Da li će nafta i gas stizati u Srbiju?
Promenom akcijske strukture dosadašnji većinski vlasnik NIS-a jasno ispoljava dobru volju da Srbija ne bude pod sankcijama.
Foto: 021.rs
Međutim, konačna odluka je u rukama onih koji upravljaju cevovodima preko kojih fosilni energenti pristižu u ove krajeve.
Evropska unija neprekidno, onako kako u Vašingtonu diriguju, uvodi sankcije Rusiji. Povremeno oštre mere se primenjuju i protiv onih koji sa Briselom nisu baš u svemu saglasni oko rešavanja ratnih sukoba u Ukrajini. Tako je pre nepunih mesec dana i Srbiji zaprećeno da bi mogla ostati bez dotoka nafte i gasa.
Podsetimo se, u Briselu su svim privrednim akterima sa područja Unije zabranili da posluju sa firmama čiji je većinski vlasnik jedna od 12 imenovanih ruskih kompanija. Nevolja Srbije je što se među tuce žigosanih našao i Gaspromnjeft, većinski vlasnik Naftne industrije Srbije. Praktično, hrvatskom JANAF-u, upravljaču naftovodom kojim ova sirovina sa Krka pristiže u Pančevo, zabranjeno je da transportuje robu namenjenu za jedinu rafineriju u Srbiji.
NIS van sankcija
Alternativni načini dopremanja, delom i zbog veoma otežanog rada luka na Crnom moru, toliko povećavaju troškove da su, praktično, neupotrebljivi. Istina, Unija je privremeno Srbiju izdvojila od primene ove mere, dok bi konačnu odluku trebalo da donese 15. maja.
Gaspromnjeft, vlasnik 56,1 odsto od 163 miliona NIS-ovih akcija, razumeo je poruku i pre neki dan je po berzanskoj ceni od 717 dinara prodao nešto više od deset miliona akcija i tako izgubio većinsko vlasništvo. Kupac je Gasprom, kompanija izvan prokaženog spiska i preko koje se odvija preostala trgovina gasom između zapadnoevropskih država i Rusije. Nakon promene vlasničke strukture, NIS više ne dolazi pod udar sankcijske uredbe. Bar bi tako trebalo da bude.
Međutim, Unija ne samo da je uporna u sankcionsanju već i kontinuirano pooštrava kažnjavanje. Tako je Evropska komisija početkom maja predložila šesti ciklus sankcija kojima se predviđa totalna zabrana uvoza ruske nafte i to već za šest meseci, dok bi rok za prestanak kupovine ruskih naftnih derivata bio kraj godine.
Sankcije pogađaju u srce rusku ekonomiju. Izvoz nafte je prošle godine iznosio oko 120 milijardi evra i puni oko 35 odsto ruskog budžeta. Predlog predsednice Ursule fon der Lajen biće usvojen ako se saglase sve članice.
Beskrajna upornost
Kako ima dosta unijskih zemalja čija zavisnost od ruske nafte premašuje 60 odsto, pa im je teško da se brzo, pa i na duži rok, prekopčaju na nove dobavljače, Der Lajen je pripremila niz olakšica u smislu dužeg vremena za prestrojavanje. Mada Mađarska, Slovačka, Češka, pa i Bugarska, uporno odbijaju da Rusiji uvedu sankcije ovog tipa, čini se da je uspeh Nemačke da zavisnost od ruske nafte sa 35 svede na 12 odsto odlučujući. U Berlina su spremni da daju saglasnost.
Upornost Unije da što više izoluje i ekonomski ošteti najprostraniju državu na svetu je neograničena i svakako neće lako odustati od plana da u kampanju sankcionisanja uvuče što više država iz okruženja, pogotovo onih koje su u raznim fazama pretpristupnih pregovora. U takvim prilikama ne bi bilo iznenađenje da 15. maja Unija izmeni formulacije u pojedinim odlukama tako da sve partnerske zemlje nevoljne da se priključe kažnjavanju Rusije podvede pod neku formu svojih sankcija.
Promenom vlasničke strkture NIS-a, Gaspromnjeft je svoju ćerku firmu izmestio van dosega aktuelnih kaznenih odredbi. Ali, konačna odluka se donosi 15. maja i zasada nema garancija da izmenom formulacija Unija neće NIS ponovo uvesti u sankcijsko polje.
Pročitaj još
Alternativa na dugom štapu
Neizvesno je i oko budućeg dotoka gasa u Srbiju. Nakon što je Rusija Bugarskoj i Poljskoj, nevoljnim da gas plaćaju rubljama, prekinula isporuku gasa, ministar energetike Bugarske je potvrdio da Bugarska neće sprečavati tranzit ruskog gasa za treće države, preciznije za Srbiju i Mađarsku. Međutim, predsednik Kiril Petkov je nagovestio da bi moglo biti i drugačije, pošto će, nakon prekida isporuka, Bugarska propitati sve ugovore sa Gaspromom, uključujući i ugovor o tranzitu.
Poslednjih dana često se ukazuje na skladišta gasa u Mađarskoj iz kojih bismo mogli da se snabdevamo gasom. Međutim, krajnje je neizvesno koliko će u ovim skladištima biti gasa i hoće li ga biti za preprodaju trećim državama. Ukratko, u trenutnim okolnostima, za Srbiju su rešenje dosadašnji transportni pravci i tradicionalni dobavljači.
Šta će biti za godinu-dve, hoće li biti bar delimične alternative ostaje da se vidi, pre svega na osnovu dinamike izgradnje terminala za LNG u grčkoj luci Aleksandropulos i nekoliko konektora preko kojih bi se gas, i to ne više od milijardu kubika, mogao dopremiti do Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
2
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
9
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
8
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
3
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
2
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 6
Miki
Лиманац
ventil
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar