Srbija ne može da uzme kredit, a može da deli po 100 evra mladima

Da li se Srbija već našla u krizi tolikoj da ne može da se zaduži da vrati dugove koji dospevaju ili nam ide tako dobro da imamo natprosečan privredni rast i manji deficit od planiranog?
Srbija ne može da uzme kredit, a može da deli po 100 evra mladima
Foto: Pixabay
"Danas" postavlja pitanje koje su poruke koje nam ovih dana šalju državni funkcioneri tačne. 
 
Da li ona Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da "suštinski nemamo izlaz na tržište kapitala i da je pitanje kako ćemo da rešimo zanavljanje kredita" ili ona ministra finansija Siniše Malog da smo uprkos problemima u kojima se svet nalazi u prvom tromesečju imali privredni rast od 4,5 odsto i da se planira 3,7 odsto u drugom tromesečju, kao i da je deficit u prva tri meseca manji od planiranog za 10 milijardi dinara.
A juče je otvoren rok za prijavu mladih od 16 do 29 godina za uplatu 100 evra od države na šta će se iz budžeta potrošiti više od 100 miliona evra (12,5 do 13 milijardi dinara prema rečima ministra finansija).
 
U prva tri meseca ove godine budžet je bio u deficitu 72 milijarde, naspram planiranih 82 miljarde i prema rečima ministra Malog to je posledica većih prihoda budžeta.
I mada poruka ministra finansija da je rezultat bolji od plana nosi pozitivnu konotaciju, ako uporedimo rashode sa prošlom godinom situacija ne deluje tako sjajno. Naime, u prva tri meseca prošle godine rashodi su bili manji od ovogodišnjih za 30,5 odsto.
 
Najviše su povećani transferi i to za 50 odsto. To se u najvećoj meri odnosi na isplatu po 20.000 dinara penzionerima i na prvih 100 evra pomoći mladima.
 
Rezultat je da je budžetski deficit u prva tri meseca ove godine tri puta veći nego u prvom tromesečju 2021. godine. Sa prošlogodišnjeg manjka od 23,5 milijarde, došlo se do pomenutih 72 milijarde dinara.
 
Ministar finansija je gostujući na javnom servisu istakao da nisu investicije zaustavljene, "ali i da će se videti šta će biti prioriteti za budućnost".
 
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ne zna kako su pravljeni planovi za budžet, ali da je deficit za ovo doba godine dosta visok.
 
"Za prvi kvartal tipičan je niži deficit, 10 do 15 odsto ukupnog godišnjeg deficita, dok je obično u četvrtom kvartalu deficit iznad proseka. Sada imamo da je u prva tri meseca već ostvarena trećina planiranog deficita za ovu godinu", napominje Arsić za "Danas".
 
Inače, prošle godine deficit u prva tri meseca bio je na nivou tek osam odsto ostvarenog za celu godinu, a pretprošle godine bio je na 10 odsto. Za ovu godinu budžetom je planiran deficit od tri odsto BDP-a što je oko 200 milijardi dinara.
 
"Moguće je da su u rashode već ukalkulisali predizborne troškove, kao što su pomoć penzionerima, pomoć mladima itd. S druge strane na prihode je delom uticao privredni rast, ali više od toga inflacija koja je dosta veća nego što je planirano. Sve dok inflacija ne počne da gura troškove, a to su plate i penzije kao najveći budžetski izdaci, inflacija je korisna za budžet", objašnjava Arsić.
 
Druga strana deficita je njegovo finansiranje. Budžetom za ovu godinu planirano je zaduživanje od 4,65 milijardi evra, od čega je 3,6 milijardi za vraćanje dugova koji dospevaju i 1,7 milijardu evra za pokriće ovogodišnjeg deficita.
 
Predsednik Vučić je nedavno je dramatično izjavio kako suštinski nemamo pristup tržištu kapitala i postavio pitanje zanavljanja kredita.
 
"Kako ćete da izađete na tržište kapitala i da dobijete kamatu od sedam odsto, kao što su oni koji su opljačkali ovu zemlju 2010-2011. Mene je to sramota. Mi smo (pre aktuelne krize) došli do toga da se zadužujemo po jedan odsto", rekao je Vučić.
 
Istina, od početka godine država ima problema sa emitovanjem obveznica. Uprava za javni dug se fokusirala na emisiju dvogodišnjih dinarskih obveznica. 
 
Na aukciji u januaru prodato je obveznica za 10 milijardi dinara sa kamatnom stopom od 2,75 odsto koja je jednaka i traženom prinosu. Na svakoj sledećoj aukciji traženi prinos je povećavan, pa je 10. maja dostigao 3,59 odsto.
 
Poređenja radi u martu prošle godine prinos na iste ove obveznice bio je svega 1,6 odsto. Ne samo da investitori traže veće prinose već ih je i sve manje spremnih da kupuju dug Srbije. Na primer u aprilu su se na aukciju dvogodišnjih dinarskih obveznica od 19,2 milijarde dinara javila samo dva kupca i kupila po 3,3 odsto svega 2,6 milijardi dinara duga.
 
Prema poslednjem pregledu Narodne banke Srbije prinos na desetogodišnje dinarske obveznice je u poslednjih godinu dana skoro udvostručen, na 6,39 odsto. Ovo važi za skoro sve zemlje CIE koje je NBS analizirala.
 
Arsić ističe i da su i te kamate i dalje duboko realno negativne.
 
"Tih 3,6 odsto je nisko u odnosu na nivo inflacije. Moramo da se prilagodimo novonastalim okolnostima. Ranije su investitori mislili da je inflacija prolazna i kratkotrajna, ali to više nije slučaj. Nismo se mi zaduživali po 1,5 – 2 odsto zato što smo imali mnogo pametnu ekonomsku politiku, nego zbog međunarodnih okolnosti. Mi ne možemo da računamo ni na kamate kao zemlje sa investicionim rejtingom kao što su Hrvatska i Mađarska i moraćemo više da ponudimo. Sad, da li je to sedam odsto, to mi deluje previše u ovom trenutku. Možda je to signal investitora, a možda se i malo dramatizuje situacija da bi se opravdale sankcije Rusiji", zaključuje Arsić.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • @posmatrac

    20.05.2022 08:54
    Ne morate baš toliko bezočno da lažete
  • posmatrac

    19.05.2022 14:40
    DOS je 2000. zatekao dug od 14 milijardi, i isto tolko ostavio 2012. Pri tom su povecali devizne rezerve sa 0,2 milijarde na 10 miljardi, i vratili staru deviznu štednju.
    Vučić je zatekao 14 milijardi duga, sad dugujemo 34, i to samo ono što se zna, a gde su kineski krediti koje obi vode kao "strane direktne investicije"...
    Ali, 2012. smo bili "pred bakrotom" a sad smo "Tigar"...
  • Ej

    19.05.2022 14:38
    Ej
    Ej pustite omladinu nek se raduje sad i kozna kad,nikad vise! A posle ce stostruko vracati raznim putem!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Blumberg: Rusiju sati dele od bankrota

Rusiju sada "dele sati" od tehničkog bankrota zbog sankcija koje joj je nametnuo Zapad, jer u nedelju ističe grejs period za plaćanje oko 100 miliona dolara spoljnog duga, objavio je Blumberg.

Gde je najlakše obogatiti se?

Harald Eja (56), norveški sociolog, analitičar i pri tom humorista i stendap komičar, godinama se bavi analizom bogatih ljudi i svetskom raspodelom bogatstva.

Najki napušta Rusiju

Američki proizvođač obuće i odeće Najki odlučio je da napusti Rusiju, saopštila je kompanija na svojoj veb stranici.

Inflacija u SAD: Rat kao izgovor

Inflacija je najveći unutrašnji problem u Sjedinjenim Državama, prema priznanju samog predsednika Džozefa Bajdena, ali i ocenama 70 odsto anketiranih Amerikanaca, prenose američki mediji.

Bajden planira sankcije za rusko zlato

Američki predsednik Džo Bajden i najviši zvaničnici zemalja članica G7 trebalo bi da se usaglase oko zabrane uvoza novih količina zlata iz Rusije u okviru jačanja sankcija zbog napada na Ukrajinu.