Evropa i dalje kupuje rusku naftu i gas, a kad će prestati - ne zna se
Mada se Zapad upregao iz sve snage da embargo u poslovanju sa Rusijom proširi i na energente, u Moskvu se samo od izvoza nafte i gasa dnevno sliva oko milijardu evra.
Već danima na frontu u Ukrajini nema pomeranja, zaraćene strane su se ukopale na utvrđenim pozicijama i prešlo se na dugo ratovanje. Teško da Rusija može biti zadovoljna, bila je blizu osvajanja i Kijeva i Harkova, dva najveća i najvažnija grada, sada je ambicije svela na mnogo manje teritorije na istoku i jugu susedne države u kojima, inače, u velikom broju živi rusko ili stanovništvo koje govori ruskim jezikom.
Prihod Rusije
Međutim, u ekonomskom ratu između Zapada i Rusije, stvari, za sada, po Moskvu idu mnogo bolje. Mada su na Zapadu uveli čak pet sukcesivnih lanaca sankcija, u kojima su upotreba dolara kao oružja i zaplena novca ruske centralne banke najefikasnije sredstvo, potpuno su nezadovoljni. Osnovni razlog je veliki prihod ruske strane od izvoza, čak za cirka 30 odsto veći nego što je bio prošle godine kada nije bilo kaznenih mera. Razlog su ekstremne cene nafte i gasa, pa samo od inoplasmana svoja dva glavna aduta Moskva tokom tri meseca rata dnevno prihoduje oko milijardu evra. Time je, i to obilato, nadoknađen pad prihoda usled sankcijama bitno ograničenog izvoza brojnih drugih roba i usluga.
Takav tok događaja su u Vašingtonu i Briselu podstakli razmišljanja da će u borbi protiv Rusije biti malo uspeha, pogotvo na relativno kraći rok, ukoliko se protivniku ne izbije iz ruke jak adut. Pre mesec dana je i prezentovan šesti krug mera u kome je planirano da u roku od pola godine sankcije obuhvate i naftu, dok bi rok za bojkot ruskog gasa bio nešto duži, otprilike dve i po godine.
"Zeleni" iz Nemačke
No, izgleda da sa realizacijom ovako oštre mere i dalje ima ozbiljnih poteškoća. Razlog je jednostavan i upravo stoga neubičajeno izražen. Zavisnost ne tako malog broja evropskih država od ruske nafte je prevelika da bi tako lako našle zamenu u kratkom roku. Osim toga, pokazalo se da bi promena itekako koštala, a pojedini troškovi bili bi trajno uvećani.
Odlučujući podsticaj uvođenju šestog kruga, koji bi obuhvatio naftu, stigao je iz Nemačke, države koja je do nedavno blizu trećine potrošene nafte pribavljala sa polja najprostranije države na svetu. Međutim, ministar za ekonomiju i ekologiju Habek, uspeo je da napravi plan po kome do kraja godine nemačka zavisnost od ruske nafte ne bi premašila 12 odsto, te da bi se i ova povezanost mogla dodatno smanjiti štednjom i izgradnjom novih obnovljivih izvora energije.
Foto: Beta
Glas protiv
Bio je, to, praktično, pristanak zemalja Zapada na potpuni prekid kupovine ruske nafte, kako je to osmišljeno u Vašingtonu. Kao glavni evropski zagovornik što bržeg sprovođenja šestog, a potom i sedmog kruga sankcija, kojima bi bio obuhvaćen i gas, nametnula se niko drugi do predsednica Evropske komisije Urlike fon der Lajen. Ipak, do sada nije postignuta evrounijska saglasnost, pa je ostalo da se najkasnije do sredine juna, uzimajući u obzir tešku poziciju pojedinih država, osmisli način kako da se realizuje prekid nabavke nafte od Rusije.
Najžešći glas protiv bojkota ruskih energenata čuo se u Mađarskoj. Razlog je jasan - kao i Slovačka i Češka, Mađarska naftovodom "Družba" iz Rusije pribavlja 75 odsto od oko šest i po miliona tona nafte koliko prosečno potroši za godinu dana. Međutim, njene rafinerije su prilagođene na preradu takozvane teške nafte, u koje spadaju i ruska i iračka, a da bi se prilagodile optimalnoj preradi "lake" nafte potrebno je da uloži najmanje 600 miliona evra u prerađivačke pogone. Takođe, neophodno je i da se oko 250 miliona evra uloži u povećanje kapaciteta Jadranskog naftovoda. Još je nepovoljnije što što bi nabavka od drugog kupca i transport novim koridorom učinili da nafta za mađarske rafinerije bude skuplja između 15 i 20 dolara po barelu u odnosu na nabavku iz Rusije.
Razljućeni brodovlasnici
Slovačka, takođe, ima visoku naftnu zavisnost od Rusije, nabavljajući i 90 odsto svojih potreba, baš kao i Češka, koja ima mogućnost da ne baš malom dogradnjom naftne mreže gorivo ubuduće pribavlja preko Italije i Austrije. Nezadovoljstvo totalnim bojkotom ruske nafte iskazale su i Bugarska i Hrvatska, ali u Briselu nisu pokazali previše razumevanja za ove dve zemlje, smatrajući da, kao države sa izlaskom na more i sa lučkim terminalima dovoljnih kapaciteta, sirovu naftu mogu slobodno da nabavljaju od ostalih prodavaca i da ih tankerima, bez problema, prenesu do svojih rafinerija na obali.
Rusija dnevno izvozi oko 4,7 miliona barela, odnosno 620.000 tona nafte, od toga najmanje polovinu evrounijskim državama. Unija je svesna da je nafta roba za kojom je potražnja na tržištu iznad ponude, pa u Briselu nameravaju da kompanijama u većinskom vlasništvu evropskih pravnih ili fizičkih subjekata, bez obzira gde su registrovane, takođe narede zabranu kupovine ruskih energenata. Zabrana bi se odnosila na kupovinu bez obzira na to da li stiže cevovodima ili brodovima.
To nije sve, Lajenova pokušava da evropskim firmama zabrani i da transportuju rusku naftu za druge kupce, odnosno pod udar sankcija bi došlo i osiguravanje ruske nafte, pogotovo rad na održavanju i razvoju ruskih nalazišta. Cilj je onemogućiti da Rusi naftu prodaju i bilo kom drugom i tako Moskvu u potpunosti liše najvažnijeg deviznog prihoda.
Međutim, protiv ovih mera su Grčka, Kipar i Malta, države u kojma stoluju najveći brodovlasnici zabrinuti da bi ih oštra mera trajno udaljila od zahvalnog ruskog naftnog tržišta.
Foto: Pixabay
Gubljenje konkurentnosti
Unija je minimalno ublažila predlog tako što je Mađarskoj i Slovačkoj dopustila kupovinu ruske nafte do kraja 2024. godine, dok bi rok za Češku bio pola godine kraći. No, ni ova varijanta predloga još nije usvojena, šta više iz Pešte, Bratislave, Praga, ali i Berlina, stižu primedbe da bi u slučaju kompletnog zapadnog bojkota ruskih energenata nafta za evropskog kupca dostigla još veću cenu nego što je poslednjih dana kada se vrti oko 118 dolara za barel, više nego ikada u poslednjih deset godina.
Upravo naglo poskupljenje goriva, kao i ostalih sirovina, opasnost su po privrede evropskih država, posebno po vodeću nemačku ekonomiju. Inače preopterećena visokim ekonametima, solidnim zaradama, ekonomija Nemačke bi umnogome izgubila konkurennost ako bi morala još i gorivo da plaća skuplje od rivala.
Pročitaj još
Bez preciznog plana
Možda je na prvi mah izgledalo da razvijeni i bogati Zapad može relativno jednostavno da promeni dobavljača, čak i kada je u pitanju delikatan biznis kakav je višedecenijska isporuka fosilnih energenata iz Rusije u Evropsku uniju. Pokazalo se da nije uspeo da donese iole precizniji plan o zabrani kupovine ruske nafte. Za sada je samo konstatovao da je u pripremi plan "oslobađanja zavisnosti od ruske nafte" i priznao da će cena preorijentacije biti veća od 210 milijardi evra. Kako će tek biti u slučaju gasa, gde je međuzavisnost EU i Rusije mnogo veća, a ceo posao transporta je mnogo složeniji.
Sa druge strane, daleko od toga da Rusija može bezbrižno da se odnosi prema neprekidnom ojačavanju sankcija najrazvijenijeg dela sveta. Decenijama je nalazišta i transportnu infrastrukturu razvijala prilagođavajući ih evropskim kupcima. Sada mora da skupu infrastrukturu usmerava prema Aziji, dok je put do novog kupca mnogo duži, time i skuplji. Sa mnogih ruskih nalazišta cevovodi vode ka Evropi, ubedljivo najvećem dosadašnjem kupcu. Transport prema azijskim partnerima neretko zahteva i angažovanje nuklearnih ledolomaca, što usporava i dodatno poskupljuje isporuku.
Moskva bez izbora
No, Zapad ne odustaje od namere da Rusiju u potpunosti izoluje od Evrope, pa Moskva mora da traži partnere na drugim stranama, pre svega u Aziji. To je temeljita preorijentacija, neće biti ni brza, ni jeftina. Ali, Rusija nema izbor. Ipak, ponečim može da bude zadovoljna.
Zemlje OPEK-a, pre svih Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati odbijaju da povećanjem proizvodnje nadoknade onu količinu nafte koja se gubi potiskivanjem Rusije sa tržišta, a slično se ponaša i Katar, uz Rusiju najveći svetski izvoznik gasa. Time se održava izrazito visoka cena kako nafte, tako i gasa, što odgovara svim izvoznicima, i Moskvi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
3
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
22
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
7
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe
30.05.2026.•
41
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Kompanije jače od država
29.05.2026.•
4
Prvih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata Dženeral Motors je bio daleko najglasovitija i najmoćnija firma.
Proizvođači mleka upozoravaju: Otkupne cene padaju, proizvodnja postaje neodrživa
29.05.2026.•
5
Svi otkupljivači mleka u Srbiji nastavili su da smanjuju otkupne cene mleka, pa prozvodnju treba prekinuti prodajom krava jer će posledice biti manje, rekao je vlasnik farme iz sela Metlić u opštini Šabac Milan Isailović
Uprava carine: Počela primena nove verzije tranzitnog sistema, mogući povremeni zastoji
29.05.2026.•
0
Primena nove verzije tranzitnog sistema NCTS, koji je usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku, počela je danas, saopštila je Uprava carine.
Objavljene nove cene goriva
29.05.2026.•
14
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 5. juna.
Posle Vučićeve posete Kini: Da li će Srbija zaista proizvoditi humanoidne robote u Šapcu?
29.05.2026.•
44
Državna delegacija već danima iz Kine šalje poruku o odličnim odnosima Beograda i Pekinga.
Volstrit obara rekorde dok profiti američkih kompanija rastu, nafta na klackalici
29.05.2026.•
1
Američka berza je u četvrtak dostigla nove rekorde, dok profiti kompanija poput Dolar Tri, Snouflejk i Hormel Fuds nastavljaju da rastu.
Kristin Lagard upozorila na smanjenu nezavisnost centralnih banaka
29.05.2026.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na smanjenu nezavisnost centralnih banaka.
Temu mora da plati 200 miliona evra zbog prodaje nelegalnih proizvoda
28.05.2026.•
3
Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu kojom se određuje da Temu mora da plati 200 miliona evra zbog kršenja pravila EU o prodaji nelegalnih proizvoda.
Građevinski materijal svake nedelje ima novu cenu: To se prenosi i na cene stanova
28.05.2026.•
17
Cene građevinskog materijala u Srbiji ubrzale su rast u ovoj godini, posebno od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ali i zahvaljujući velikim potrebama za Ekspo 2027 i uopšte daljoj ekspanziji gradnje u Srbiji.
Propao tender za nadzor izgradnje solarnih elektrana
28.05.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije (EPS) donela je odluku o obustavi javne nabavke za stručni nadzor i konsultantske usluge za potrebe izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana.
Firma koja je dovozila fantomske birače iz Bosne i koja očitava brojila zaradila skoro milijardu dinara
27.05.2026.•
30
Firma koja je dovozila birače iz Bosne i Hercegovine u Beograd i koja očitava brojila, prošle godine zaradila je skoro milijardu dinara.
EU uvodi nova pravila za male pakete iz Kine: Poskupljuje kupovina sa Temua, Šejna i Aliekspresa
27.05.2026.•
12
Kupovina sitnica sa platformi poput "Temua", "Šejna" i "Aliekspresa" uskoro bi mogla značajno da poskupi, usled novih pravila Evropske unije (EU) za male pošiljke iz Kine.
Zlatno doba Srbije - a razlike sve veće
27.05.2026.•
13
Kasnije nego što je uobičajeno, prolećno sunce je i ove godine zasijalo. Ugodno vreme i starije izmamljuje na ulice, šetajući posmatraju kako se život budi.
Hrvatska dobila spor protiv MOL-a, mađarska kompanija mora da plati 775.000 evra
27.05.2026.•
4
Hrvatska je dobila jedan od međunarodnih sporova protiv mađarske kompanije MOL, saopštilo je hrvatsko državno tužilaštvo.
Komentari 9
Лиманац
Zamenik zamenika
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar