Evropa i dalje kupuje rusku naftu i gas, a kad će prestati - ne zna se
Mada se Zapad upregao iz sve snage da embargo u poslovanju sa Rusijom proširi i na energente, u Moskvu se samo od izvoza nafte i gasa dnevno sliva oko milijardu evra.
Već danima na frontu u Ukrajini nema pomeranja, zaraćene strane su se ukopale na utvrđenim pozicijama i prešlo se na dugo ratovanje. Teško da Rusija može biti zadovoljna, bila je blizu osvajanja i Kijeva i Harkova, dva najveća i najvažnija grada, sada je ambicije svela na mnogo manje teritorije na istoku i jugu susedne države u kojima, inače, u velikom broju živi rusko ili stanovništvo koje govori ruskim jezikom.
Prihod Rusije
Međutim, u ekonomskom ratu između Zapada i Rusije, stvari, za sada, po Moskvu idu mnogo bolje. Mada su na Zapadu uveli čak pet sukcesivnih lanaca sankcija, u kojima su upotreba dolara kao oružja i zaplena novca ruske centralne banke najefikasnije sredstvo, potpuno su nezadovoljni. Osnovni razlog je veliki prihod ruske strane od izvoza, čak za cirka 30 odsto veći nego što je bio prošle godine kada nije bilo kaznenih mera. Razlog su ekstremne cene nafte i gasa, pa samo od inoplasmana svoja dva glavna aduta Moskva tokom tri meseca rata dnevno prihoduje oko milijardu evra. Time je, i to obilato, nadoknađen pad prihoda usled sankcijama bitno ograničenog izvoza brojnih drugih roba i usluga.
Takav tok događaja su u Vašingtonu i Briselu podstakli razmišljanja da će u borbi protiv Rusije biti malo uspeha, pogotvo na relativno kraći rok, ukoliko se protivniku ne izbije iz ruke jak adut. Pre mesec dana je i prezentovan šesti krug mera u kome je planirano da u roku od pola godine sankcije obuhvate i naftu, dok bi rok za bojkot ruskog gasa bio nešto duži, otprilike dve i po godine.
"Zeleni" iz Nemačke
No, izgleda da sa realizacijom ovako oštre mere i dalje ima ozbiljnih poteškoća. Razlog je jednostavan i upravo stoga neubičajeno izražen. Zavisnost ne tako malog broja evropskih država od ruske nafte je prevelika da bi tako lako našle zamenu u kratkom roku. Osim toga, pokazalo se da bi promena itekako koštala, a pojedini troškovi bili bi trajno uvećani.
Odlučujući podsticaj uvođenju šestog kruga, koji bi obuhvatio naftu, stigao je iz Nemačke, države koja je do nedavno blizu trećine potrošene nafte pribavljala sa polja najprostranije države na svetu. Međutim, ministar za ekonomiju i ekologiju Habek, uspeo je da napravi plan po kome do kraja godine nemačka zavisnost od ruske nafte ne bi premašila 12 odsto, te da bi se i ova povezanost mogla dodatno smanjiti štednjom i izgradnjom novih obnovljivih izvora energije.
Foto: Beta
Glas protiv
Bio je, to, praktično, pristanak zemalja Zapada na potpuni prekid kupovine ruske nafte, kako je to osmišljeno u Vašingtonu. Kao glavni evropski zagovornik što bržeg sprovođenja šestog, a potom i sedmog kruga sankcija, kojima bi bio obuhvaćen i gas, nametnula se niko drugi do predsednica Evropske komisije Urlike fon der Lajen. Ipak, do sada nije postignuta evrounijska saglasnost, pa je ostalo da se najkasnije do sredine juna, uzimajući u obzir tešku poziciju pojedinih država, osmisli način kako da se realizuje prekid nabavke nafte od Rusije.
Najžešći glas protiv bojkota ruskih energenata čuo se u Mađarskoj. Razlog je jasan - kao i Slovačka i Češka, Mađarska naftovodom "Družba" iz Rusije pribavlja 75 odsto od oko šest i po miliona tona nafte koliko prosečno potroši za godinu dana. Međutim, njene rafinerije su prilagođene na preradu takozvane teške nafte, u koje spadaju i ruska i iračka, a da bi se prilagodile optimalnoj preradi "lake" nafte potrebno je da uloži najmanje 600 miliona evra u prerađivačke pogone. Takođe, neophodno je i da se oko 250 miliona evra uloži u povećanje kapaciteta Jadranskog naftovoda. Još je nepovoljnije što što bi nabavka od drugog kupca i transport novim koridorom učinili da nafta za mađarske rafinerije bude skuplja između 15 i 20 dolara po barelu u odnosu na nabavku iz Rusije.
Razljućeni brodovlasnici
Slovačka, takođe, ima visoku naftnu zavisnost od Rusije, nabavljajući i 90 odsto svojih potreba, baš kao i Češka, koja ima mogućnost da ne baš malom dogradnjom naftne mreže gorivo ubuduće pribavlja preko Italije i Austrije. Nezadovoljstvo totalnim bojkotom ruske nafte iskazale su i Bugarska i Hrvatska, ali u Briselu nisu pokazali previše razumevanja za ove dve zemlje, smatrajući da, kao države sa izlaskom na more i sa lučkim terminalima dovoljnih kapaciteta, sirovu naftu mogu slobodno da nabavljaju od ostalih prodavaca i da ih tankerima, bez problema, prenesu do svojih rafinerija na obali.
Rusija dnevno izvozi oko 4,7 miliona barela, odnosno 620.000 tona nafte, od toga najmanje polovinu evrounijskim državama. Unija je svesna da je nafta roba za kojom je potražnja na tržištu iznad ponude, pa u Briselu nameravaju da kompanijama u većinskom vlasništvu evropskih pravnih ili fizičkih subjekata, bez obzira gde su registrovane, takođe narede zabranu kupovine ruskih energenata. Zabrana bi se odnosila na kupovinu bez obzira na to da li stiže cevovodima ili brodovima.
To nije sve, Lajenova pokušava da evropskim firmama zabrani i da transportuju rusku naftu za druge kupce, odnosno pod udar sankcija bi došlo i osiguravanje ruske nafte, pogotovo rad na održavanju i razvoju ruskih nalazišta. Cilj je onemogućiti da Rusi naftu prodaju i bilo kom drugom i tako Moskvu u potpunosti liše najvažnijeg deviznog prihoda.
Međutim, protiv ovih mera su Grčka, Kipar i Malta, države u kojma stoluju najveći brodovlasnici zabrinuti da bi ih oštra mera trajno udaljila od zahvalnog ruskog naftnog tržišta.
Foto: Pixabay
Gubljenje konkurentnosti
Unija je minimalno ublažila predlog tako što je Mađarskoj i Slovačkoj dopustila kupovinu ruske nafte do kraja 2024. godine, dok bi rok za Češku bio pola godine kraći. No, ni ova varijanta predloga još nije usvojena, šta više iz Pešte, Bratislave, Praga, ali i Berlina, stižu primedbe da bi u slučaju kompletnog zapadnog bojkota ruskih energenata nafta za evropskog kupca dostigla još veću cenu nego što je poslednjih dana kada se vrti oko 118 dolara za barel, više nego ikada u poslednjih deset godina.
Upravo naglo poskupljenje goriva, kao i ostalih sirovina, opasnost su po privrede evropskih država, posebno po vodeću nemačku ekonomiju. Inače preopterećena visokim ekonametima, solidnim zaradama, ekonomija Nemačke bi umnogome izgubila konkurennost ako bi morala još i gorivo da plaća skuplje od rivala.
Pročitaj još
Bez preciznog plana
Možda je na prvi mah izgledalo da razvijeni i bogati Zapad može relativno jednostavno da promeni dobavljača, čak i kada je u pitanju delikatan biznis kakav je višedecenijska isporuka fosilnih energenata iz Rusije u Evropsku uniju. Pokazalo se da nije uspeo da donese iole precizniji plan o zabrani kupovine ruske nafte. Za sada je samo konstatovao da je u pripremi plan "oslobađanja zavisnosti od ruske nafte" i priznao da će cena preorijentacije biti veća od 210 milijardi evra. Kako će tek biti u slučaju gasa, gde je međuzavisnost EU i Rusije mnogo veća, a ceo posao transporta je mnogo složeniji.
Sa druge strane, daleko od toga da Rusija može bezbrižno da se odnosi prema neprekidnom ojačavanju sankcija najrazvijenijeg dela sveta. Decenijama je nalazišta i transportnu infrastrukturu razvijala prilagođavajući ih evropskim kupcima. Sada mora da skupu infrastrukturu usmerava prema Aziji, dok je put do novog kupca mnogo duži, time i skuplji. Sa mnogih ruskih nalazišta cevovodi vode ka Evropi, ubedljivo najvećem dosadašnjem kupcu. Transport prema azijskim partnerima neretko zahteva i angažovanje nuklearnih ledolomaca, što usporava i dodatno poskupljuje isporuku.
Moskva bez izbora
No, Zapad ne odustaje od namere da Rusiju u potpunosti izoluje od Evrope, pa Moskva mora da traži partnere na drugim stranama, pre svega u Aziji. To je temeljita preorijentacija, neće biti ni brza, ni jeftina. Ali, Rusija nema izbor. Ipak, ponečim može da bude zadovoljna.
Zemlje OPEK-a, pre svih Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati odbijaju da povećanjem proizvodnje nadoknade onu količinu nafte koja se gubi potiskivanjem Rusije sa tržišta, a slično se ponaša i Katar, uz Rusiju najveći svetski izvoznik gasa. Time se održava izrazito visoka cena kako nafte, tako i gasa, što odgovara svim izvoznicima, i Moskvi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
4
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
17
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
35
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
3
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
4
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
RZS: U februaru ugostiteljske usluge veće za 4,8 odsto nego pre godinu dana
12.03.2026.•
3
Cene ugostiteljskih usluga u februaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto u odnosu na februar 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.03.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
NIS zatražio od OFAC-a novu posebnu licencu za rad posle 20. marta
12.03.2026.•
1
Kompanija NIS zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kojom će se omogućiti obavljanje operativnih aktivnosti i posle 20. marta.
SAD će osloboditi 172 miliona barela nafte iz strateških rezervi
12.03.2026.•
2
Sjedinjene Američke Države najavile su oslobađanje 172 miliona barela nafte iz svojih strateških rezervi kako bi pokušale da smanje rastuće cene nafte izazvane šokovima u ponudi zbog rata sa Iranom.
Barel nafte ponovo skočio na 100 dolara
12.03.2026.•
1
Cena sirove nafte marke Brent dostigla je 100 dolara po barelu, nakon rasta od devet odsto na azijskim tržištima.
Ekonomista Zec: NIS ne puni budžet - pune ga građani koji kupuju gorivo
12.03.2026.•
16
Cena nafte na svetskom tržištu pala je na oko 90 dolara po barelu nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da bi rat mogao da se završi vrlo brzo.
Dogovoreno istorijsko oslobađanje rezervi sirove nafte
11.03.2026.•
6
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) odobrila je oslobađanje 400 miliona barela nafte iz rezervi kako bi se nadoknadili poremećaji u snabdevanju nastali zbog "efektivnog zatvaranja Ormuskog moreuza".
NBS: Bruto devizne rezerve u februaru 29,8 milijardi evra
11.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile 29,8 milijardi evra.
Glamočić pozvao poljoprivrednike da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju vlasnički list
11.03.2026.•
10
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić pozvao je poljoprivredne proizvođače da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju ugovor o zakupu ili vlasnički list.
Međunarodna agencija za energetiku preporučiće puštanje 400 miliona barela nafte: Zbog kontrolisanja cene
11.03.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku (IAE) preporučiće puštanje 400 miliona barela nafte.
Komentari 9
Лиманац
Zamenik zamenika
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar