Izbori razaraju Elektroprivredu Srbije

Ako u Srbiji ni posle drastičnog skoka berzanskih cena ne poskupe struja, gas i goriva biće to samo na račun daljeg raubovanja domaćih proizvodnih i distributivnih resursa, pre svega elektroprivrede.
Izbori razaraju Elektroprivredu Srbije
Foto: 021.rs
Nema spora da je u petak kasno uveče predsednik Vučić hrabro postupio i građane poprilično otvoreno upoznao u kakvoj situaciji se iznenda našla ne samo država, već, boga mi, i svako srpsko domaćinstvo, naročito kupci gasa, struje ili goriva. Sve kao posledica energetske krize.
 
Razvejao je rašireno uverenje da smo "do Nove godine potpuno obezbeđeni energentima". Pojasnio je da smo ugovorili isporuku gasa zaključno sa 31. decembrom, ali samo, u proseku, 6,5 miliona kubika dnevno. 
 
Rano pristigla jesen učinila je da je naša potrošnja već početkom oktobra premašila uobičajeni nivo, a konzum će sa hladnijim danima sve više rasti da bi krajem decembra premašivao deset, jedanaest, a slavskih dana dostizao i 12,5 miliona kubika. Razliku, za sada, nadoknađujemo korišćenjem gasa iz skladišta u Banatskom Dvoru.
 
Mada su rezerve u skladištu skromne, tek 268 miliona kubika, već sredinom oktobra trošimo ono što je planirano da se koristi samo tokom najhladnijih zimskih dana. Razlog je jasan, nije lako izdvojiti 1.000 evra, koliko je trenutno cena na evropskoj referentnoj berzi u Holandiji, za hljadu kubika gasa. 
 
Iz dugoročnog aranžmana sa Rusijom gas plaćamo tek 270 evra. Razlika je drastična, pa se državni vrh odlučio na korišćenje rezervi, nadajući se da će predsednik u najavljenom susretu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putnom uspeti obezbediti znatno povoljniju cenu isporuke i tokom novog dugoročnog ugovora.
 
Susret sa Putinom
 
Prva ruska ponuda da se 70 odsto cene odredi berzanski, a 30 odsto na osnovu takozvane "naftne formule", znači za Srbiju previsokih 780 evra za hiljadu kubika. Dakle, u iščekivanju smo 25. novembra za kada je dogovoren susret, premda energetska kriza toliko potresa da ne bi bilo iznenađenje da se poseta Moskvi dogodi ranije.
 
U svakom slučaju teško se može očekivati da i dalje važi cena približna aktuelnoj, sve ispod 600 evra bio bi izraz ruskog razumevanja za prilike u kojima se nalazi Srbija. Jasno je da ni cena gasa u širokoj potrošnji ne može ubuduće biti ni približna aktuelnoj. 
 
Rast od 50 odsto je minimum, ne bi bilo loše pripremiti se i za udvostručavanje cene. Pogledajmo Hrvatsku, tamo je cena već utrostručena, mada je udeo domaćeg gasa u tamošnjoj potrošnji trećinski, dok naš ne pokriva ni 15 odsto potreba.
 
Najveći blok na remontu
 
Slično je i sa strujom. Pre nekoliko meseci berzanska cena u okruženju se kretala između 49 i 52 evra po megavatu da bi tokom narednih meseci neprekidno rasla i do 320 evra. Poslednjih dana se kreće oko 230 evra, preskupo za Srbiju kojoj nedostaje devet odsto tekuće potrošnje. 
 
Razlog je u činjenici da se na ozbiljnijem remontu od marta meseca nalazi blok B2 u termalki "Nikola Tesla B". I to od 650 megavata, jedan od dva naša najveća. To je godišnji manjak od blizu 3,8 milijardi, a dnevna produkcija gubi i do 14 miliona kilovata.
 
Mada struju uvozimo, ne plaćamo je po astronomskim cenama, već pozajmljujemo od Republike Srpske. Vratićemo kada budemo mogli, u struji. Naravno, željno iščekujemo 26. novemabar za kada je zakazano puštanje u rad obnvljenog energetskog bloka B2.
 
Kada je reč o struji umnogome zavisimo od vremenskih prilika. Ako zima bude duga i hladna, a dnevna potrošnja nekoliko puta uzastopno bude premašivala 150 miliona kilovata, teško da ćemo proći bez uvoza. I pored rada obnovljenog najvećeg bloka.
 
Bez zarade
 
Međutim, pravi problemi za elektroprivredu nastaće 2024. godine, kada smo obavezni iz rada isključiti nekoliko termalki ukupne snage 1.750 megavata i godišnje proizvodnje pet milijardi kilovatsata. Plan je do tada završiti treći blok B3 u termalki "Kostolac B". To bi značilo godišnje oko 2,3 milijardi kilovatsati. 
 
Rupa od bezmalo tri milijarde ostaje nepopunjena. A od novih pogona ništa više nije u izgradnji.
 
 
Razlog je jednostavan. Niska cena struje, kojom se Vučić u petak neprekidno hvalio, ne odgovara Elektroprivredi Srbije. Nema profita, time ni akumulacije, izostaju investicije. 
 
Gotovo tri decenije EPS nije izradio novi pogon. Država povremeno iz budžeta daje za obnavljanje tekućih kapaciteta, blok u Kostolcu se radi u saradnji sa kineskim kompanijama i novcem iz banaka najmnogoljudnije države na svetu.
 
Vreme skupe energije
 
Kako se stvari odvijaju, više je nego jasno da ćemo, pre ili kasnije, struju morati uvoziti. I to baš kada je skuplja nego ikada do sada. Procene su da će cena verovatno nešto pasti, ali doći ni blizu nivoa od pre pola godine. 
 
Dolazi vreme skupe energije i za nove okolnosti se svi moraju pripremiti. Najblje je izgradjom sopstvene proizvodnje i poboljšanjem distributivne mreže. 
 
Ali, novih pogona nema bez profita EPS-a, a zarade nema iz jeftine struje. Poskupljenje ne samo što je neophodno, već je, na duži rok, i dobit, najviše baš za potrošače. Pri tome ništa ne racionalizuje potrošnju korisnika kao (skuplja) cena. 
 
Prosečna mesečna potrošnja srpskog domaćinstva je 403, evropskog 305 kilovata. Smatra se da je jedan od razloga i niska cena struje, nestimulativna da se kupuju bolji aparati, te prozori i vrata, kako ugrejani vazduh ne bi izlazio napolje.  
 
Za samo tri meseca berzanska cena nafte je sa 52 skočila na 85 dolara za barel. Tolike oscilacije ne mogu proći bez ozbiljnijeg povećanja cene goriva na pumpama, bar za 30 odsto, koliko je povišena u Italiji i  Hrvatskoj. Maksimalna propisana cena goriva samo je usmerila kompanije da premijum varijante isporučuje samo dok traju zalihe. Proizvodnja ovih varijanti se ne isplati uz ograničene cene.
 
Akcizom po bogatijima
 
Sličan skok je realno očekivati i na pumpama po Srbiji. Predlozi da se država odrekne akciza su interesanti i antisocijalni. Država mora odnekud da napuni budžet. 
 
Akcize na goriva omogućavaju da se više olakša džep bogatijih, onih koji poseduju automobile, u odnosu na siromašnije. Sa drugim državnim zahvatanjima nije baš tako.
 
Tržišne prilike su takve da je neophodno poskupljenje energije i (svih) energenata. Srbija nema većih domaćih rudnih rezervi da bi energetsku politiku vodila isključivo na osnovu domaćih resursa. Prinuđena je da se umnogome ponaša saglasno prilikama na svetskom tržištu. Rast cena je aktuelan svuda i nigde neće biti mali.
 
Uloga izbora
 
Pokušaji Vučića da "poskupljenja odloži do kraja grejne sezone" nisu ništa drugo do pokušaji da se rast ne dogodi pre izbora čiji je krajnji rok 4. april.
 
Međutim, domaći proizvodni pogoni, pre svih EPS, najznačajnije i najveće preduzeće u državi, već su dobrano zaostali u razvoju upravo zbog politike preterano niske cene struje i nemogućnosti da iz poslovanja zarade investicioni novac. Nov atak bi dodatno i drastično oskatio proizvodne, prenosne i distributivne sisteme. 
 
Time bismo već za koju godinu spali na još niže energetske grane i postali još više zavisni, do mogućnosti ucenjivanja, od moćnih stranih proizvođača. Čak i kada je električna energija u pitanju, koje, još uvek - sem u vanrednim prilikama - imamo dovoljuno.
 
Bio bi to put Srbije u društvo najsiromašnijih, u bedu. Izlaz je jedino u poskupljenju, odmerenom tako da potrošači, ne baš lako, izdrže novi teret, a da proizvođači i prenosnici steknu dovoljnu zaradu da izdrže krupan investicioni ciklus.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mile rent-a mozak

    19.10.2021 11:32
    @ dule. Odakle ti ideja da ja o Vučiću pričam svašta? Odakle ti ideja da nije svemoguć? Ako nešto ne znaš, pitaš onog što zna, tako da je mogao da pita drugare iz mladosti, Pižona, Zvonka, Filipa, oni znaju gde su skladištili (švercovanu) naftu. Ne bave se više tim, imaju firme, hotele, banke... Izvinjavam se, mnogo se izvinjavam.
  • Nn

    18.10.2021 22:33
    Hm
    Baš me zanima kada će uključiti novogodišnju rasvetu.
  • Gnjurac

    18.10.2021 22:21
    Vrlo jednostran pogled na problematiku, pogotovo liberalni stav da je profit najvažniji. Decenijama je struja u Srbiji socijalna kategorija. Do pre dvadeset godina bila je i hrana. Kada smo primenili liberalni privredni koncept u prehrani, dobili smo veći izbor i više gladnih. Isto tako će biti i sa energijom. Težnja za profitom dovešće do veće smrtnosti tokom zime i guranjem u siromaštvo jednog dela stanovništva. Daleko od toga da je liberalno tržište loša stvar sama po sebi, ali naprosto nije za svaki sektor. U pojedinim segmentima može biti veoma pogobno za društvo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro dobija nov izgled

Novčanice na koje su svi već navikli u Evrozoni, a i šire, doživeće redizajniranje.

Ljudi u svetu masovno daju otkaze

Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli masovno da daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u prodavnicama i uslužnom sektoru.

Prodat Delta siti

Kompanija MPC Properties, koja se bavi izgradnjom i upravljanjem nekretninama, objavila je da je kupila beogradski Delta siti šoping centar.

Tel Aviv najskuplji grad na svetu

Najveći izraelski grad Tel Aviv najskuplji je na svetu, pokazala je analiza koja je objavljena u sredu u britanskom magazinu "The Economist".

Zašto su zlatne rezerve vraćene u Srbiju?

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.