ovih hartija od vrednosti,
Gugl ponovo kažnjen u Rusiji, ovaj put sa 140.000 dolara
11.03.2026.•
0
Sud u Moskvi je naložio kompaniji Gugl da plati kaznu od 140.000 dolara, zbog odbijanja da obriše informacije čije je širenje zabranjeno u Rusiji.
Forbs: Ilon Mask ubedljivo najbogatiji čovek na svetu
10.03.2026.•
2
Ilon Mask, većinski akcionar proizvođača automobila Tesla, svemirske kompanije SpejsEks, društvene mreže Iks i kompanije za veštačku inteligenciju xAI, ubedljivo je najbogatiji čovek na svetu, prenosi Forbs.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar