Skuplje avio-karte: Šta možemo da očekujemo i šta utiče na cenu

Cena goriva u avio-industriji povećana je četiri puta u odnosu na onu koja je bila kada su čarter-letovi ugovarani.
Skuplje avio-karte: Šta možemo da očekujemo i šta utiče na cenu
Foto: 021.rs

Petar Vojinović, urednik portala "Tango siks", ističe za RTS da je poskupljenje aranžmana u takvim uslovima dozvoljeno i da piše u ugovoru, tako da putnici to moraju da plate. 

Navodi da su poslovni gubici avio-kompanija veliki, ali da svet ponovo leti i da su se putnici vratili. Naglašava da su preleti iznad Srbije veći od 2019. godine, koja se uzima za pokaznu godinu.

Vojinović kaže za RTS da su cene energenata, posebno nafte, kerozina dramatično porasle čak i pre rata u Ukrajini, uslovljene restartom globalne ekonomije koja je bila u potpunoj pauzi dve godine zbog koronavirusa.
 
Objašnjava da je gorivo u strukturi cene avio-karata jedan od najvećih segmenata, odnosno varijabli koje ulazi u tu cenu, nekad čak i do 40 posto.
 
Međutim, cena može da bude i nevarijabilna, avio-kompanije imaju poslovnu praksu da gorivo kupuju unapred.
 
"Čak i naša nacionalna kompanija 'Er Srbija' gleda da mesecima unapred, posebno pred letnju sezonu kupi gorivo po jednoj ceni, baš zato da u sezoni cena ne bi iznenadila i da se ne bi povećala. Međutim, nakon korone došlo je do povećanja i cene goriva zbog rata u Ukrajini", naglasio je on.
 
Navodi i da su razne agencije, udruženja u turizmu i u avio-saobraćaju saglasni da je to poskupilo aranžmane od 20 do 30 evra. To je, kako je rekao, dozvoljava kategorija koja i piše u ugovoru, a koju uglavnom niko nikada ne čita, tako da to putnici moraju da plate.
 
Zašto neko kartu plati jeftinije, a neko skuplje?
 
Navodi da se dešava da u istom avionu neko može da plati jeftinije neko skuplje kartu. Avio-kompanije imaju veoma kompleksan sistem prodaje karata koji nije uvek fiksan.
 
"Dakle, ako imate jednu destinaciju da ona isto košta kada govorimo o povratnim kartama, treba imati u vidu sezonu putovanja, zimi se veoma malo leti, a leti najviše. U kopnenom saobraćaju nemaju taj kompleksniji sitem upravljanja inventarom kao što imaju avio-kompanije. One prevoze drastično mnogo više ljudi. Jedan avion dele na kategorije, sedišta putnika i dinamički u zavisnosti od vrste putnika, da li preseda na stanicama, preko nekog čvorišta, onda u koje doba sezone, dana i mnogo nekih različitih faktora", ukazuje Vojinović. 
 
Dodaje i da klasične, starije kompanije mogu da nude presedanja preko čvorišta, dok loukost kompanije to ne mogu. 
 
Ističe da su loukost kompanije nastale kao neka kapitalistička preduzeća koja su dobila ogromne investicije, koje uvek kupuju najnovije avione i u nekim segmentima mogu da spuste cene karata.
 
Međutim, to dolazi po nekoj ceni za isključivo specifične kategorije putnika, kao što su oni koji žele da putuju jeftinije, da to nisu poslovni putnici, da ne lete na aerodrome koji su u centrima gradova, nego na aerodrome koji se zovu po tom gradu, ali uopšte nisu u njemu.  
 
"Takođe, to se dinamički planira i ocenjuje i jedan mali procenat putnika, ako dovoljno unapred rezerviše kartu može da kupi jeftiniju", precizirao je on.
 
U strukturu cene karte ulaze i troškovi aerodroma.
 
"Ako su neki manji aerodromi koji se bore za avio-kompanije, mogu jeftinije da naplate svoje usluge određenim kompanijama, državnim pa i loukost, pa imate malo manju cenu karata. Veliki aerodromi u centrima gradova uvek to naplaćuju više", rekao je Vojinović.
 
Naglašava da je korona drastično negativno uticala na avio-saobraćaj u poslovnom smislu.
 
Frekvencija kargo letova letova je globalno usporenje ekonomije, zbog nedostupnosti Kine  Kargo se ne prevozi samo avionima već dominantno brodskim saobraćajem.
 
"Korona je pre svega uticala na poslovno zdravlje avio-kompanija, one su imale drastične gubitke, nezabeležen kolaps potražnje od skoro 80 posto. Oni su uspeli da prežive, ono što smo u praksi videli je da su se putnici odmah vratili", istakao je Vojinović.
 
Naveo je i da su preleti iznad Srbije na 110 odsto, i da su veći od 2019. godine, koja se uzima za pokaznu godinu.
 
"Svi počinju opet da lete, ali poslovni gubici su ostali i to će najverovatnije trajati još neke dve godine da se sve te kompanije oporave. Kriza sa gorivom će trajati dugo, pre svega zbog rata s Ukrajinom i svih drugih indirektnih problema. Nažalost bar još dve, tri godine", zaključio je Vojinović.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Eon

    16.05.2022 07:17
    Nije se šalio
    Šta će nam aerodrom? Vođa je još odavno obećao leteće automobile.
  • Sramota

    15.05.2022 21:54
    Beogradski aerodrom je najskuplji u regionu, lowcoast kompanija pravih ni nema, a i to što ima samo su gasterbajterske destinacije, takse astronomske, Budimpešta zakon...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Bajden planira sankcije za rusko zlato

Američki predsednik Džo Bajden i najviši zvaničnici zemalja članica G7 trebalo bi da se usaglase oko zabrane uvoza novih količina zlata iz Rusije u okviru jačanja sankcija zbog napada na Ukrajinu.