Da li će nafta i gas stizati u Srbiju?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

09.05.2022.

09:34 > 09:34

Promenom akcijske strukture dosadašnji većinski vlasnik NIS-a jasno ispoljava dobru volju da Srbija ne bude pod sankcijama.

Foto: 021.rs

Međutim, konačna odluka je u rukama onih koji upravljaju cevovodima preko kojih fosilni energenti pristižu u ove krajeve.

Evropska unija neprekidno, onako kako u Vašingtonu diriguju, uvodi sankcije Rusiji. Povremeno oštre mere se primenjuju i protiv onih koji sa Briselom nisu baš u svemu saglasni oko rešavanja ratnih sukoba u Ukrajini. Tako je pre nepunih mesec dana i Srbiji zaprećeno da bi mogla ostati bez dotoka nafte i gasa.

Podsetimo se, u Briselu su svim privrednim akterima sa područja Unije zabranili da posluju sa firmama čiji je većinski vlasnik jedna od 12 imenovanih ruskih kompanija. Nevolja Srbije je što se među tuce žigosanih našao i Gaspromnjeft, većinski vlasnik Naftne industrije Srbije. Praktično, hrvatskom JANAF-u, upravljaču naftovodom kojim ova sirovina sa Krka pristiže u Pančevo, zabranjeno je da transportuje robu namenjenu za jedinu rafineriju u Srbiji.

NIS van sankcija

Alternativni načini dopremanja, delom i zbog veoma otežanog rada luka na Crnom moru, toliko povećavaju troškove da su, praktično, neupotrebljivi. Istina, Unija je privremeno Srbiju izdvojila od primene ove mere, dok bi konačnu odluku trebalo da donese 15. maja.

Gaspromnjeft, vlasnik 56,1 odsto od 163 miliona NIS-ovih akcija, razumeo je poruku i pre neki dan je po berzanskoj ceni od 717 dinara prodao nešto više od deset miliona akcija i tako izgubio većinsko vlasništvo. Kupac je Gasprom, kompanija izvan prokaženog spiska i preko koje se odvija preostala trgovina gasom između zapadnoevropskih država i Rusije. Nakon promene vlasničke strukture, NIS više ne dolazi pod udar sankcijske uredbe. Bar bi tako trebalo da bude.

Međutim, Unija ne samo da je uporna u sankcionsanju već i kontinuirano pooštrava kažnjavanje. Tako je Evropska komisija početkom maja predložila šesti ciklus sankcija kojima se predviđa totalna zabrana uvoza ruske nafte i to već za šest meseci, dok bi rok za prestanak kupovine ruskih naftnih derivata bio kraj godine.

Sankcije pogađaju u srce rusku ekonomiju. Izvoz nafte je prošle godine iznosio oko 120 milijardi evra i puni oko 35 odsto ruskog budžeta. Predlog predsednice Ursule fon der Lajen biće usvojen ako se saglase sve članice.

Beskrajna upornost

Kako ima dosta unijskih zemalja čija zavisnost od ruske nafte premašuje 60 odsto, pa im je teško da se brzo, pa i na duži rok, prekopčaju na nove dobavljače, Der Lajen je pripremila niz olakšica u smislu dužeg vremena za prestrojavanje. Mada Mađarska, Slovačka, Češka, pa i Bugarska, uporno odbijaju da Rusiji uvedu sankcije ovog tipa, čini se da je uspeh Nemačke da zavisnost od ruske nafte sa 35 svede na 12 odsto odlučujući. U Berlina su spremni da daju saglasnost.

Upornost Unije da što više izoluje i ekonomski ošteti najprostraniju državu na svetu je neograničena i svakako neće lako odustati od plana da u kampanju sankcionisanja uvuče što više država iz okruženja, pogotovo onih koje su u raznim fazama pretpristupnih pregovora. U takvim prilikama ne bi bilo iznenađenje da 15. maja Unija izmeni formulacije u pojedinim odlukama tako da sve partnerske zemlje nevoljne da se priključe kažnjavanju Rusije podvede pod neku formu svojih sankcija.

Promenom vlasničke strkture NIS-a, Gaspromnjeft je svoju ćerku firmu izmestio van dosega aktuelnih kaznenih odredbi. Ali, konačna odluka se donosi 15. maja i zasada nema garancija da izmenom formulacija Unija neće NIS ponovo uvesti u sankcijsko polje.

Alternativa na dugom štapu

Neizvesno je i oko budućeg dotoka gasa u Srbiju. Nakon što je Rusija Bugarskoj i Poljskoj, nevoljnim da gas plaćaju rubljama, prekinula isporuku gasa, ministar energetike Bugarske je potvrdio da Bugarska neće sprečavati tranzit ruskog gasa za treće države, preciznije za Srbiju i Mađarsku. Međutim, predsednik Kiril Petkov je nagovestio da bi moglo biti i drugačije, pošto će, nakon prekida isporuka, Bugarska propitati sve ugovore sa Gaspromom, uključujući i ugovor o tranzitu.

Embed from Getty Images

Poslednjih dana često se ukazuje na skladišta gasa u Mađarskoj iz kojih bismo mogli da se snabdevamo gasom. Međutim, krajnje je neizvesno koliko će u ovim skladištima biti gasa i hoće li ga biti za preprodaju trećim državama. Ukratko, u trenutnim okolnostima, za Srbiju su rešenje dosadašnji transportni pravci i tradicionalni dobavljači.

Šta će biti za godinu-dve, hoće li biti bar delimične alternative ostaje da se vidi, pre svega na osnovu dinamike izgradnje terminala za LNG u grčkoj luci Aleksandropulos i nekoliko konektora preko kojih bi se gas, i to ne više od milijardu kubika, mogao dopremiti do Srbije.

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Miki

09.05.2022 • 13:45

@Anonimus

Ne nego pokušava da spasi svoje poslovanje. Baš njih briga za Srbiju. To je legitimno, problem je što ovde kod nas ljudi neće da shvate da treba braniti samo svoju državu i građane a ne zanositi se nekim bratstvom i sličnim glupostima.

19 18 +1
Лиманац

09.05.2022 • 13:33

А зашто не би стизали?

4 3 +1
ventil

09.05.2022 • 11:02

pritvoren

ima uvek neko curenje posle ventila. ako se stigne do ovoga, gasa nema. nema tu sta da se previse oko toga razglaba.

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.