Evropa i dalje kupuje rusku naftu i gas, a kad će prestati - ne zna se
Mada se Zapad upregao iz sve snage da embargo u poslovanju sa Rusijom proširi i na energente, u Moskvu se samo od izvoza nafte i gasa dnevno sliva oko milijardu evra.
Već danima na frontu u Ukrajini nema pomeranja, zaraćene strane su se ukopale na utvrđenim pozicijama i prešlo se na dugo ratovanje. Teško da Rusija može biti zadovoljna, bila je blizu osvajanja i Kijeva i Harkova, dva najveća i najvažnija grada, sada je ambicije svela na mnogo manje teritorije na istoku i jugu susedne države u kojima, inače, u velikom broju živi rusko ili stanovništvo koje govori ruskim jezikom.
Prihod Rusije
Međutim, u ekonomskom ratu između Zapada i Rusije, stvari, za sada, po Moskvu idu mnogo bolje. Mada su na Zapadu uveli čak pet sukcesivnih lanaca sankcija, u kojima su upotreba dolara kao oružja i zaplena novca ruske centralne banke najefikasnije sredstvo, potpuno su nezadovoljni. Osnovni razlog je veliki prihod ruske strane od izvoza, čak za cirka 30 odsto veći nego što je bio prošle godine kada nije bilo kaznenih mera. Razlog su ekstremne cene nafte i gasa, pa samo od inoplasmana svoja dva glavna aduta Moskva tokom tri meseca rata dnevno prihoduje oko milijardu evra. Time je, i to obilato, nadoknađen pad prihoda usled sankcijama bitno ograničenog izvoza brojnih drugih roba i usluga.
Takav tok događaja su u Vašingtonu i Briselu podstakli razmišljanja da će u borbi protiv Rusije biti malo uspeha, pogotvo na relativno kraći rok, ukoliko se protivniku ne izbije iz ruke jak adut. Pre mesec dana je i prezentovan šesti krug mera u kome je planirano da u roku od pola godine sankcije obuhvate i naftu, dok bi rok za bojkot ruskog gasa bio nešto duži, otprilike dve i po godine.
"Zeleni" iz Nemačke
No, izgleda da sa realizacijom ovako oštre mere i dalje ima ozbiljnih poteškoća. Razlog je jednostavan i upravo stoga neubičajeno izražen. Zavisnost ne tako malog broja evropskih država od ruske nafte je prevelika da bi tako lako našle zamenu u kratkom roku. Osim toga, pokazalo se da bi promena itekako koštala, a pojedini troškovi bili bi trajno uvećani.
Odlučujući podsticaj uvođenju šestog kruga, koji bi obuhvatio naftu, stigao je iz Nemačke, države koja je do nedavno blizu trećine potrošene nafte pribavljala sa polja najprostranije države na svetu. Međutim, ministar za ekonomiju i ekologiju Habek, uspeo je da napravi plan po kome do kraja godine nemačka zavisnost od ruske nafte ne bi premašila 12 odsto, te da bi se i ova povezanost mogla dodatno smanjiti štednjom i izgradnjom novih obnovljivih izvora energije.
Foto: Beta
Glas protiv
Bio je, to, praktično, pristanak zemalja Zapada na potpuni prekid kupovine ruske nafte, kako je to osmišljeno u Vašingtonu. Kao glavni evropski zagovornik što bržeg sprovođenja šestog, a potom i sedmog kruga sankcija, kojima bi bio obuhvaćen i gas, nametnula se niko drugi do predsednica Evropske komisije Urlike fon der Lajen. Ipak, do sada nije postignuta evrounijska saglasnost, pa je ostalo da se najkasnije do sredine juna, uzimajući u obzir tešku poziciju pojedinih država, osmisli način kako da se realizuje prekid nabavke nafte od Rusije.
Najžešći glas protiv bojkota ruskih energenata čuo se u Mađarskoj. Razlog je jasan - kao i Slovačka i Češka, Mađarska naftovodom "Družba" iz Rusije pribavlja 75 odsto od oko šest i po miliona tona nafte koliko prosečno potroši za godinu dana. Međutim, njene rafinerije su prilagođene na preradu takozvane teške nafte, u koje spadaju i ruska i iračka, a da bi se prilagodile optimalnoj preradi "lake" nafte potrebno je da uloži najmanje 600 miliona evra u prerađivačke pogone. Takođe, neophodno je i da se oko 250 miliona evra uloži u povećanje kapaciteta Jadranskog naftovoda. Još je nepovoljnije što što bi nabavka od drugog kupca i transport novim koridorom učinili da nafta za mađarske rafinerije bude skuplja između 15 i 20 dolara po barelu u odnosu na nabavku iz Rusije.
Razljućeni brodovlasnici
Slovačka, takođe, ima visoku naftnu zavisnost od Rusije, nabavljajući i 90 odsto svojih potreba, baš kao i Češka, koja ima mogućnost da ne baš malom dogradnjom naftne mreže gorivo ubuduće pribavlja preko Italije i Austrije. Nezadovoljstvo totalnim bojkotom ruske nafte iskazale su i Bugarska i Hrvatska, ali u Briselu nisu pokazali previše razumevanja za ove dve zemlje, smatrajući da, kao države sa izlaskom na more i sa lučkim terminalima dovoljnih kapaciteta, sirovu naftu mogu slobodno da nabavljaju od ostalih prodavaca i da ih tankerima, bez problema, prenesu do svojih rafinerija na obali.
Rusija dnevno izvozi oko 4,7 miliona barela, odnosno 620.000 tona nafte, od toga najmanje polovinu evrounijskim državama. Unija je svesna da je nafta roba za kojom je potražnja na tržištu iznad ponude, pa u Briselu nameravaju da kompanijama u većinskom vlasništvu evropskih pravnih ili fizičkih subjekata, bez obzira gde su registrovane, takođe narede zabranu kupovine ruskih energenata. Zabrana bi se odnosila na kupovinu bez obzira na to da li stiže cevovodima ili brodovima.
To nije sve, Lajenova pokušava da evropskim firmama zabrani i da transportuju rusku naftu za druge kupce, odnosno pod udar sankcija bi došlo i osiguravanje ruske nafte, pogotovo rad na održavanju i razvoju ruskih nalazišta. Cilj je onemogućiti da Rusi naftu prodaju i bilo kom drugom i tako Moskvu u potpunosti liše najvažnijeg deviznog prihoda.
Međutim, protiv ovih mera su Grčka, Kipar i Malta, države u kojma stoluju najveći brodovlasnici zabrinuti da bi ih oštra mera trajno udaljila od zahvalnog ruskog naftnog tržišta.
Foto: Pixabay
Gubljenje konkurentnosti
Unija je minimalno ublažila predlog tako što je Mađarskoj i Slovačkoj dopustila kupovinu ruske nafte do kraja 2024. godine, dok bi rok za Češku bio pola godine kraći. No, ni ova varijanta predloga još nije usvojena, šta više iz Pešte, Bratislave, Praga, ali i Berlina, stižu primedbe da bi u slučaju kompletnog zapadnog bojkota ruskih energenata nafta za evropskog kupca dostigla još veću cenu nego što je poslednjih dana kada se vrti oko 118 dolara za barel, više nego ikada u poslednjih deset godina.
Upravo naglo poskupljenje goriva, kao i ostalih sirovina, opasnost su po privrede evropskih država, posebno po vodeću nemačku ekonomiju. Inače preopterećena visokim ekonametima, solidnim zaradama, ekonomija Nemačke bi umnogome izgubila konkurennost ako bi morala još i gorivo da plaća skuplje od rivala.
Bez preciznog plana
Možda je na prvi mah izgledalo da razvijeni i bogati Zapad može relativno jednostavno da promeni dobavljača, čak i kada je u pitanju delikatan biznis kakav je višedecenijska isporuka fosilnih energenata iz Rusije u Evropsku uniju. Pokazalo se da nije uspeo da donese iole precizniji plan o zabrani kupovine ruske nafte. Za sada je samo konstatovao da je u pripremi plan "oslobađanja zavisnosti od ruske nafte" i priznao da će cena preorijentacije biti veća od 210 milijardi evra. Kako će tek biti u slučaju gasa, gde je međuzavisnost EU i Rusije mnogo veća, a ceo posao transporta je mnogo složeniji.
Sa druge strane, daleko od toga da Rusija može bezbrižno da se odnosi prema neprekidnom ojačavanju sankcija najrazvijenijeg dela sveta. Decenijama je nalazišta i transportnu infrastrukturu razvijala prilagođavajući ih evropskim kupcima. Sada mora da skupu infrastrukturu usmerava prema Aziji, dok je put do novog kupca mnogo duži, time i skuplji. Sa mnogih ruskih nalazišta cevovodi vode ka Evropi, ubedljivo najvećem dosadašnjem kupcu. Transport prema azijskim partnerima neretko zahteva i angažovanje nuklearnih ledolomaca, što usporava i dodatno poskupljuje isporuku.
Moskva bez izbora
No, Zapad ne odustaje od namere da Rusiju u potpunosti izoluje od Evrope, pa Moskva mora da traži partnere na drugim stranama, pre svega u Aziji. To je temeljita preorijentacija, neće biti ni brza, ni jeftina. Ali, Rusija nema izbor. Ipak, ponečim može da bude zadovoljna.
Zemlje OPEK-a, pre svih Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati odbijaju da povećanjem proizvodnje nadoknade onu količinu nafte koja se gubi potiskivanjem Rusije sa tržišta, a slično se ponaša i Katar, uz Rusiju najveći svetski izvoznik gasa. Time se održava izrazito visoka cena kako nafte, tako i gasa, što odgovara svim izvoznicima, i Moskvi.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Demostat: EPS će morati da se zaduži za još milijardu evra
27.06.2022.•
0
Da bi preduzeće u narednom periodu nesmetano funkcionisalo, EPS će morati da se dodatno zaduži u iznosu od čak milijardu evra, saznaje Demostat u izvorima bliskim Vladi Srbije.
Cene uglja na rekordnom nivou zbog globalne nestašice goriva
27.06.2022.•
0
Sve veća globalna nestašica goriva katapultirala je cene uglja na azijskim tržištima na rekordne nivoe, preteći daljim povećanjem računa za struju i rastom inflacije.
Blumberg: Rusiju sati dele od bankrota
26.06.2022.•
26
Rusiju sada "dele sati" od tehničkog bankrota zbog sankcija koje joj je nametnuo Zapad, jer u nedelju ističe grejs period za plaćanje oko 100 miliona dolara spoljnog duga, objavio je Blumberg.
Gde je najlakše obogatiti se?
26.06.2022.•
3
Harald Eja (56), norveški sociolog, analitičar i pri tom humorista i stendap komičar, godinama se bavi analizom bogatih ljudi i svetskom raspodelom bogatstva.
Mićović: Cene goriva nerealno niske, moglo bi doći do nestašice
26.06.2022.•
42
Cene goriva su nerealno niske, zbog čega bi moglo da dođe do nestašice, ocenio je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Najki napušta Rusiju
26.06.2022.•
1
Američki proizvođač obuće i odeće Najki odlučio je da napusti Rusiju, saopštila je kompanija na svojoj veb stranici.
Inflacija u SAD: Rat kao izgovor
26.06.2022.•
3
Inflacija je najveći unutrašnji problem u Sjedinjenim Državama, prema priznanju samog predsednika Džozefa Bajdena, ali i ocenama 70 odsto anketiranih Amerikanaca, prenose američki mediji.
Ostala samo jedna fabrika: Kako je Srbija od ozbiljnog proizvođača đubriva postala uvoznik?
25.06.2022.•
31
Od nekadašnjeg ozbiljnog proizvođača veštačkih đubriva, Srbija je, kao zemlja koja se ponosi svojom poljoprivredom, postala ozbiljan uvoznik.
Bajden planira sankcije za rusko zlato
25.06.2022.•
2
Američki predsednik Džo Bajden i najviši zvaničnici zemalja članica G7 trebalo bi da se usaglase oko zabrane uvoza novih količina zlata iz Rusije u okviru jačanja sankcija zbog napada na Ukrajinu.
Austrija svim građanima isplaćuje po 500 evra, neki će dobiti i bonus
25.06.2022.•
8
Donji dom parlamenta Austrije usvojio je predlog mera protiv inflacije i pada kupovne moći građana, koje podrazumevaju jednokratnu isplatu za sve građane u ukupnom iznosu od 500 evra.
Lideri EU podržali ulazak Hrvatske u evrozonu od 1. januara
24.06.2022.•
5
Lideri EU danas su podržali ulazak Hrvatske u evrozonu, čime će broj zemalja Unije koje koriste evro biti povećan na 20.
Novo poskupljenje: Ovo su cene goriva koje će važiti narednih sedam dana
24.06.2022.•
25
U narednih nedelju dana evro dizel i evro premijum BMB 95 koštaće tri dinara više u odnosu na prethodnih nedelju dana.
EPS sve lošiji sa finansijama, problemi i u plaćanju uvozne struje
24.06.2022.•
51
Loša finansijska situacija u kojoj se nalazi Elektroprivreda Srbije uzrokovala je, pored kašnjenja u plaćanju struje proizvođačima, probleme u plaćanju i uvozne struje, prenosi Danas.
Vlada donela odluku: Odobrena preraspodela ulja za izvoz
23.06.2022.•
0
Vlada Srbije donela je danas dopunjenu odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo.
Evro sutra 117,44 dinara
23.06.2022.•
0
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,4437 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Arsić: Neprimereno je u trenutnoj situaciji sa inflacijom povećavati plate i penzije
23.06.2022.•
17
Najavljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija nije primereno aktuelnoj fiskalnoj poziciji Srbije, niti kretanjima u oblasti inflacije, zbog čega bi trebalo odustati od tog predloga.
Srbija dobila zlato od Gazda Jezde, pa ga prodala: Kome i na šta su pare potrošene - nepoznato
23.06.2022.•
15
Vlada je prošle godine za 886 miliona dinara prodala zlato koje je dobila u stečajnom postupku nad štedionicom "Jugoskandik DD".
Koje zemlje članice EU su najzaduženije?
23.06.2022.•
0
Širom Evropske unije postoje značajne razlike u pogledu sektora koji najviše utiču na javni dug, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).
Više nema jeftinog novca, Srbiji preti manjak 11 milijardi evra
23.06.2022.•
18
Zapostavljanje domaćih privatnih investicija i prekomerna javna ulaganja državnim zaduživanjem lako bi mogli da do kraja godine rezultiraju rekordnim minusom u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Koliko košta podizanje novca na bankomatima i šalterima banaka u inostranstvu?
23.06.2022.•
5
Korisnici bankarskih usluga pre polaska na put svakako bi trebalo da se informišu koliko može da ih košta korišćenje platnih kartica u inostranstvu.
EU se vraća na ugalj zbog sve manje količine ruskog gasa
22.06.2022.•
4
EU vratiće se privremeno na ugalj kako bi se izborila sa sve manjim količiniama ruskog gasa, potvrdio je danas izvor EU za Rojters.
Komentari 9
Лиманац
Zamenik zamenika
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar